Шта значи силовање у закону Србије

Било је потребно да прођу деценије и бројне пресуде највиших судова да би се једна реч - пристанак - нашла у законима европских држава о силовању.

У Кривичном законику Србије, међутим, и даље је нема, и није ни обухваћена последњим предлогом измена.

„По тренутној дефиницији силовања, фактички се тражи од жртава да пружају отпор силоватељу.

„Знамо да када се деси тако нешто страшно, могуће је да се жртва, нарочито ако је млађа особа, заледи, да се измести као да се то њој не дешава”, каже Вања Мацановић, правница Аутономног женског центра.

Дефиниција овог кривичног дела требало би да се промени тако да се сваки сексуални однос за који није постојао пристанак сматра силовањем, објашњава.

Истраживања показују да се до 70 одсто жртава силовања замрзну тако да не могу ни да се помере, а камоли физичи одупру насилнику.

У нацрту измена Кривичног законика Србије, за који је у току јавна расправа, то се не разматра пошто се не предлаже промена дефиниције силовања.

У овом документу силовање је дело извршено уз употребу силе или претње, што није у складу ни са међународном Истанбулском конвенцијом о борби против насиља над женама, коју је Србија ратификовала 2013. године.

Нацрт ипак доноси значајно оштрије казне за сексуалне преступнике.

„Пооштрење казни се мора поздравити громогласно”, каже Гордана Гасми, са Института за упоредно право.

Она је у име Србије учествовала пред Саветом Европе у формулисању Истанбулске конвенције, која одсуство слободног пристанка види као кључни елемент силовања.

Зато додаје да „посао није завршен”.

Није међутим необично „што је законодавац опрезан јер државе које имају ту варијанту силовања, суочавају се са проблемима доказивања”, сматра професор Милан Шкулић, судија Уставног суда.

Оваква измена наметнула би пред правосудне органе више питање, објашњава.

„Да ли је постојао пристанак и да ли је учинилац имао свест да нема пристанка - то може бити сложено доказно питање”, каже.

„Могу се десити ситуације које се своде на реч против речи.

„Држава је, међутим, прихватила обавезе из конвенције, и ако хоће до краја да их испуни, мора да се суочи и са тим”, указује.

Министарство правде, које је предлагач закона, може да усвоји или одбаци примедбе које буду достављене до краја јавне расправе 1. новембра, после чега се нови текст усваја у Скупштини Србије.

Из Министарства правде нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о изменама Кривичног законика.

Важна је реч жртава

„Само сам се замрзла, била сам уплашена.

„Нисам га познавала и нисам знала шта може да ми уради”, испричала је жртва силовања на једном суђењу у Аустралији 2008. године.

Њене речи пренете су у раду у коме аутори указују на раширене предрасуде објављеном у научном часопису Натуре Хуман Бехавиоур.

„Зашто се није борила”, питање је које се поставља жртви јер се претпоставља да ако није било отпора, то значи да је постојао пристанак, објашњавају аутори Евани Довен и Патрик Хагард са британског Института когнитивне неуронауке.

Да би дали одговор, они указују на феномен „тонична непокретност”.

Ово стање описано је и код људи који су се нашли у рату, били жртве мучења или доживели екстремну природну катастрофу.

Они не бирају вољно да се замрзну, већ мозак реагује независно од онога што би желели у том тренутку.

Жртве које доживе тоничну непокретност не могу да се помере, проговоре и чини се као да се налазе у кататоничном стању.

Адвокат Дејан Добросављевић, на основу искуства из судница, говори о паралишућем страху.

Он је био адвокат жртава у случају познатом као „Школа јахања”, када је више полазница 2021. године оптужило инструктора за силовање, покушај силовања и друга дела.

Поједине жртве биле су малолетне, а случај није добио епилог пошто је оптужени преминуо током суђења.

Неки од догађаја због којих се нашао пред судом одиграли су се пре више година тако да су у моменту подизања оптужнице постојали само искази девојака и посредни докази, објашњава Добросављевић.

„Колико је временска дистанца била проблем да прибавимо доказе, толико је била показатељ да оне немају мотив да лажно сведоче.

„Све оштећене су биле различите генерације и све су мање-више имале слична искуства”, каже.

Из њихових сведочења видело се да је био присутан „паралишући страх у коме нема реакције”.

То је важан елемент који треба узети у обзир, што и јесте став судова последњих година, указује Добросављевић, који је претходно био судија кривичар.

Зато каже да му „не би било потребно да у текст закона буде унет пристанак да би некога прогласио кривим за кривично дело овог типа”.

Током 2023, пријављено је 75 случајева силовања.

Исте године, 21 оптужени је осуђен на затворску казну због силовања.

После убиства, ово је једно од најтежих дела када се погледају запрећене казне, указује Добросављевић.

Делови Истанбулске конвенције би могли да буду унети у текст закона ради „прецизности”, објашњава.

„Треба бити опрезан и направити границу тако да много људи неоправдано не прође кроз кривични поступак за изузетно тешко кривично дело“, каже.

Како друге државе дефинишу силовање?

Шта је пристанак?

Државе чланице Савета Европе требало би да кажњавају и гоне сваки сексуални чин без сагласности жртве, па и онда када није пружала физички отпор, стоји у пресуди Европског суда донетој 2003. године.

Пресуда је утрла пут Истанбулској конвенцији која је ступила на снагу 2014. године.

„Одсуство пристанка не мора да буде вербализовано, да се каже изразито не, јер жртва која је под утицајем дрога, није свесна.

„Такав случај имамо сада у Француској, где су жену силовали непознати мушкарци више од десет година пошто би је муж дрогирао и тако успавао“, објашњава Гордана Гасми.

Не може се унапред пружити дефиниција шта је пристанак, каже Гасми, ауторка књиге „Насиље над женама у међународном праву” заједно са Драганом Прљом.

„Конвенција зато каже да ће се одсуство пристанка разматрати у контексту датих околности, што значи од случаја до случаја“, указује.

Промене су могуће

Од усвајања Истанбулске конвенције пре десет година, Кривични законик Србије је мењан два пута.

У овом периоду, уведено је као кривично дело полно сакаћење, иако таквих случајева до сада није било у Србији, као и полно узнемиравање, пратећи захтеве међународног докумета, објашњава Милан Шкулић.

У случају полног узнемиравања Србија је отишла и корак даље, јер Конвенција не тражи да буде кривично гоњено, указује.

Пре осам година постојала је намера да се унесе кривично дело силовање без пристанка, али се Аутономни женски центар тада оштро успротивио, прича Вања Мацановић.

„Било је предложено да такво дело представља блажи облик силовања.

„Хрватска је на сличан начин изменила закон и то тако да је запрећена казна била пресмешно мала“, указује.

Шкулић објашњава да би могло да се пропише да обљуба без пристанка буде основни облик силовања, а „тежи облик тог дела ако је до обљубе дошло претњом или принудом.”

Ако би се то урадило, Србија би до краја испунила захтеве из Истанбулске конвенције, каже аутор књиге „Кривична дела против полне слободе”.

Каква је улога казни?

У нацрту је предвиђено значајно пооштравање казни, тако да силовање, обљуба над немоћним лицем и над дететом убудуће могу бити кажњени и доживотним затвором.

Ово је добра промена, јер тренутно починилац може да добије највише 20 година затвора без обзира на број жртава, каже Вања Мацановић.

Милан Шкулић и Дејан Добросављевић упозоравају да је, више од запрећених казни, важно да оваква дела стигну до суда.

„Извесност да ће бити осуђен, а не висина казне, већа је превенција”, сматра Добросављевић.

Шкулић каже да „суштина није у казнама”.

„Већина учинилаца кривичних дела далеко се више боји могућности да њихово дело буде откривено, доказано и да заврше у затвору, него што се боје било које казне унапред”, сматра он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]