Женска права: Образоване Авганистанке „сањају неостварене снове“

За Надиу, Лизу и Залу, три године откако су талибани повратили контролу над Авганистаном биле су дуге и болне.

Сада у тридесетим, оне су биле део генерације жена које су оствариле огроман напредак у образовању и запослењу за две деценије током којих је тврдокорна исламистичка група била свргнута са власти 2001. године.

Неке су се достигле професионалне висине и завршиле на утицајним положајима.

Али 15. августа 2021. године, кад су талибани ушли у престоницу Кабул, и још једном почели да уводе ограничења женама, тај напредак почео је да се распада.

Сада су средње школе и универзитети затворени за девојке и жене - иако талибани тврде да је то само привремено.

Женама није дозвољено да посећују паркове и теретане.

Није им забрањено да раде, али им је недоступна већина државних послова, са неколико изузетака - углавном у здравству и просвети.

Многе су биле смењене са положаја у министарствима владе.

Прилике за запослење су оскудне у скученом приватном сектору којим доминирају мушкарци.

Три високообразоване жене испричале су нам своје животне приче.

Променили смо им имена да бисмо им заштитили безбедност.

'Моје име је постало претња'

Надиа, која има 35 година, била је стручњакиња за економију на високом нивоу у влади, али каже да јој није било дозвољено да настави са радом.

„Имала сам властиту плату. Покривала сам све своје трошкове", каже она.

„Имала сам пријатељице и проводиле смо време заједно. Уживале смо у нашим животима. Налазили бисмо се за ручкове или вечере. Сада чекам да видим да ли ће мој брат успети да донесе кући нешто за вечеру или неће. То много боли", додаје она.

Некада је зарађивала 90.000 авгана (1.277 америчких долара) месечно и издржавала петнаесточлану породицу.

Сада сви они зависе од прихода њеног брата, који варирају у зависности од тога да ли његова компанија има посла.

Надиа каже да би некада дизала глас да заштити женска права без покривања лица или оглашавања анонимно, али то више не ради из страха за властиту и безбедност породице.

„Моје име је постало је претња по мене", каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пријављује се за многе послове.

„Прилике су ограничене за жене и има много пријављених", каже она.

У једном случају су јој рекли да је превише квалификована.

Она додаје: „Депресивна сам. Једино што радим је кувам ручак сваки дан. Не прича ми се ни са ким."

Кад депресија постане неподношљива, каже да одлази у оближње планине да би „удахнула ваздух пуним плућима".

Надиа каже да данас проводи дане „зурећи у неостварене снове".

'Не могу да преточим сав бол у речи'

„Само желим да се закључам сама у мрачну собу и вриштим", каже Лиза, 36-годишња универзитетска предавачица која живи у покрајини на северу.

У децембру 2022. године, талибани су наредили свим универзитетима да обуставе образовање жена до даљег.

Предавачицама је речено да остану код куће.

Лиза није добила отказ, али се њена месечна плата стрмоглавила са око 36.000 авгана (510 долара) на свега 4.900 (70 долара).

Њен муж ради као механичар и зарађује сличну своту.

Била је поносна што је једна од неколико предавачица на универзитету, и била је срећна што може да издржава породицу.

Сада мора да позајмљује новац од сестре, немајући представу да ли ће икад моћи да јој га врати.

Лиза је почела да ради као предавачица пре 11 година.

Студирала је за мастер док је предавала и верује да је стрес из тог периода довео до њеног побачаја.

„Жртвовала сам дете за каријеру и студије, али сам на крају изгубила све за шта сам радила", каже она.

Има троје деце и трудна је, али не може да приушти да оде на преглед код доктора.

Она каже да је деца понекад виде како плаче и питају је зашто то ради, али их она само загрли без објашњења.

„Знам да не могу да преточим сав бол у речи", каже она.

„Депресивна сам због свих мисли и брига за моју каријеру и породичне трошкове. Немам чак ни стрпљења да се опходим према властитој деци како треба", каже она.

Лиза је била дете кад су талибани први пут дошли на власт.

„У земљи је свуда владала глад, људи нису могли да прехрањују породице", каже она.

Њени родитељи су је одвели у Иран, где је остала седам година.

„Не желим да моја деца пролазе кроз исто", додаје она.

Кад се Лиза осећа потиштено, каже да јој заливање цвећа у њеном малом врту помаже да се опусти на неколико тренутака.

„Волео бих кад би неко дошао и заливао нас као цвеће - умиремо а никога није брига", каже она.

'Борила сам се за правду'

Пре три године, Зала, која данас има 30 година, била је војна тужитељка.

Има диплому из права и политичких наука и студирала је за мастер.

Њена улога у истраживању случајева у којима су војници оптужени за злочине била је „пуна изазова и тешкоћа", каже она, додавши да су јој криминалци више пута претили.

Али она каже да је била „срећна што је независна и што се бори за правду".

Зала је била једина хранитељка у њеној породици и живи у престоници.

„Последња плата коју сам примила била је два дана пре него што је пао Кабул", каже она.

Та плата је износила скоро 36.000 авгана (511 долара) месечно.

Није удата, али је издржавала себе и шест других чланова породице.

„Али сада нико од нас нема приходе", каже она, додавши да живе од њене уштеђевине.

Имала је обичај да иде у теретану рано ујутро, али то је сада забрањено, и не може да приушти да настави студије.

„Само седим у ћошку дневне собе. Кад завршим са свим кућанским пословима, или одем на друштвене мреже, или спавам по читав дан. Немам наде, немам мотивације", каже она.

„Било је претњи женама под претходном владом, али је постојао систем и закони који су штитили наша права и могли смо да дигнемо глас", каже она.

„Имали смо крила на којима смо могли да летимо, али сада су нам талибани поткресали наша крила."

„Борила сам се за права нашег народа у земљи", каже она.

„Али сада смо изгубили све. Не можемо да бирамо чак ни боју одеће."

„Никад нисам доживела овако лоше стање. Наша садашњост и будућност су прекривени тамом. Не видимо чак ни трачак светлости."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].