Ко су Курди, шта је ПКК и ко им је вођа

Већ скоро пола века, Радничка партија Курдистана (ПКК) прави велике проблеме турским властима.

Деценијама се ПКК бори против Турске да би освојила територију за Курде на Блиском истоку.

Ова група, која има левичарске корене, формирана је крајем седамдесетих.

Оружану борбу против Турске је покренула 1984. године, позивајући на оснивање курдске државе у оквиру Турске.

Четири деценије касније, група је прогласила прекид ватре са Турском и најавила полагање оружја, на које је позвао дугогодишњи лидер Абдулах Оджалан.

Ко су Курди и зашто немају властиту државу?

Курди су староседеоци планина и равница Месопотамије, који су се ширили преко југоисточне Турске, североисточне Сирије, северног Ирака, северозападног Ирана и југозападне Јерменије.

Процењује се да у овој области живи између 25 и 35 милион Курда.

Они чине четврту највећу етничку групу на Блиском истоку (после Арапа, Персијанаца и Турака), али немају властиту националну државу.

Стотинама година Курди су живели под владавином Отоманског царства.

Кад се оно срушило на крају Првог светског рата, многи Курди почели су да размишљају о стварања властите домовине, често називане „Курдистаном".

Победничке западне силе рекле су да би то могло да се деси 1920. године Севрским споразумом.

Међутим, то је било потиснуто 1923. године Лозанским миром, који је исцртао границе савремене Турске и није правио уступке за курдску државу.

Курди су остали мањина у свим земљама у којима су живели.

У наредних 80 година, сви потези које су Курди повлачили да би основали независну земљу били су гушени.

Зашто Турска доживљава ПКК као претњу?

Курди чине између 15 и 20 одсто турског становништва.

Из реакције на револуције двадесетих и тридесетих у Турској, многи Курди су били пресељени, курдска имена и ношње забрањени, употреба курдског језика ограничена, па чак и постојање курдског етничког идентитета ускраћено, а ови људи су били називани „планинским Турцима".

Године 1978, Абдулах Оџелан – левичарски политички активиста из југоисточне Турске – основао је ПКК, која је позивала на независну државу у оквиру Турске.

Године 1984, група је отпочела оружану борбу.

Од тада, погинуло је отприлике 40.000 људи у Турској и деловима Сирије и Ирака близу турских граница.

Стотине хиљада људи је расељено у Турској.

ПКК је проглашена терористичком групом у Турској, САД, Великој Британији и земљама ЕУ.

Ко је затворени курдски лидер Абдулах Оџелан?

Омражен међу већином Турака, сматран државним непријатељем од турске владе, али поштован међу већином курдских националиста, Абдулах Оџелан је деценијама доминантна личност курдске политике и контроверзно име у Турској.

Ако ПКК буде послушала позив да положи оружје, ово би могао да буде невероватно значајан тренутак за Турску и све Курде који живе у региону, окончавши 40-годишњи оружани сукоб који је однео више од 40.000 живота.

Рођен 1949. године у Санлиурфи, у југоисточној Турској, Оџелан је постао оснивач Радничке партије Курдистана (ПКК) у раним тридесетим годинама.

Повео је групу у оружани сукоб убрзо након тога, покренувши сепаратистичку побуну 1984. године, са крајњим циљем да оснује курдску државу на југоистоку Турске.

После више године предвођења групе из изгнанства у Сирији, Оџелан је био присиљен да побегне у Кенију, где је ухваћен 1999. године.

Потом је био враћен у Турску, где му је било суђено по оптужници за тероризам и био је осуђен на смрт због издаје.

На дан изрицања пресуде, курдска заједница у Турској и у разним другим европским градовима организовала је демонстрације, од којих су неке прерасле у нереде.

Године 2002, Турска је ублажила његову пресуду на доживотну казну затвора као последицу укидања смртне казне, док се земља усклађивала са законима ЕУ.

Од 1999. године, он служи казну на Имралију, малом острву у Мраморном мору између европске и азијске Турске, где се налази максимално обезбеђени затвор.

Какве су амбиције ПКК у Турској?

Деведесетих је ПКК ублажила захтеве за независном државом, позвавши уместо тога на већу аутономију за Курде.

Говорећи за ББЦ 2016. године, војни лидер ПКК Џемил Бајик рекао је да „ми не желимо да се одвајамо од Турске и оснивамо државу. Желим слободно да живимо у оквиру граница Турске на властитој земљи.

„Борба ће се наставити све док урођена права Курда не буду била прихваћена", рекао је он.

Међутим, Турска и даље тврди да ПКК „покушава да створи засебну државу у Турској".

Средином деведесетих водиле су се жестоке борбе између турских снага безбедности и ПКК, кад је уништено хиљаде села на углавном курдском југоистоку и истоку Турске.

Стотине хиљада Курда побегло је у градове у друге делове земље.

Да ли је ПКК покушала да постигне мировне споразуме раније?

ПКК је претрпела тежак ударац 1999. године кад је њен вођа Абдулах Оџелан ухапшен и затворен због издаје.

Убрзо након тога, ПКК је најавила петогодишњу једнострану обуставу ватре и покушала да промени имиџ, прошири привлачност и поведе мировну политику.

Тражила је улогу у турској политици, више културних права за курдску популацију у земљи и ослобађање затворених чланова ПКК.

Турска је одбила да преговара са покретом и понудила само ограничену амнестију њеним члановима.

Између 2009. и 2011. године, ПКК и турска влада су водили тајне преговоре у Норвешкој, али су они пропали.

У марту 2013. године, Оџелан је најавио даљу обуставу ватре, после преговора са владом,. и позвао на снаге ПКК да се повуку из Турске.

Међутим, то примирје је пропало у јулу 2015. године.

Од 2015, погинуло је више од 7.000 људи у сукобима између турских снага безбедности и бораца ПКК у Турској и Ираку, према Кризној групи, истраживачкој организацији.

Борбе су биле посебно жестоке 2015. и 2016. године, и водиле су се углавном на југоистоку Турске.

Године 2019, турске снаге безбедности истиснуле су многе од екстремиста ПКК из земље, а већина борби се од тада пребацила на аутономну област Курдистана у северном Ираку и северној Сирији.

У Сирији, турске трупе (заједно са удруженом милицијом званом Сиријска национална армија) такође су се бориле против курдске Јединица за одбрану народа (YПГ), коју Турска сматра сиријским крилом ПКК.

Од октобра 2024. године, турска влада – заједно са Девлетом Бахџелијем, лидером ултрадесничарке Странке националистичког покрета – води преговоре са ПКК, у које су спадале посете Оџелану у затвору на острву Имрали, максимално обезбеђеном затвору у Мраморном мору.

Изненађујућа објава

У октобру 2024. године, лидер турске десничарске Странке националистичког покрета (МХП) повукао је шокантан потез и позвао Абдулаха Оџелана да најави распуштање ПКК.

Девлет Бахџели је предложио да се Оџелану дозволи да се обрати турском парламенту под условом да расформира екстремистичку групу.

„Ако се укине изолација вођи терориста, допустите му да дође и говори", рекао је Бахџели.

„Дозволите му да повиче да је тероризам потпуно окончан и да је организација распуштена."

Заузврат, предложио је он, Оџелан би потенцијално могао бити пуштен на слободу.

Од тада су чланови про-курдске ДЕМ Партије посећивали острво Имрали како би разговарали са Оџеланом.

Абдулах Оџелан је сад позвао на сазивање конгреса ПКК и да се донесе одлука о властитом распуштању.

Ако се ПКК буде држао позива као што је очекивано, то би могао да буде изузетно значајан тренутак за Турску и све Курде који живе у региону – потенцијално смиривши 40-годишњи оружани сукоб који је однео више од 40.000 живота.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]