Како да у хладним зимским месецима повећате масно ткиво које сагорева калорије

Смеђе масно ткиво сагорева енергију кад нам је хладно.

Научници сада покушавају да искористе ту чинејницу да би смањили гојазност и дијабетес типа 2.

Кад се ноћи продуже, лишће попада са дрвећа а спољни свет постане прекривен мразом, многи од нас доћи ће у искушење да посегну за термостатом и одврну грејање.

Кад изађемо напоље, умотаћемо се у шал и капу, гомилајући слојеве одеће у очајничком покушају да се загрејемо.

А опет кад нам је хладно и непријатно, то може бити кључ за побољшање здравља и мршављење.

Разлог за то је специјални тип масног ткива звани смеђе масно ткиво.

За разлику од белог масног ткива, које се тврдоглаво лепи за бутине, струк и кукове, смеђе масно ткиво сагорева калорије, претварајући их у топлоту кад нам је хладно.

Неки верују да ако се правилно искористи, од њега можемо да смршамо.

Да све буде интригантније, све што теоретски морамо да урадимо да бисмо га активирали јесте да станемо под хладан туш или да поједемо много зачињене хране и кофеина.

Али пре него што ускочите у ледено језеро или испијете четврту шољу кафе, вреди испитати да ли је помама за смеђим масним ткивом заправо оправдана.

Како је смеђе масно ткиво другачије?

Кад се родимо, свако од нас има залихе смеђег масног ткива које служи као унутрашња грејалица.

Бебе немају довољно мишићне масе да дрхте, тако да се ослањају на смеђе масно ткиво да би пребацивале шећере и масти у топлоту.

Смеђе масне ћелије имају непропорционално висок број митохондрија - фабрика унутар ћелија које производе енергију.

Али за разлику од нормалних митохондрија које производе аденозин трифосфат (АТП), врсту универзалног енергетског кола које тело може да користи, митохондрије унутар смеђег масног ткива садрже протеин звани термогенин, илити УЦП1, који им омогућава да пребацују калорије из хране директно у топлоту.

„Кад се стимулише, смеђе масно ткиво има капацитет да произведе 300 пута више топлоте по јединици од било којег другог ткива или органа у телу", каже Мајкл Симондс, професор развојне физиологије са Универзитета у Нотингему, у Великој Британији.

Већина онога што знамо о овим смеђим масним ткивима потиче из студија о малим сисарима као што су мишеви и пацови.

Ови глодари имају огромне резерве овог ткива, што им помаже да остану ушушкани и топли током зимских месеци кад одлазе у хибернацију.

„За наше претке, или за мале животиње као што су мишеви, хладне температуре би биле крупна претња по преживљавање, тако да је била предност имати ткиво које може да претвори енергетске изворе у топлоту", каже Пол Коен, доцент на Универзитету Рокфелер, у Њујорку, који проучава молекуларњ метаболизам.

Деценије истраживања показују да, макар код мишева, смеђе масно ткиво усисава шећере и маст из крвотока.

Смеђе масно ткиво такође изгледа да штити мишеве од гојазности и метаболичких болести повезаних са тежином, као што су дијабетес и срчана болест.

Смеђе масно ткиво код одраслих

Одрасли људи су, међутим, вешти у проналажењу других начина да остану загрејани -појачају грејање, ушушкају се испод дебелог јоргана или навуку екстра-топли капут.

Нашироко се сматрало да из тог разлога смеђе масно ткиво практично нестане до пубертета, а да његово место заузме добро нам познато традиционално бело масно ткиво које је велики љубитељ бутина.

А то је такође значило да је већина научника веровала да је немогуће да смеђе масно ткиво игра значајну улогу после периода раног детињства.

То се, међутим, променило 2009. године, кад су истраживачи из Финске и Шведске показали да одрасли људи не само да поседују смеђе масно ткиво, већ се на температурама испод 16 степени Целзијусових масно ткиво активира и почиње да апсорбује глукозу и масна ткива из крвотока.

И не само то, постојала је очигледна корелација између телесне тежине особе и њене резерве смеђег масног ткива.

Мршавије, виткије особе су га имале више, а гојазне мање.

Они са више смеђег масног ткива су такође имали већи метаболички степен на хладноћи.

Заједнички, ово је сугерисало да смеђе масно ткиво има потенцијал за лечење од гојазности.

Ово поље добило је подстрек 2021. године, захваљујући студији Коена и колега на Универзитету Рокфелер у Њујорку.

Коен и његов тим истражили су скенове позитронске емисионе томографије (ПЕТ) на више од 52.000 људи.

Упоредили су људе који нису имали разазнатљиво смеђе масно ткиво са онима који јесу, откривши да је стопа дијабетеса типа 2, срчане болести, можданог удара и високог крвног притиска била много нижа код оних са смеђим масним ткивом.

Открили су и да је вероватније да виткији људи имају више смеђег масног ткива од гојазних људи.

Штавише, људи са већим резервама смеђег масног ткива такође су имали ниже нивое глукозе и триглицерида (тип масти) који плутају унаоколо у њиховом крвотоку, побољшала им се инсулинска осетљивост, а имали су и више „добре“ врсте холестерола, липопротеин високе густине (ХДЛ) – што су све знаци здравог метаболизма.

Да ли смеђе масно ткиво може да доведе губитка килограма?

Није, међутим, најјасније да ли је ово смеђе масно ткиво стварно заслужно за ове предности по здравље.

Истина је да су наша тела вероватно превелика и да садрже сувише мало смеђег масног ткива да би сагорело довољно белог масног ткива и то учинило значајну разлику.

Већина одраслих људи има занемарљиво малу количину тога, само 0,02 до 300 грама, или мање од 0,5 одсто укупне људске телесне масе.

„И док бело масно ткиво има скоро неограничену способност ширења, има људи који имају више од 100 килограма белог масног ткива, смеђе масно ткиво се вероватно мери највише у стотинама грама", каже Коен.

Међутим, могуће је да, иако вам смеђе масно ткиво можда не помаже да се решите вишка килограма, може да вам поправи здравље на друге начине.

На пример, уместо да сагорева калорије, смеђе масно ткиво може да помогне у побољшању метаболичког здравља - способности тела да ефикасно обради и искористи енергију из хране.

Људи лошег метаболичког здравља не могу брзо да избаце глукозу из тела, што повећава њихов ризик од добијања дијабетеса типа 2.

Смеђе масно ткиво може напросто да делује тако што усиса глукозу из крвотока или тако што лучи хормоне који делују на друга ткива да би регулисали инсулинску осетљивост.

„У погледу потрошње енергије читавог тела, смеђе масно ткиво не игра толико велику улогу код људи као код мишева", каже Коен.

„И зато је мој лични утисак, заснован на подацима, да активација смеђег масног ткива неће бити добар начин за лечење гојазности или губљење значајне количине килограма", додаје.

„Међутим, подаци много више сугеришу да активирање смеђег масног ткива може да смањи нивое глукозе и побољша метаболичко здравље.

„И зато мислим да ако буде постојала нека терапеутска страна свега овога, много је вероватније да ће она бити у лечењу компликација од гојазности и старења него у лечењу гојазности саме по себи", каже он.

Али како можемо да активирамо смеђе масно ткиво и искористимо супермоћи које оно може, али не мора да поседује?

Један начин је изложити се хладном, колико год непријатно било.

Замислите ледене купке, пливање у хладној води или коморе за криотерапију - специјализоване уређаје који излажу тело екстремно ниским температурама на један до три минута како би поспешили излечење и велнес.

Шок од понирања у хладну воду доводи до тога да тело помисли да је у опасности, активирајући реакцију „бори се или бежи".

Ово лучи неуротрансмитер норадреналин, који се везују за смеђе масно ткиво и „активира“ га.

Сузана Соберг, научница која је основала Институт Соберг у Данској за промовисање користи по здравље од терапије хладноћом и топлотом, провела је године проучавајући ефекте пливања у хладном по људско тело.

Њен тим је упоредио мушкарце који се редовно купају у леденим скандинавским језерима током зиме са мушкарцима који не изводе ову наизглед сулуду праксу.

Учесници су добили чашу зашећерене воде, а потом су два сата касније били измерени њихови нивои глукозе и инсулина.

Пливачи у хладној води су могли да очисте глукозу из крви много брже и имали су бољу инсулинску осетљивост.

Истраживање је показало да је само пар минута изложености ледено хладним температурама два до три пута недељно довољно да активира смеђе масно ткиво, побољша инсулинску осетљивост и смањи стрес.

Међутим, може разумно да се претпостави да су људи који редовно пониру у ледену воду такође склонији да пливају или вежбају уопштено, што би могло да објасни њихово боље здравље.

Коенова група такође проучава да ли исти ефекти могу да се пронађу код људи који редовни пливају у леденим језерима Минеаполиса, у Минесоти, зими.

„Зими је довољно хладно тамо да се језера замрзну, тако да пливачи често морају да исеку рупу у леду да би ушли у воду", каже Коен.

Погледајте видео: Народ Чимане, амазонско племе чији припадници живе најздравије на свету

Повећавање нивоа смеђег масног ткива

Међутим, могуће је да исти ефекти постигну и са хладним, али не леденим температурама.

На пример, у студији из 2014. године, пет здравих мушкараца провело је месец дана спавајући у хладној соби загрејаној на 19 степени Целзијусових (66Ф), са само танком болничком одећом и постељином која их је грејала.

Кад је испитивања завршено, мушкарци су повећали количину смеђег масног ткива за 42 одсто.

Инсулинска резистенција, кључна мера здравља, такође се поправила код ових мушкараца.

Међутим, једном кад су истраживачи појачали термостат на 24 степени Целзијуса, смеђе масно ткиво је поново нестало.

У међувремену, истраживачи из Холандије су 2013. године изложили 17 здравих одраслих особа температурама од 15-16 степени Целзијусових шест сати дневно.

Само 10 дана овог третмана било је довољно да повећа активност смеђег масног ткива и смањи дрхтање, а учесници су пријављивали да су после испитивања осећали да могу боље да толеришу хладноћу.

Група научника на челу са Коеном тренутно проучава да ли ношење „хладног прслука" три сата дневно може да има исте ефекте.

„Хладни прслук изгледа скоро као прслук за спасавање и има хладну воду која циркулише кроз њега.

„Циљ је да се људи науче да не дрхте, већ да се стигне до температуре кад они почну да дрхте и да се потом температура повећа за око два степена Целзијусових", каже Коен.

Могуће је да смањење термостата или утрчавање под хладан туш може такође да поправи здравље на исти начин.

Живот у просторији која се загрева на 14 до 15 степени Целзијусових био довољан да појача инсулинску осетљивост осам пацијената са дијабетесом типа 2, показују истраживања.

Људи који су ишли под хладан туш сваки дан имали мање дана боловања на послу - само 30 секунди стајања под леденом водом било је довољно да донесе корист, показује друго истраживање рађено у Холандији.

„Мале студије сугеришу да ствари као што је изложеност хладном тушу могу да имају корисне ефекте, мада тип особе која може да се подвргне томе може да буде и иначе здравија особа" каже Симондс.

„Већина људи хладан туш сматра суровим изазовом, чак и на кратак временски период", додаје.

Има ли других начина да се појача смеђе масно ткиво а да вам не буде неиздрживо хладно?

Симондсово истраживање показује да кофеин, а посебно кафа, може да стимулише смеђе масно ткиво и да га подстакне да почне да сагорева глукозу и претвара је у топлоту.

Међутим, други научници тврде да, да бисте извукли корист, морали бисте да пијете 100 шоља кафе дневно, што је нереалистична количина чак и за најпосвећеније љубитеље кафе.

Капсаицин, која може да се нађе у љутим папричицама, показало да се може да активира смеђе масно ткиво код мишева, а има назнака да би могао да уради исто и код људи.

У једној студији, 10 мушкараца је узимало пилуле капсаицина сваког дана шест недеља.

На крају испитивања, мушкарци који су узимали пилуле су имали јачу активацију смеђег масног ткива кад су били изложени хладним температурама него што су имали на почетку испитивања.

Дакле, да ли треба сви да оставимо термостат на миру и прихватимо мало више хладног времена?

Можда, мада ако желите проверени начин за побољшање здравља, вероватно има неких других ствари које треба урадити прво.

Као најважније Коен указује на исхрану здраву за срце; редовно вежбање; старање да су ваш холестерол, крвни притисак и шећер у крви добро контролисани; и бити на здравој телесној тежини или најближе њој што можете.

Важно је такође консултовати доктора пре него што покушате са пливањем у леденој води, јер можда није безбедно нити одговарајуће за свакога.

Симондс верује да активирање смеђег масног ткива може да игра улогу у побољшању здравља и губљењу килограма, али само уз друге промене стила живота које поспешују здравље.

„Кад смо објавили нашу студију о предностима кофеина за активирање смеђег масног ткива, људи су ми писали да пију 10 шоља кафе дневно, али да и даље имају проблема са гојазношћу", каже Симондс.

„Није да ћете ако попијете што више кофеина, имати више шансе да смршате. Кофеин је један потенцијални фактор који може да стимулише смеђе масно ткиво.

„Али, на крају, суштина је у здравој, уравнотеженој исхрани и здравом стилу живота, активном животу и избегавању предугог седења.

„И избегавању прерађевина у исхрани", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]