Шта стрес чини телу и како може да буде користан

Већина одраслих редовно доживљава симптоме стреса, од главобоља до анксиозности.

Иако одређени ниво стреса може да буде користан, хронични стрес има разоран утицај на тело.

Стручњаци наводе да стрес може непосредно да допринесе развоју многих психолошких и физиолошких поремећаја, чиме се нарушава ментално и физичко здравље и смањује квалитет живота.

Међутим, могуће је преузети контролу и претворити стрес у извор отпорности, уместо исцрпљености.

Шта је стрес и зашто га доживљавамо?

Стрес је природна реакција која припрема тело да одговори на изазове и захтеве.

Он покреће ослобађање хормона који припремају организам за суочавање са тешким ситуацијама.

Краткорочно, ова реакција може да побољша пажњу и повећа способност за обављање задатака.

Међутим, дуготрајни стрес води ка озбиљним здравственим проблемима, међу којима су анксиозност, срчане болести и ослабљен имунитет, наводи Америчко удружење психолога.

Чиниоци који изазивају стрес, међу којима су посао, финансијски проблеми и међуљудски односи, често су неизбежни, али кључна разлика је у периоду трајања стреса.

Акутни стрес је краткотрајан и може да буде користан, док хронични стрес оставља дуготрајан негативан траг на организам.

Разлика између акутног и хроничног стреса

„Акутни стрес је краткотрајни одговор на одређену ситуацију и у неким случајевима може да буде користан", каже за ББЦ психотерапеуткиња Рејчел Вора, чланица Британског удружења за саветовање и психотерапију.

„Стрес покреће реакцију 'бори се или бежи', ослобађајући адреналин и кортизол, који могу да побољшају пажњу и привремено ојачају имуни систем".

Акутни стрес, ако се правилно контролише, не изазива дуготрајну штету и може да помогне људима да се успешно носе са тренутним изазовима.

Међутим, хронични стрес ствара дуготрајно оптерећење за организам.

Вора објашњава да када стрес траје дужи временски период, повишени нивои хормона стреса повећавају ризик од срчаних болести, слабе имуни систем и доприносе развоју пробавних сметњи попут синдрома нервозног црева и чирева.

Хронични стрес је такође снажно повезан са анксиозношћу и депресијом, ослабљеном когнитивном функцијом, поремећајем сна, и убрзаним старењем организма.

Вори каже да су управо разлике у трајању и начину управљања оно што одређује да ли је стрес хроничан, који постепено оштећује више система органа.

Како стрес утиче на тело?

Британска Национална здравствена служба (НХС) објашњава да стрес покреће низ физичких реакција због ослобађања хормона стреса, првенствено кортизола и адреналина.

Неке од тих реакција су:

Међутим, дуготрајни стрес може да буде штетан.

Хронична активација одговора на стрес повезана је са:

НХС упозорава да упоран стрес може да допринесе развоју дуготрајних стања, попут срчаних болести, пробавних поремећаја и менталних проблема, међу којима су и анксиозност и депресија.

Може ли стрес да буде користан?

„Отпорност није нешто што једноставно имате или немате – то је вештина која може да се развије временом", објашњава др Голназ Табибнија, истраживачица на Универзитету Калифорније у Ервајну.

Активно суочавање са изазовима, уместо избегавања, помаже да се изгради отпорности, додаје она.

Др Табибнија сматра да када људи стрес виде као користан, а не штетан, слаби њихов физиолошки одговор на стрес.

Једноставна промена начина размишљања може да направи чуда - смањи анксиозност и побољша когнитивне функције.

„Активно суочавање са стресом, уместо пасивног избегавања, мења начин на који мозак обрађује стресне ситуације, што га чини отпорнијим на будуће узрочнике стреса", објашњава она.

„Слично је као у теретани: подизање тегова је стресно, али нас чини јачим".

Разлика између стреса и анксиозности

ББЦ је замолио организацију Анxиетy УК, националну хуманитарну организацију која пружа подршку људима који пате од анксиозних поремећаја, да објасни кључне разлике између стреса и анксиозности.

Стрес је реакција на спољашњу ситуацију, као што је рок на послу, возачки испит или испит на факултету, одговорили су из ове организације.

Стрес је сразмеран изазову и нестаје чим се проблем реши.

Анксиозност, међутим, може да постоји чак и без очигледног узрока.

Иако је анксиозност нормална емоција која помаже људима да буду опрезни у опасним ситуацијама, постаје проблем када је прекомерна или омета свакодневни живот.

И стрес и анксиозност активирају симпатички нервни систем који је одговоран за одговор организма „бори се или бежи", што повећава будност и енергију за суочавање са претњама.

То значи да и стрес и анксиозност могу да изазову симптоме као што су убрзани рад срца, знојење и дрхтавицу, али анксиозни поремећаји обично трају дуже и интензивнији су.

За управљање акутним епизодама анксиозности и напада панике, организација Анxиетy УК препоручује вежбе дисања.

Једна једноставна, али делотворна техника јесте продужавање издаха у односу на удах, чиме се шаље сигнал телу да се опусти, што брзо умирује нервни систем.

Како успешно управљати стресом

Академска истраживања су показала да су одређене навике у понашању корисне за смањење штетног утицаја стреса на организам.

Утврђено је да физичка активност смањује ниво хормона стреса и побољшава расположење.

Свесна пажња и медитација помажу мозгу да се ресетује и постигне стање смирености.

Истраживање такође указује да подршка окружења има важну улогу у јачању емоционалне отпорности.

Др Голназ Табибнија наглашава важност свесне пажње, захвалности и чињења добрих дела, као и научно доказаних стратегија попут физичке активности, боравка у природи и дружења са породицом и пријатељима.

Јуки, тренерка свесне пажње истиче важност холистичког приступа.

„Успешно управљање стресом не подразумева само опуштање", каже она.

„Потребно је изградити начин живота који подржава ваше ментално и физичко благостање.

„Када здравље ставите на прво место, лакше се управља стресом".

Наглашава да су свесна пажња, сан, кретање, и исхрана кључни за успешно управљање стресом.

„Цревна микробим игра значајну улогу у регулисању стреса.

„Здрава исхрана је кључна за опште благостање", додаје она.

Јуки наглашаве да успешно управљање стресом не може да се постигне наглим променама, већ стварањем свакодневних навика које јачају отпорност.

Како претворити стрес у отпорност

Истраживања су показала да људи који прихвате да је „стрес користан" постижу боље резултате, ређе доживљавају сагоревање и имају боље емоционално благостање.

Према истраживању часописа Харвард Бусинесс Ревиеw, прихватање стреса као изазова, а не као претње може значајно да промени утицај који стрест има на тело.

„Када људи стрес доживљавају као користан, а не штетан, њихов физиолошки одговор на стрес се смањује", каже др Голназ Табибнија.

„Свесним мењањем сопственог погледа на стрес, изазови могу да се претворе у прилике за лични развој и изградњу отпорности".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]