Украјинац ухапшен у Италији због дизања у ваздух гасовода Северни ток

Мушкарац из Украјине ухапшен је у Италији због сумње да је учествовао у дизању у ваздух гасовода Северни ток у Балтичком мору неколико месеци од почетка руске инвазије на Украјину, саопштили су немачки тужиоци.

Мушкарац, идентификован само као Сергеј К., ухапшен је у региону Риминија и терети се да је био члан групе која је поставила експлозив испод гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2, којима се Немачка снабдевала гасом из Русије, објавили су немачки тужиоци.

Украјинац је осумњичен да је један од организатора операције, током које је изнајмљена јахта, а испловила је из немачке луке Росток и служила је као логистика за дизање гасовода у ваздух.

Русија је почела инвазију на Украјину 24. фебруара 2022. године, а у септембру те године гасовод је дигнут у ваздух.

Украјина је негирала умешаност у експлозије, које су прекинуле кључни извор природног гаса за Европу.

Власти у Кијеву су одмах после инцидента, без доказа, оптужиле Русију за „терористички напад", а из Москве је одговорено да су оптужбе да је напала сопствене гасоводе „предвидљиве и глупе".

Погледајте видео: Како ће 'случај саботаже' Северног тока утицати на животну средину

Иако Северни ток 2 никада није пуштен у рад, два цевовода Северног тока 1 обезбеђивала су стални протоком гаса у дужини од 1.200 километара испод Балтика, од руске обале до североисточне Немачке.

Непосредно пре руске инвазије, Немачка је отказала процес одобравања Северног тока 2, који је био у стопроцентном власништву руског гасног гиганта Газпрома.

Месецима касније, Русија је затворила Северни ток 1.

Затим, 26. септембра 2022. године, забележено је неколико експлозија у близини данског острва Борнхолм, када су пукле три од четири цеви гсовода.

Дуго је постојала мистерија око овог инцидента.

Међутим, прошлогодишњи немачки извештаји сугерисали су да је тим украјинских ронилаца изнајмио немачку јахту и отпловио у Балтик како би извршио диверзију на гасоводима.

Немачки тужиоци су прошлог августа издали налог за хапшење рониоца по имену Владимир З.

Осумњичени Украјинац, који је ухапшен у Риминију, биће изведен пред истражног судију у Немачкој чим га Италија буде изручила.

Тужиоци су рекли да постоји „озбиљна основана сумња" против ухапшеног мушкарца „за заједничко изазивање експлозије и саботажу" којима се подрива Устав Немачке.

Данска и шведска полиција водиле су одвојене истраге о експлозијама гасовода Северни ток.

Данске власти су у фебруару 2024. објавиле закључаке да су гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени у „саботажи" у септембру 2022., али су додале и да нема основа за покретање кривичног поступка.

Претходно је и Шведска затворила истрагу о подводним експлозијама.

„Главни циљ" истраге био је да се утврди да ли је Шведска учествовала у инциденту или се користила њена територија, изјавио је Матс Љунквист, јавни тужилац.

Закључио је да случај није у шведској надлежности.

Истрагу је потом преузела Немачка.

Шта су гасоводи Северни ток 1 и 2?

Гасовод Северни ток 1, са два паралелна крака, простире се у дужини од 1.200 километара испод површине Балтичког мора, од руске обале надомак Санкт Петербурга до североисточне Немачке.

Отворен је 2011. и максимални капацитет овог гасовода је 170 милиона кубних метара гаса, који се шаље из Русије за Немачку.

Северни ток 2 протеже се паралелно са првим гасоводом и он је у руском власништву.

Изграђен је у септембру 2021, али није пуштен у рад јер је Немачка одбила да га одобри.

Пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]