Босна и Херцеговина: Шишмиши имају први саобраћајни знак

Аутор фотографије, Центар за крш и спелеологију
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Шишмиши су стали раме уз раме са домаћим и дивљим животињама - у Босни и Херцеговини, и они се сада налазе на саобраћајним знацима којима се возачи упозоравају да успоре.
Организација Центар за крш и спелеологију из Сарајева поставила је код пећине Пониква, у близини Вареша и Олова, северно од Сарајева, јединствени саобраћајни знак јер једино на овом месту у Босни и Херцеговини живе две ретке врсте шишмиша.
„Забележили смо два страдања шишмиша за које знамо - а то значи да их има много више јер смо се ми затекли у тренутку само ова два.
Иначе њихове лешеве покупе куне, лисице, и њихов број је много већи", каже за ББЦ на српском Јасминко Мулаомеровић из Центра за крш.
Посебно их је угрозила - модернизација тунела.

Аутор фотографије, Центар за крш и спелеологију
Нова светла и асфалт допринели су да се возила крећу неупоредиво брже, што животињама даје мало прилике да избегну кобни сусрет.
„На неким местима, тунел у пећини је толики да буквално само шлепер може да прође - шишмиш који излази из својих канала нема шансе да га избегне."
Мулаомеровић каже да је пећина Пониква посебна и по чињеници да је једна од пет на свету кроз коју читавом дужином пролази тунел.

Пећина Пониква - дом најмање седам врста шишмиша
- велики потковасти шишмиш
- мали потковасти шишмиш
- велики мишоухи шишмиш
- велики касни шишмиш
- широкоухи шишмиш
- алпски дугоухи шишмиш
- шрајберсијев шишмиш


Зашто су важни шишмиши?
Јасминко Мулаомеровић, иначе доктор карстологије, каже да су шишмиши најважнији регулатори штетних инсеката у природи.
„Они се хране искључиво штетним врстама ноћних инсеката, међу којима има оних који су штетни и за биљке и за људе.
Рачуна се да од 2 до 3 хиљаде штетних инсеката један шишмиш поједе за ноћ."
Он додаје да су поједине земље, реновирањем читавих градских четврти, створиле проблем затварајући све рупе где се шишмиши могу сакрити.
„Сада је у Европској унији уведен стандард да свака зграда мора имати елементе за склањање шишмиша и гнежђење ластавица."

Аутор фотографије, Центар за крш и спелеологију
Због тога, и активисти у Босни и Херцеговини раде на стаништима шишмиша.
Планирају да један стари немачки бункер претворе у кућицу за шишмише јер су у другим земљама приметили да се на њивама може користити и до 30 одсто мање пестицида, ако су шишмиши у близини.
„Они су наше најкорисније комшије - а ми о њима имамо углавном предрасуде", закључује Мулаомеровић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









