Зашто би се било ко латио посла генералног директора ББЦ-ја

Читава прича шта је тачно изазвало пад генералног директора ББЦ-ја и извршне директорке ББЦ редакције вести вероватно ће се тек појавити.

Али нешто од тога, по мом мишљењу, не доведи се у питање: објашњење Тима Дејвија да је један од његових главних разлога за оставку био плаћање људског данка петогодишњем обављању посла, који је посебно у претходној години била изазовна и испуњена грешкама.

У мејлу о оставци упуц́еном запосленима, писао је о „веома интензивним личним и професионалним захтевима обављања те улоге претходних година у овим грозничавим временима“.

На људском нивоу, нема се шта замерити.

Али има много оних који, можда разумљиво, немају много саосец́ања са одлазец́им генералним директором.

Они истичу да је посао високо плац́ен (јесте), да доноси многе погодности (доноси) и да је било превише грешака током његовог мандата.

Сваки пут када нека прича експлодира (у последње време: два документарца о Гази, наступа реперског дуа Боб Вилан на Гластонберију, а сада и обмањујуц́а монтажа говора Доналда Трампа 2021. године), одмах су ми слали поруке новинари ван ББЦ-ја.

Питање је увек било исто.

„Ггенерални директор сад овог пута стварно мора да оде?“.

Какве год да су расправе о појединачним кризама, живимо у медијској култури „лова на скалп".

А када је реч о проналажењу Дејвијеве замене, речи председника Управног одбора ББЦ-ја Самира Шаха су ми се урезале у главу.

„Ово није лако место за попуњавање, заиста није“, рекао је запосленима 11. новембра.

„И морам да будем искрен, начин на који ми као земља нападамо људе заиста није добар.

„Зашто би неко желео да ради овај посао ако ће се суочити са тим? Много тражимо од генералног директора.“

У праву је.

Ко год био наследника Дејвија, знац́е да нису велике шансе да ц́е остати 'неповређен'.

Тројица од последњих пет сталних генералних директора поднела су оставке после скандала.

Једна особа ми је рекла: „Ако је тако, број људи спремних да обављају посао нец́е бити велики.“

Иако све редакције праве грешке, када то уради ББЦ, то често резултира притиском на његовог главног уредника - генералног директора.

Један медијски руководилац ми је рекао да обим продукције коју генерише ББЦ онемогуц́ава генералном директору да буде у потпуности у току, али „неизбежно у сваком тренутку неко ради нешто стварно глупо“.

На крају, те грешке могу да потопе генералног директора јер он има крајњу одговорност.

'И даље најважнији посао у британским медијима'

Дејви је примао око 530.000 фунти (око 600.000 евра) годишње, али то је мање него што би зарадио водец́и велику комерцијалну службу.

Међутим, за правог кандидата, то би подједнако могао бити примамљив тренутак да се придружи ББЦ-ју, у тренутку када почињу преговори са владом о новој краљевској повељи, која ц́е одредити његову будуц́ност.

„Ово је тешко време за вођење ББЦ-ја, али и узбудљиво“, каже Макс Голдбарт, међународни ТВ уредник часописа „Дедлајн“ (Деадлине), који је ове недеље извештавао о кризи у британској корпорацији.

„Обнављање повеље ц́е се ускоро догодити, критике стижу са свих страна, али ако сте у стању да ово прогурате, онда бисте могли бити виђени као особа која је водила ББЦ кроз тешка времена у модерној ери емитовања.“

Голдбарт каже да је то и даље „највец́и посао у британском емитовању“.

„То остаје утицајна позиција која је повезана са много престижа... мада је тај престиж вероватно опао у последњих пет година.“

Голдбарт верује да ц́е бити људи који су спремни за борбу.

Наравно да је тако.

Али група људи са правом комбинацијом вештина је заправо више мала бара.

Улога захтева искуство у креативном вођству, чврсто познавање уредничких питања, знање о вођењу велике администрације, политичку стручност, искуство у комерцијалним пословима и разумевање глобалне медијске перспективе.

Нема много људи (ако их уопште има) који испуњавају све услове - због чега неки људи сматрају да је посао сада превелик за једну особу.

Чак је било и предлога да се улога раздели.

Унутар ББЦ-ја, неки кажу да би могао да постоји један вођа задужен за програм и стратегију, и посебан главни уредник или заменик генералног директора одговоран за вести и актуелности.

Давање одговорности за вести и актуелности неком другом, одакле су настали многи недавни скандали са ББЦ-јем, могло би значајно да повец́а шансе генералном директору да опстане.

Међутим, мој утисак је да ББЦ функционише управо са само једном особом на самом врху као крајњи надзор.

Ко би могао да буде нови генерални директор ББЦ-ја?

Други могуц́и кандидати су: шеф ББЦ Студиос-а Том Фасел, извршна директорка Алл3Медиа-е Џејн Тартон, генерални директора РТЕ-а Кевин Бакхерст, извршна директорка Скаја Дана Стронг и главни директор за садржај Канала Ијан Кац.

Помињу се и бивши шеф вести ББЦ-ја Џејмс Хардинг, бивши председник ИТВ-ја Питер Базалгет, извршни директор Вашингтон поста Вил Луис, ТВ водитељ и руководилац Тревор Филипс и водитељ Ендру Нил, као и водитељи ББЦ-ја Ник Робинсон и Амол Раџан.

Додатно извештавање: Ијан Јангс и Питер Мекинтош.