Поштују ли угоститељи у Београду правила о спречавању пожара и броју гостију

План евакуације, противпожарни апарати и знаци који упућују на правац излаза само су неке од неопходних обавеза које постоје и морају да буду на видним местима у сваком угоститељском објекту.

Списак се наставља и другим обавезама јер су ресторани, кафићи, ноћни клубови „објекти са повећаним ризиком од пожара".

Разлог је „велика густина људи, употреба лако запаљивих материјала, кухињска опрема, осветљење и озвучење", објашњава професор Владимир М. Цветковић са Факултета за безбедност у Београду.

„Поред тога, у ноћним клубовима се често користе ефекти попут пиротехнике и димних машина, што додатно повећава ризик", објашњава за ББЦ на српском.

Први налази истраге фаталног пожара у клубу у Кочанима у Северној Македонији у којем је погинуло 59 махом младих људи, а више од 170 повређено, показују да су ватру изазвале варнице из пиротехничких средстава.

У Србији је у два одвојена пожара у Новом Саду, 2008. и 2012. године, погинуло 14 људи у угоститељским објектима.

Због пожара у новосадској дискотеци „Контраст" 2012., када је погинуло шест младих људи, узраста од 20 до 28 година, две године касније изречене су затворске казне од пет до девет година.

Осуђени су власник дискотеке Алојз Ганић, коме је казна касније ублажена, закупци локала Славиша Станишић и Дејан Ратковић и електричар Мирослав Папуга, писао је лист Данас.

У пожару у кафићу „Лаунџ" у Новом Саду фебруара 2008. године, погинуло је осморо младих, узраста од 19 до 23 године.

За изазивање пожара, Милош Малешев из Новог Сада осуђен је на 12 година затвора, али му је на основу Закона о амнестији 2012. године, казна смањена на девет година затвора.

Сувласници локала Тамаш Колар и Срђан Бован осуђени су на по седам година, док је због помагања у изазивању пожара на затворску казну од две године осуђен и Бојан Кулачанин.

„После ових несрећа, закони у Србији су пооштрени, а регулативе су врло строге и јасне.

„Клубови у Србији су такође веома напредовали по питању противпожарне заштите", тврди Миша Релић, председник Удружења ноћних барова и клубова Београда.

Поштовање прописа, међутим, разликује се од клуба до клуба, каже Цветковић.

„У многим угоститељским објектима излази за евакуацију су често затрпани столовима, декорацијом или другим препрекама, што отежава брз излазак у случају пожара.

„Ознаке које указују на излазе често нису адекватно осветљене или видљиве", наводи један од примера.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на питања новинара ББЦ-ја на српском колико су честе контроле које врши противпожарна инспекција.

Близу 120.000 пожара забележено је у Србији од 2019. до 2023. године, пише у извештају Државне ревизорске агенције (ДРИ).

Већина је избила на отвореном, док они у затвореном простору чине трећину од укупног броја.

У овом периоду, у пожарима је погинуло 484 људи, повређено је 1.770, а спашено 1.655, пише ДРИ.

У извештају ове агенције нема података о пожарима у угоститељским објектима.

Које су обавезе угоститеља?

Списак противпожарних захтева који сваки објекат мора да испуни зависи од ризичности категорије којој припада - првој, другој или трећој.

Категоризација је кључна јер на основу ње произилазе специфичне обавезе које власници и управљачи морају поштовати, каже Цветковић.

Државна ревизорска агенција установила је да Министарство унутрашњих послова није за све објекте одредило категорију.

Објекти који нису категоризовани можда немају јасно дефинисане обавезе у погледу противпожарне заштите, што може представљати озбиљан проблем, упозорава Цветковић.

Угоститељи морају да имају аутоматски детектор дима, алармне системе и, у зависности од величине локала, аутоматски систем за гашење пожара (спринклере), објашњава он.

Неопходно је да постоје јасно обележени и у сваком тренутку доступни евакуациони излази, али и противпожарна опрема, додаје.

И противпожарна обука запослених је обавезна.

Колико се правила поштују?

Више угоститеља са којима је разговарала ББЦ новинарка нису желели да њихова имена буду објављена.

На папиру може да изгледа да су сви прописи испуњени а да у стварности не буде тако, рекао је један власник ресторана.

Довољно је погледајте где стоје противпожарни апарати, јесу ли на местима где треба да буду, лако доступни, или су склоњени у неки магацин да не сметају, наводи пример овај угоститељ.

„Да ли постоје угоститељски објекти који не поштују противпожарна правила не знам, конкретно, наше удружење нема такве чланове", каже Миша Релић.

Недостатак обуке запослених и лоше одржавање противпожарне опреме само су неки од проблема које примећује Цветковић.

„Неки угоститељски објекти користе материјале који нису отпорни на ватру, а поједини чак употребљавају пиротехнику или ефекте који повећавају ризик од пожара", указује он.

Има ли превише гостију у локалу?

У дискотеци у Кочанима било је много више посетилаца од дозвољеног броја, рекли су македонски званичници.

Прекорачење дозвољеног броја гостију може значајно отежати евакуацију и повећати ризик од панике у случају пожара, упозорава Цветковић.

Ноћни клубови и барови често примају већи број људи од дозвољеног, каже.

У Србији се капацитет клубова одређује на основу више фактора - по површини простора, броју и величини излаза, противпожарној безбедности, вентилацији, сценографији и намештају, објашњава Релић.

„Обезбеђења клуба и власник воде рачуна о броју гостију.

„Никоме не иде у корист да је у клубу превелика гужва, конобари не могу да раде, а ни гостима није пријатно, те је то здраворазумско питање", каже.

Постоје, међутим, примери када су надлежни директно повезали превелики број гостију и несреће у клубовима.

У размаку од само годину дана, на београдским рекама потонула су два сплава - ноћна клуба.

Сплав „Фристајлер" на реци Сави потонуо је током новогодишње прославе 2023.

На сплаву је било два до три пута више људи него што је дозвољено, рекао је тада градоначелник Александар Шапић.

На сплаву је у новогодишњој ноћи било више од 700 људи, а имао је дозволу за 220, известила је Радио-телевизија Србије.

Кров „Фристајлера" и данас, више од две године после инцидента, вири изнад воде и једини је на новобеоградској страни који још није извађен.

Годину дана касније, 24. децембра 2023. године, потонуо је и сплав „Картел".

Дан после инцидента, Слободан Милошевић, директор Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу, рекао је да „Картел" није имао потребну дозволу тог органа.

Три дана касније, приведени су власник сплава и још троје осумњичених за кривично дело изазивање опште опасности, саопштило је тада Прво општинско јавно тужилаштво у Београду.

Сплаву је била истекла дозвола за рад у време инцидента, а Марко Стојчић, градски урбаниста, тада је изјавио да је претходно било донето решење о његовом уклањању.

У тренутку када је сплав почео да тоне, на њему је било више стотина младих, али тачан број није познат.

Ко издаје дозволу за плутајући објекат?

Дозволу за плутајући објекат издају Лучка капетанија и Управа за пловидбу.

Правилником је, између осталог, прописана дебљина лимова понтона, конструкције, као и појасеви, прслуци, хидранска мрежа.

„Власници су у законској обавези да обезбеде непосредан, непрекидан, стручни надзор над објектима, да одреде лица запослена код њих која ће се бавити безбедношћу објеката да га обилазе, поготово кад је висок водостај и кад реке, а посебно Дунав и Сава, носе доста плутајућег отпада грања", рекао је Милан Николић, начелник одељења Лучке капетаније Београд, раније за РТС.

За контролу плутајућих објеката задужено је Одељење за инспекцијске послове безбедности пловидбе при Министарству саобраћаја.

Иако су раније градски званичници тврдили да су контроле сплавова редовне, јавност је после потонућа „Фристајлера" сазнала да се то ради у просеку једном годишње, објавио је РТС.

Потребна већа контрола

Србија не може да се похвали квалитетном целокупном противпожарном заштитом.

Ватрогасна возила су често стара, мало је ватрогасаца, а нема ни довољно противпожарних инспектора, наводи ДРИ у извештају.

Противпожарна инспекција је током 2023. прегледала више од 20.000 објеката и поднела више од 1.000 захтева за покретање казненог поступка, показује анализа Министарства унутрашњих послова.

Број прегледаних угоститеља се не наводи посебно у извештају МУП-а.

Потребно је унапредити заштиту од пожара, повећати инспекцијски надзор, увести строже казне за непоштовање прописа и спровести обуке међу власницима и запосленима, упозорава Цветковић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk