Могу ли се блокирати приватни факултети у Србији

Иако плаћају да би студирали, студенти неколико приватних факултета спремни су да се солидаришу са колегама са државних који скоро три месеца блокирају универзитете широм Србије.

Лола Витасовић је студенткиња друге године психологије и бизниса на факултету ФЕФА, приватној високошколској установи, чији су студенти на пленуму 18. јануара изгласали блокаду.

„Ми смо свесни да блокада приватног факултета не врши притисак на институције да испуне студентске захтеве у оној мери у којој то чине државни.

„Ипак, нисмо хтели да имамо испитне рокове и регуларно идемо на факултет док се наше колеге боре", говори Витасовић за ББЦ на српском.

Студентски бунт у Србији, један од највећих последњих деценија, почео је блокадом Факултета драмских уметности у Београду, да би се постепено проширио на више од 50 широм земље.

Блокадама су се на различите начине прикључиле и самоорганизоване групе студената факултета чији оснивач није држава, попут Факултета савремених уметности, Факултета ФЕФА (некадашњег Факултета за економију, финансије и администрацију), као и Факултета за медије и комуникацију из Београда.

Међу последњима су се придружили студенти београдског Сингидунума, једног од највећих приватних универзитета, гласањем 11. фебруара.

Ипак, блокадама се успротивила управа овог универзитета.

„Сви који буду ометали или покушавли да ометају рад управе Универзитета и тиме кршили закон, имајући у виду наведене обавезе према студентима и запосленима, излажу себе ризику казне, грађанске и дисциплинске одговорности", пише у саопштењу управе.

'Нема разлике између приватних и државних факултета'

Министарство просвете није одговорило на питања ББЦ новинара на који начин би могли бити санкционисани приватни факултети у блокади или они на којима се настава не одржава до објављивања овог текста.

У правном смислу нема разлике између високошколских установа чији је оснивач Република и оних чији су оснивачи приватна лица, осим појединих надлежности Владе и Министарства просвете у погледу планирања уписа, промене назива, седишта, статусне промене и укидања установе, као и финансирања установа чији је оснивач Република, каже и адвокаткиња Милица Вученовић.

„Ипак, то не утиче на статус високошколске установе, оне имају исти положај у складу са законом, па нема никаквих разлика ни када су у питању њихова права и обавезе у условима блокада", објашњава она за ББЦ на српском.

Лола Витасовић верује да у тренутној ситуацији „свака подела беспотребна".

„Осећам се исто као и сви други студенти који су део једног историјски важног тренутка", каже она.

Ипак, зграда факултета на којем студира није физички блокирана.

Студенти повремено долазе на пленуме и организују радионице, али не спавају у згради нити су тамо свакодневно, каже.

Први приватни факултет који се прикључио блокади био је Факултет савремених уметности.

„Желели смо да уђемо у ову борбу због солидарности, не само са студентима већ и са свим осталим људима.

„Као и студенти државних факултета и ми се суочавамо са неком врстом притиска, али остајемо истрајни", каже Давид Ђорђевић, студент музичке комуникације на овом факултету.

Настава на факултету се не одржава.

„Сви студенти припадају генерацији коју сматрам врло храбром, тако да је непотребно правити поделе по факултетима који студирају, а ми као њихови професори смо ту да их подржимо", каже Ирфан Менсур, професор глуме на ФСУ-у.

'Осећам се исто као и сви други студенти'

Када су почеле блокаде на џавним факултетима, студенти ФЕФА факултета организовали су пленум и састанак са управом.

„Тада смо се договорили да не ступимо у блокаду, али да студенти који желе активно да учествују не морају да долазе на факултет и неће сносити последице.

„Ипак, после инцидента када је наша колегиница Соња повређена, изгласали смо блокаду", каже Лола Витасовић.

Соња Поњавић, студенткиња Правног факултета, тешко је повређена 16. јануара када је током блокаде саобраћајнице на њу налетео аутомобил у Београду.

„Блокада је једина морална ствар тренутно, ми морамо нешто да жртвујемо како бисмо осећали да помажемо колегама.

„То седење на две столице где са једне стране подржавамо колеге, а са друге излазимо на испите није било у реду и зато смо на пленуму изгласали блокаду", додаје Витасовић.

Један од захтева властима је да се потпуно истражи одговорност за обрушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено, као и утврђивање одговорности за нападе на студенте.

Студенти приватних факултета руше стереотипе и поделе, јер често постоји предрасуда да су они привилеговани и незаинтересовани за проблеме и промене у друштву, каже Бојана Маљевић, професорка на факултету ФЕФА.

Тиме се показује да „не постоји проблем само на неким факултетима, већ да узроци и проблеми погадјају све младе људе, без обзира где студирају", сматра.

Има ли последица по студенте

Било какав облик блокирања зграде факултета и одржавања наставе немају утемељење у закону, објашњава адвокат Вученовић.

У том смислу, „установа може предузети мере ради спречавања или отклањања блокаде, са једне, и санкционисања студената, са друге стране".

У јавности се аутономија универзитета представља прешироко, а одредбе о неповредивости академског простора често се погрешно тумаче, додаје Вученовић.

„Законом о високом образовању предвиђено је да је простор високошколске установе неповредив и да у њега не могу улазити припадници полиције без дозволе надлежног органа те установе, осим у случају угрожавања опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља или имовине", каже Вученовић.

Полиција може да уђе на факултет уколико на позив надлежног органа установе у сваком случају, додаје.

Санкције према студентима могу бити дисциплинске, у складу са одредбама општег акта о дисциплинској одговорности студената, који доноси савет установе..

„Правилницима великог броја високошколских установа, на пример, Универзитета у Београду и Универзитета Сингидунум, прописано је да спречавање или ометање одржавања наставе спада у теже дисциплинске повреде, за шта се могу изрећи различите дисциплинске мере, па и мера искључења са студија", објашњава.

Ипак, само недолажење на наставу не може бити предмет дисциплинске или неке друге одговорности.

Једина последица недолажења на наставу, с обзиром да је студент дужан да испуњава наставне и предиспитне обавезе, а у зависности од трајања, може бити „немогућност полагања испита", указује Вученовић.

Да ли би приватни факултети могли да изгубе акредитацију?

Акредитацијом се одређује да ли је факултет испунио све обавезе и стандарде који су прописани законом и ако јесте, диплома му је важећа и призната.

Један од три основна услова за акредитацију, поред студијског програма и наставног особља, јесу одговарајући просторни капацитети и опрема, објашњава Вученовић.

Акредитација факултета би могла да буде оспорена уколико установа не предузима неке од наведених корака у случају дуготрајне блокаде, каже.

„Законом о високом образовању прописано је да се високошколској установи може изменити или одузети дозвола за рад када се инспекцијским надзором утврди да не испуњава услове за обављање делатности предвиђене Законом", додаје Вученовић.

Ипак, тешко је замислити блокаде толиког трајања које би угрозиле само постојање установе, сматра.

„Треба напоменути да велике друштвене кризе, попут актуелне у нашој земљи, подразумевају излазак из правног поретка у мањем или већем обиму.

„Пример смо имали недавно у условима пандемије, када је надлежно министарство издавало упутства установама да изводе наставу на свим студијским програмима на даљину, дакле и онима који нису акредитовани за тај вид наставе, што није у складу са законом, али је омогућило да се настава одвија и академска година оконча", објашњава.

Зато је потребно „наћи ванредна решења, било на нивоу установе, било на нивоу државе, кроз измене постојећих или доношење посебних прописа, како би се отклониле теже и дуготрајније последице по државу и њене грађане и грађанке", указује она.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је рекла да је приватни Факултет за медије и комуникације (ФМК) саопштио да настава мора да се продужи, а блокада обустави од 3. марта.

Ако се блокада настави, академска година не би могла да буде завршена, а установа би банкротирала, каже она.

„Одговорност је на деканима да кажу да ли је 3. март крајњи рок и за наше државне факултете, да кажу студентима да је ова академска година изгубљена и да не може да се заврши до септембра.

„И државни факултети морају да изађу и кажу да ли тај рок важи и за њих јер је иста дужина семестра и иста настава као код ФМК", рекла је Брнабић.

До објављивања овог текста из ФМК-а нису одговорили на питања ББЦ новинара.

Без обзира на неизвесности, Лола Витасовић је спремна да у блокадама истраје.

„Имамо подршку пријатеља и осталих студената и наша борба нам је важна", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]