Изабрана нова Влада Косова, Курти поново премијер, у кабинету и један Србин

После више од месец дана од ванредних парламентарних избора одржаних 28. децембра, али и годину дана без владе и практично скупштине, Косово је за једно поподне - добило оба.

Од 11. фебруара увече, Аљбин Курти је почео трећи премијерски мандат на Косову, чију независност Србија не признаје.

Његова странка Самопредељење добила је убедљиво највише гласова на ванредним парламентарним изборима крајем децембра, што му је прокрчило пут да трећи пут узастопно направи владу.

Одмах по конситуисању новог сазива скупштине, а потом је 66 посланика гласало за, а 14 против Куртија за новог премијера.

Против избора Куртијеве владе гласали су посланици опозиционих Демократске партије Косова (на чијем је челу био Хашим Тачи коме се суди у Хагу за ратне злочине), Демократског савеза Косова, Српске листе и Алијансе за будућност Косова, чији је председник Рамуш Харадинај, некада косовски премијер и један од истакнутијих лидера Ослободилачке војске Косова која је крајем 1990-их водила оружани сукоб са српским снагама безбедности.

Одмах по избору, Куртијев нови кабинет одржао је седницу.

У Влади Косова је и представник српске заједнице, али не из Српске листе која је добила највише гласова Срба, већ Ненад Рашић, чија је странка освојила један од могућих 10 мандата намењених српској мањини.

Ко је Ненад Рашић прочитајте у ранијем тексту ББЦ-ја на српском.

На ванредним парламентарним изборима крајем децембра прошле године, Српска листа, која има подршку Београда, убедљиво је добила поверење српског становништва, већинског на северу Косова, освојивши девет мандата.

Игор Симић из Српске листе рекао је да његова странка не подржава формирање нове владе и оптужио је претходну владу за кршење права српског народа.

„Користим ову прилику да кажем да Срби из Српске листе немају ништа против албанског народа са којим смо живели, живимо и наставићемо да живимо.

„Али ћемо бити против политика које имају за циљ протеривање нашег народа", рекао је Симић.

Замерио је Куртију што у експозеу уопште није поменуо Србе, а критиковао је и Куртијев предлог да Ненад Рашић буде за министар за заједнице и повратак.

„Он је мандат посланика добио гласовима из места где деценијама нема Срба. То нису били српски гласови.

„Имате право да га именујете за министра, али знате да он никада неће бити министар који представља Србе", рекао је Симић, преноси агенција Бета.

Погледајте видео: Курти трећи пут премијер, изабрана нова косовска влада

Нова Влада је формирана у истом дану када је најављено да ће наредних недеља почети такозвана интеграција образовних и здравствених институција које су функционисале по српском систему у косовски.

Истовремено почиње и прва фаза пуне примене Закона о странцима, која траје до 15. марта.

Пуна примена тог закона могла би да утиче на функционисање болница, домова здравља, школа и Универзитета у Северној Митровици, јер сви који немају косовска документа морају поседовати радну дозволу или лиценцу за рад, за коју се захтев подноси косовској Агенцији за запошљавање.

У пракси, добијање дозволе за рад или школовање запосленима из Србије могло би бити проблематично јер Косово не признаје институције Србије, које сматра паралелним и илегалним.

Ко је у новој Влади Косова?

'Улагање у одбрану, прављење борбених дронова, креативни дијалог са Србијом': Куртијев програм

Јачање одбране, привредни развој и унапређење улоге Косова у региону, главне су поруке Куртија из програма нове владе, изнетих посланицима скупштине.

Једна од главних порука је улагање милијарду евра у одбрану током наредне четири године, преноси Коха диторе.

Ова средства су намењена јачању стратешких савеза, регрутовању нових војника и повец́ању броја официра, рекао је Курти.

Најавио је развој локалне војне индустрије и прављење борбених дронова „Произведено на Косову“ (Маде ин Косова), са циљем повец́ања одбрамбених капацитета земље и самоодрживости у области безбедности.

Каже и да ће нормализација односа са Србијом бити „настављена кроз конструктиван и креативан дијалог", заснован на Бриселском споразуму, потписаним пре 13 година, и потоњем Охридском споразуму.

Тај процес видимо као регулисање односа две суверене државе, без мешања у унутрашње послове, рекао је Курти.

Поручио је и да ц́е влада штитити и спроводити Устав и законе на сваком делу територије Косова.

План је и да буде основана Развојна банка.

О том пројекту је, рекао је, вец́ преговарао са Светском банком.

Био би вредан 50 милиона евра, за подршку индустријском развоју и производним предузец́има.

„Вратиц́емо Трепчу (најзначајнији рудник на Косову) у функцију развоја, кроз нове и велике стратешке инвестиције, у сарадњи са реномираном компанијом из пријатељских земаља, претварајуц́и је у мотор наше привреде.

„Биће издвојено око 50 милиона евра за комплетну анализу наших природних богатстава и њихово увођење у економију у функцији развоја“, рекао је Курти, цитира га Коха диторе.

Најавио је и неколико великих инфраструктурних опројеката, међу којима је и изградња железничке пруге Ђаковица - Скадар, као и пројектовање железничке пруге која повезује Призрен и Урошевач са Гњиланом и Бујановцем.

Бујановац је градић на крајњем југу Србије у којем претежно живе Албанци.

'Као да смо Кина, толико је министара у влади': опозиција

После Куртијевог експозеа, у дискусији која је уследила председник Демократске партије Косова (ДПК), Бедри Хамза, рекао је да ће на првој редовној седници новог сазива скупштине тражити усвајање резолуције којом се захтева „правично, непристрасно суђење у складу са међународним стандардима и поштовањем људских права" за оптужене у Хагу.

Тражио је пуну подршку за ову резолуцију и позвао све страначке и институционалне лидере да учествују у протестном маршу 17. фебруара у знак подршке бившим лидерима ОВК-а којима се суди у Хагу.

У Хагу се суди неколицини истакнутих припадника ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељи, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, који се терете за разне злочине и убиства Срба, Рома и „нелојалних" Албанаца од марта 1998. до новембра 1999.

Тужилаштво за сваког од њих тражи по 45 година затвора, што би, ако би их суд осудио на толике казне значило да би до краја живота могли да остану иза решетака.

Критиковао је Куртијев предложени програм, оценивши да у њему има више празних обећања и тачака која немају основ за финансирање.

Бесник Тахири из Алијансе за будућност Косова сматра да је 20 чланова кабинета превише за Косово.

„Знате ли да сте формирали кабинет који је за државу величине Кине, а не Косова", приметио је.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk