Корона вирус и Северна Македонија: Полицијски час од 85 сати, отворене цркве и „неозбиљни пензионери”

Иво Апостолов из Скопља је и пре „доласка" короне уживао да вози бицикл, што сада не може да ради сваки пут кад пожели, а пензионерка Даница Ристева из Битоља стоички издржава све мере ограничења, иако каже да јој тешко падају.

Грађани Северне Македоније већ су се навикли на бројне рестрикције и забране кретања због пандемије која је донела и промену у начина живота и понашању.

У таквој атмосфери у Северној Македонији протећи ће и прослава Уксрса. Полицијски час на снази је од петка и траје до уторка, цркве нису затворене, а влада je апеловала на грађане да остану у кућама иако је слобода вероисповести „неприкосновено право".

Причест, Ускрс и изолација

Иако се број оболелих повећава, држава је донела одлуку да не затвара храмове током Ускрса.

„Немамо одлуку о затварању верских објеката или о непрактиковању вере зато што такву одлуку и не можемо усвојити. Без обзира у каквом стању се држава налази, то право је неприкосновено", казао је Оливер Спасовски, премијер Северне Македоније.

„Али апелујем на све грађане током ускршњих празника да остану у кругу породице, јер тако ћемо највише допринети спречавању ширења болести", закључио је Спасовски.

Македонски медији пренели су да се причест обавља „на једној кашичици" и да су иконе у црквама дезинфиковане.

Иво каже није верник и каже да „свако треба да ради оно што сматра да је најбоље за њега и његове ближње".

Даница Ристева је одлучила да оде у ону у коју иде одувек, цркву Свете Богородице у центру Битоља, али је то урадила пре почетка полицијског часа који траје 85 сати.

„Нисам отишла на службу, већ по завршеткy када је било мање људи", каже она за ББЦ на српском.

Владика Тимотеј, портпарол Македонске православне цркве, изјавио је да свештеници не могу да забране причест ономе ко то жели да уради.

Бицикл, вести и редови на све стране

Иво је раније стално шпартао је уздуж и попреко македонских брда и планина, не хајући да ли напољу пљушти киша или је „упекло" сунце.

Сада му је та вожња посебно битна, „како не би добио тикове седећи код куће и гледајући вести".

„Устајем раније него обично, да искористим што више од дана", каже Иво.

Нема много размишљања о томе где ће возити. Иде до кањона Матка или планине Водно, која се налази близу града.

На путу до Матке или Водна док вози кроз град, примећује да на улицама нема много људи, нема ни много аутомобила, али су велике гужве испред продавница, банака и у аутобусима.

„Зато не видим поенту седења у четири зида, односно полицијског часа, јер људи ипак упадају у гужве", каже Иво.

Једнолично, али шта је ту је

У Битољу, граду подно Пелистера је тихо, a мере забране кретања промениле су град у целости.

„Ништа није исто, свакодневница нам се променила", каже Борче Василевски који живи с породицом у Битољу.

Током дозвољеног периода за излазак, породично одлазе у шетњу, али се труде да буду близу куће.

„Деца прате онлајн наставу, гледамо филмове када заврше сa обавезама", прича Борче и поносно истиче да је Битољско позориште приказало премијерно представу на Јутјубу, што је многима донело мало радости.

„Изгледа једнолично, али шта је ту је, проћи ће".

За разлику од Ива, Борче мисли да је увођење полицијског часа по старосним групама оправдано.

Каже да Битољчани генерално поштују мере забране кретања због високих казни које се могу добити уколико се одлуке не поштују.

Ипак, примећује да они који се не придржавају ових мера су углавном пензионери

„Они су најнеозбиљнији и најбунтовнији и свесно крше мере".

„Ретко можете да видите да носе маске и рукавице", каже Борче.

За пензионере посебан ред

Даница Ристева из Битоља време прекраћује тако што плете џемпере и капе унуцима.

Када излази у набавку, примећује да људи носе маске и рукавице.

„Док полицијски час није у току делује ми да напољу има људи као и пре почетка епидемије, као да се ништа није променило", каже Даница.

Испод прозора зграде у којој живи налази се банка.

Види да се свакодневно формирају редови испред и да људи, чак и они старији чекају дуго да стигну до шалтера.

„Не знам зашто се нико није сетио да за пензионере направи посебан ред како би брже завршили шта имају", каже она.

У Северној Македонији за све грађане забрана кретања постоји сваког радног дана од 16 до 5 часова ујутру.

Старији од 67 година могу да излазе од 10 до 12 сати, а млађи од 18 година од 13 до 15 часова.

Такође није дозвољено окупљање више од две особе на јавним местима.

За непоштовање мера забране кретања предвиђено је казна затвора до годину дана или новчана казна. За неке који су прекршили ову забрану, јавни тужилац је предложио казне од две хиљаде евра за физичка лица, док казне за правна лица иду и до 500.000 евра.

Страх, али и неозбиљност

Мартина Тодоровска живи и ради у Скопљу. Каже да је град утихнуо и да је корона уплашила људе.

Када је уведена мера забране кретања, Скопљани су панично кренули у набавку, јер су се уплашили да неће бити довољно хране.

„То се сада смирило", каже Мартина.

С обзиром да ради од куће, не користи градски превоз, а у набавку иде пешке.

„Они који морају да иду на посао њима је најгоре, јер су у контакту с другим људима", закључује Мартина.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]