Кваре ли дронови на Косову 'златно доба' односа Србије и Турске

Тачно годину дана.

Толико је прошло од „златног доба" односа Турске и Србије до тренутка у којем Анкара више „не жели стабилност Западног Балкана".

Сарадњу две земље великодушно је хвалио турски председник Реџеп Ердоган приликом посете Београду у октобру 2024, а његов српски колега Александар Вучић истог месеца 2025. „ужаснут је понашањем Турске".

Властима Косова стигле су „хиљаде" војних дронова-камиказа из Турске, што Вучић сматра „бруталним кршењем Повеље Уједињених нација и Резолуције Савета безбедности УН 1244, као и наставком наоружавања приштинских власти".

Иако је дан касније српски председник имао умереније изјаве, турски званичници нису се оглашавали.

Односи Београда и Анкаре дуго су били добри, а захладнели су пре годину дана, баш када је Ердоган последњи пут долазио у Србију, истиче Слободан Јанковић, стручњак за политику Блиског Истока, за ББЦ на српском.

До заокрета је, како каже, дошло због два конкретна догађаја: отварања фабрике за производњу борбених дронова турске компаније МКЕ на Косову крајем 2024. и извоза оружја из Србије на Кипар, са којим је Турска у вишегодишњем дипломатском рату.

Када је почетком октобра Турска преузела командовање снагама КФОР-а на Косову, искористила је то да пре времена испоручи дронове и прошири утицај у том делу Западног Балкана, додаје виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

„Али, имамо и политику Вучића који покушава да игра на све стране - говори о добрим односима са муслиманским земљама и Турском, а продаје оружје Израелу и Кипру.

„Наравно да после таквог деловања долази наплата и требало би да будемо много пажљивији на спољнополитичком плану", сматра Јанковић.

Да би се спречиле тензије и гарантовала безбедност, свака активност у ваздушном простору Косова треба да буде координисана КФОР-ом, изјавио је неименовани званичник НАТО за Радио Слободна Европа.

Одјеци у Турској

Мерве Кара Каска

ББЦ новинарка турског сервиса

Прича је добила велику пажњу у медијима са националном покривеношћу, а Вучићеве оштре изјаве доминирају у насловима.

Агенција Анадолија (АА), под контролом владе, извештавала је о овој теми тек када је председник Србије ублажио реторику 9. октобра.

Турска наставља да блиско сарађује са Балканом, где су дубоко утемељене историјске везе ојачане све широм економском сарадњом.

Значајно је увећан и извоз наоружања у балканске земље током претходних година.

Четири велика турска произвођача оклопних возила, међу којима су БМЦ, Нурол Макин и Отокар, склопили су уговоре са иностраним владама, углавном на Балкану.

Компанија Отокар је крајем 2024. успоставила сарадњу са Румунијом, којој ће продати 1.059 возила Кобра ИИ, а већина ће бити произведена баш у Румунији.

Турска испоруком дронова Небески бодеж Косову ојачава везе са Приштином, са којом има историјску и културну повезаност.

И мимо наменске индустрије, турске фирме су постале једни од највећих инвеститора на Балкану.

Током претходне деценије, укупна вредност турских инвестиција у Србији порасла је са милион долара на 400 милиона долара, према подацима турског Министарства спољних послова.

Последњих година је све више турских компанија у сектору грађевинарства на српском тржишту.

Тренутно раде на 57 пројеката и укупна вредност тих послова је 923 милиона долара.

Турска у спољнополитичком деловању балансира између западних и источних партнера.

И даље је важна чланица Нато алијансе, сарађује блиско са САД, Великом Британијом и Европском унијом на пољима безбедности и трговине, упркос повременим тензијама.

Истовремено, Анкара прагматично одржава везе са Русијом.

Какво оружје Приштина добија и зашто то смета Београду?

Косовске власти су у децембру 2024. године склопили уговор са турском компанијом Бајкар о испоруци дронова-камиказа Небески бодеж 15 (СкyДаггер 15), а тај документ предвиђао је да борбене летелице буду испоручене јануара следеће године.

Стигли су три месеца раније, на „радостан дан за Косовске безбедносне снаге (КБС)", како га је описао косовски премијер Аљбин Курти, тврдећи да ће дронови допринети очувању суверенитета Косова.

Ове летелице без посаде су опремљене експлозивним направама и способне су да нападају мете у мировању и покрету, а КБС поседују и беспилотне турске дронове Бајрактар и америчке авионе Пума, додају из Приштине.

Узрок раније испоруке можда се крије и у порукама које су пре две недеље разменили лидери земаља Блиског Истока и арапских држава на састанку са америчким председником Доналдом Трампом, сматра Јанковић.

„Очигледно да је појачан утицај на Балкану и на Косову вероватно део обећаног колача Турској на том састанку", уверен је стручњак.

Убрзо се огласио и Вучић на платформи Икс, наводећи да потез Турске показује да Анкара „поново сања обнову Отоманске империје".

Вучић „изгледа верује да може да прети важној НАТО чланици попут Турске на исти начин на који прети суседима", одговорила је косовска председница Вјоса Османи.

Дан касније, Вучић је признао да је „снажно, неко би рекао оштро или преоштро" реаговао на вест из Приштине, тврдећи да је „његов народ угрожен противзаконитом испоруком оружја" Косову.

„Ово није од јуче.

„Пре годину и нешто дана сам председника Ердогана замолио да престану са наоружавањем Приштине. Указао сам им на резолуцију 1244 УН и друге акте", рекао је председник Србије.

Тврдио је и да наоружање које је стигло у Приштину не може да угрози Србију, али и да је „намера да се са тиме настави".

Приштина покушава да реализује десетогодишњи план трансформације КБС-а у војску Косова, појаснио је.

„Опремање сложеним борбеним средствима се интензивира, у чему предњачи Турска", додао је.

Упркос томе, рекао је да ће „сигурно разговарати" са Ердоганом, тврдећи да је „понашање Турске од највећег значаја за стабилност" Балкана.

Косово 'камен спотицања'

И током претходних година, неке од највећих несугласица Београда и Анкаре тицале су се статуса Косова.

„Турска је Косово, а Косово је Турска", изговорио је Ердоган у Призрену, граду на Косову, 2013. године.

„Од срца смо подржали независност Косова, а подршка Косову биће настављена и даље у сваком смислу. Бићемо јаки и јединствени, као браћа", додао је на конференцији, у присуству Хашима Тачија и Едија Раме, тадашњим премијерима Косова и Албаније.

Тада је изостала реакција званичног Београда и Ердоганове изјаве нису оставиле трајне последице на сарадњу две земље, каже Јанковић.

„Сетићете се да је у то време чак и садашњи председник Србије говорио у турском султану Мурату као 'јунаку' и представљао Турску као великог пријатеља Србије", подсећа познавалац политичких односа на Блиском Истоку.

Али, и у јулу 2025. године став Турске о статусу Косова био је проблематичан за Вучића.

Србија одлучно ради на очувању територијалног интегритета „у борби против моћних противника као што је Турска и неке друге земље које агилно раде на признавању независности Косова", рекао је тада српски председник.

Интереси Србије и Турске су „дугорочно супротстављени", а Косово је „суштински камен спотицања" у односима две земље, сматра Слободан Јанковић.

Један од узрока је „неоосманске политике Турске", која настоји да шири утица у три смера - на Балкану, Блиском Истоку и земљама Кавказа, додаје.

Ахмет Давутоглу, који је од 2009. до 2014. био турски шеф дипломатије, а потом и две године премијер Турске, један је од главних заговорника те идеје, али је она „остала блиска" Ердогану и после одласка Давутоглуа са највиших државних функција, каже Јанковић.

„Из прагматичних разлога и немогућности да шире делује на Балкану, Турска привремено није била усредсређена на овај регион, већ на Блиски Исток, где је и војно интервенисала, и Кавказ, кроз побољшану сарадњу са Азербејџаном", објашњава.

Али, супротстављени интереси на Косову и у Босни и Херцеговини не морају да доведу до погоршамја односа у будућности.

„Србија и Турска нису изоловане у свету, па је у контексту шире дипломатије са другим земљама у тој рачуници могуће да односи буду и добри", сматра Јанковић.

Погледајте видео о 100 година Турске: Од Отоманског царства до Ердогана

Све Ердоганове посете Србији

Приликом директних састанака, турски и српски лидери слали су далеко позитивније поруке.

У претходних осам година, турски председник је четири пута посетио Србију.

Ердоган је у октобру 2017. боравио у Београду и Новом Пазару, граду у Рашкој области, који је назвао његовим „завичајем и најмилијим градом".

„Приликом целе посете Србији смо се осећали као код своје куће", додао је Ердоган обраћајући се великом броју људи који су га дочекали у Новом Пазару.

Током те посете основан је Високи савет за сарадњу између Србије и Турске којим председавају председници двеју држава, а потписано је и дванаест билатералних споразума, наводи се на сајту српског Министарства спољних послова.

Две године касније уследила је нова посета и потписивање још девет споразума између Београда и Анкаре, када је похвалио добре односе две земље и заслуге за то приписао и Вучићу.

„Са Вучићем сам поставио нови циљ о трговинској размени од две милијарде долара краткорочно, а пет милијарди дугорочно“, рекао је тада Ердоган.

Обећао је и да ће Турска започети изградњу аутопута Београд-Сарајево и да ће „наставити да ради на подржавању мира на Балкану".

Три године касније Вучић је отишао у званичну посету Анкари, где је са турским лидером „разменио мишљења о политичкој кризи у Босни и Херцеговини" и поштовању Дејтонског споразума.

Српски председник је оценио да се са Ердоганом „добро разуме по том питању", а Ердоган је саопштио да су односи Србије и Турске „на одличном нивоу".

Председник Турске је узвратио посету у октобру 2024, када га је Вучић дочекао на Аеродрому Никола Тесла, а уприличен је и свечани дочек у Палати Србија.

Тада је потписано још 11 билатералних споразума, а Ердоган је оценио да је у току „златно доба" турско-српске сарадње.

„Инвестиције које имамо у Србији премашују 400 милиона долара, а запошљавамо око 96.000 људи", рекао је председник Турске.

Најавио је и проширење сарадње у индустрији наоружања, тврдећи да Србија и Турска иду „руку под руку" у намери да сачувају мир и стабилност на Балкану.

„Сарађиваћемо у домену наменске индустрије и нико никада не би требало да доводи у питање нашу сарадњу", рекао је.

Вучић је тада додао да је Србија обновила дозволе наменске идустрије за Турску и извезла „огроман број граната".

Турска је прошле године остварила рекордан извоз у Србију, пренела је агенција Анадолија, а дуплиран је и извоз Србије у односу на 2023. подаци су Привредне коморе Србије.

Годину дана касније, после нових дипломатских трзавица и оштрих речи, председник Србије сутрадан је променио тон.

Хвалећи Ердогана, изјавио је да је највећи турски лидер после Кемала Ататурка, оснивача модерне државе.

„Реч је о великом лидеру велике и успешне земље. Увек је добродошао у нашу земљу", казао је Вучић 9. октобра.

Седаманест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]