Одабрана десеторка: Људи којима је поверено да остваре Трампова обећања

- Аутор, Бернд Дебисман Млађи
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 11 мин
Трамп се зарекао да ће увести брзе и радикалне промене од првог дана кад се 20. јануара врати у Белу кућу.
Људи које је номиновао за најмоћније послове деле једну заједничку црту – лојалност врховном шефу.
Али сваки од ових појединаца доноси властите идеје о томе како спроводити Трампову политику.
Позабавили смо се детаљније са пет фракција којима ће бити поверено да остваре неке од његових најспорнијих обећања и замолили наше стручњаке да процене колико би ефикасни или штетни ти његови поручници могли да буду.
Миграција: Граничарска тврда струја
Ово је једно од највећих Трампових предизборних обећања – обезбеђивање границе и протеривање људи који су илегално у САД.
Обећана је највећа депортација у америчкој историји, за коју неке анкете сугеришу да стиче све већу подршку.
Али још се не зна како ће то функционисати у пракси или на који начин ће бити плаћено.
Кристи Ноем, секретарка за националну безбедност

„Први чин сваког илегалног странца у нашој земљи био је да прекрши закон."
Конгресменка која је служила четири мандата и 2018. постала гувернерка Јужне Дакоте привукла је пажњу читаве нације гласним одбијањем обавезног ношења маски и карантинских мера током пандемије ковида.
Усред пандемије, Ноем је прославила Дан независности са Доналдом Трампом на националном споменику своје савезне државе Маунт Рашмор.
Била је веома критички настројена према граничној политици актуелног америчког председника Џозефа Бајдена.
Ноем је одбила да прихвати авганистанске избеглице и била је прва гувернерка која је послала чланове националне гарде из своје државе у Тексас да помогну у обезбеђивању границе.
Њено наименовање захтева одобрење америчких сенатора.
Том Хоман, „погранични цар"

„То је највећа рањивост националне безбедности ове земље још од 9/11 и ми то морамо да исправимо."
Поред вишедеценијске каријере као безбедносног официра на америчкој граници, овај бивши полицајац који је некада водио Службу за имиграцију и царину (Ице) делује као савршен избор за један од најважнијих Трампових задатака.
Био је рани заговорник раздвајања деце од родитеље или старатеља који су прешли границу без документације, што је постала једна од најконтроверзнијих Трампових мигрантских мера током његовог првог председничког мандата.
Хоман је редовни коментатор на конзервативним телевизијским информативним каналима, где заузима свађалачки став према демократским политичарима који нису спремни да сарађују у напорима федералних имиграционих служби.

Анализа: Завођење реда
Поред привреде, анкете изнова показују да су имиграција и граница са Мексиком примарни разлог за бригу међу многим гласачима.
Постављање Хомана и Ноем за кормило у овој области – са још једним политичарем тврде струје Стивеном Милером задуженим за граничну политику – указује на то да је Трамп озбиљан у намери да оствари та обећања.
Али масовне депортације и упади на радна места могли би да га доведу у сукоб са савезним државама које нагињу демократама и са надлежностима које би могле да одлуче да пруже отпор и не сарађују.
Неке републиканске државе – чије се привреде ослањају, делом, на имигрантску радну снагу – такође би могле да уложе протест.
А ако породице поново буду биле раздвајане, као што су то биле током Трамповог првог мандата, или ако амерички грађани буду били депортовани заједно са њиховим рођацима који не поседују документа, јавно мњење би брзо могло да се преокрене.

Спољни послови: Агресивни критичари Кине
Многи конзервативци верују да Кина представља убедљиво највећу претњу по непрекинуту америчку светску доминацију, и економску и војну.
Иако је Трамп био обазривији, ограничивши већину критика на рачуна Кине на област трговине, испунио је тим задужен за спољне послове гласним критичарима који ће највероватније помоћи у остваривању Трампових обећање о увођењу више тарифа.
Марко Рубио, државни секретар

„Претња која ће дефинисати овај век је Кина. И биће нам потребни напори читавог друштва – а не само владе – да бисмо јој парирали."
Сенатор који заступа Флориду од 2011. године, Американац кубанског порекла Рубио је искусни јавни званичник који је некада подржавао двостраначку имиграциону реформу и био рани истакнути критичар Трампа.
Њих двојица су некада исказивали острашћени ривалитет кад се Рубио неуспешно кандидовао за републиканског председничког кандидата 2016. године, али је касније подржао Трампа.
Последњих година агресивно је бранио Трампа током предизборне кампање и у медијским појављивањима.
Члан сенатских одбора за обавештајне службе и спољне послове, познат је по тврдокорним ставовима о Ирану и сукобу Русије и Украјине, баш као и о Кини.
Са 53 године, можда још увек гаји амбиције за улазак у Белу кућу и могао би да искористи положај у Стејт департменту да унапреди властити национални профил.
Мајкл Волц, саветник за националну безбедност

„Ауторитарне режиме охрабрује ако вас доживљавају слабима, била то истина или не – то је њихов доживљај. А одвраћа их у њиховим намерама снага."
Одликовани ветеран војних специјалних снага, Волц је конгресмен који заступа Флориду баш као и Рубио.
И он је у јавности исказивао оштре ставове према Кини – залажући се као председавајући пододбора Представничког дома да се Америка припреми за више сукоба на Пацифику.
Године 2022, био је један од првих чланова Конгреса који је позвао да Сједињене Америчке Државе бојкотују Зимске олимпијске игре у Пекингу.
Критиковао је потезе одлазеће администрације – међу њима и повлачење трупа из Авганистана.
Критиковао је и америчку војну политику за коју каже да ставља приоритет на расни и родни диверзитет, равноправност и инклузију, уместо на борбену способност вођења рата.

Анализа: Најзначајнији међудржавни однос
Током првог мандата, Трамп је покренуо трговински рат са Пекингом и назвао ковид „кинеским вирусом".
Али више пута је хвалио председника Сија Ђинпинга као „бриљантног" лидера који влада „челичном песницом".
Ова непредвидивост могла би још више да отежа управљање најзначајнијим америчким стратешким односом.
Рубио би такође могао да се сукоби са Талси Габард, Трамповим избором за директорку националне обавештајне службе, која га је претходно критиковала за спољну политику, рекавши да „представља неконзервативни, ратнохушчаки естаблишмент".

Ефикасност: Резачи трошкова
Трамп је задужио две личности из света технологије – Илона Маска и Вивека Рамасвамија – да предводе иницијативу за смањење трошкова названу „Секретаријат за ефикасност владе" (Доге) у склопу његових напора да „размонтира" бирократију кад се врати у Белу кућу.
Маск је помињао могућих 2 билиона долара у смањеним трошковима, зарекавши се да ће изазвати „тектонске поремећаје" у влади.
Рамасвами је подржао укидање агенције за убирање пореза ИРС и Министарства просвете.
Остаје да се види како ће тачно радити Доге – који није званично министарство у влади.
Илон Маск, ефикасност владе

„Претња по демократију? Ма јок, претња по БИРОКРАТИЈУ!!!"
Шеф Икса, Тесле и Спејс Икса, међу осталим подухватима, који је рођен у Јужноафричкој Републици, најбогатија је особа на свету.
Познат је по противљењу, како он то види, претераном нормирању владе, конфликтној персони на друштвеним мрежама и фанатичном смањењу трошкова након куповине Икса (тада Твитера).
Маск се дуго опирао јасном одређивању властитих политичких ставова, али се 2024. године наметнуо као један од Трампових отворених присталица који је највише одрешио кесу за његову кампању, улажући стотине милиона у напоре за реизбор и појављујући се раме уз раме са Трампом на соло догађајима у кључним колебљивим савезним државама.
Сугерисао је да пребацивање на нове технологије може да учини владу мањом, економичнијом и ефикаснијом.
Вивек Рамасвами, ефикасност владе

„ФБИ не може бити 'реформисан'. Прави одговор је: угасите га. Јесте, председник то може да уради. И ја то хоћу."
Амерички мултимилионер индијског порекла зарадио је богатство као биотехнолошки предузетник и потом основао фирму за управљање имовином.
Кандидовао се за републиканску председничку номинацију 2024. године, обећавши да ће преузети Трампову агенду „Америка на првом месту".
Неколико месеци је његова популарност расла у оквиру странке, доневши му истакнуто место током председничких дебата (које је Трамп прескочио) и већи степен критика у медијима.
На крају је одустао од трке да би подржао бившег председника, али не без привлачења пажње неконвенционалном предизборном платформом и заговарањем теорија завере међу којима и оне да су Трампа на изборима 2020. године „покрале велике технолошке компаније" и да су 2021. године нереди у Капитолу били „намештаљка изнутра".
Заговарао је агресивне резове у федералној влади, међу њима масовна отпуштања и укидање читавих агенција и министарстава.

Анализа: Овлашћивање навијача из кампање
Ова наименовања практично су захвалност за помоћ коју је Трамп добио у предизборној кампањи од Маска и Рамасвамија.
Али време ће показати какву ће праву моћ они стећи – овај секретаријат није званична владина агенција и може само да саветује по питању трошења, које делимично контролише Конгрес.
Дубоки резови су у директном сукобу са Трамповим другим обећањима, као што је недирање социјалне помоћи и Медикера.

Свеукупна промена: Ометачи
Један број Трампових наименованих добио је улоге чији је циљ агресивно нарушавање статуса кво.
Изабрани председник заподенуо је конкретне борбе у свакој од области за које ће они бити задужени - Кенеди у Министарству здравља и људских услуга, а Габард као директорка националне обавештајне службе.
Роберт Ф. Кенеди Млађи, здравство

„Ултра-прерађевине изазивају пандемију гојазности. Кад се председник Трамп буде вратио у Белу кућу а ја у Вашингтон, поправићемо наш покварени прехрамбени систем и учинити Америку поново здравом."
Трампов одабир је дугогодишњи правник и еколог из најславније демократске породице у земљи.
Упркос томе што нема никаквих медицинских квалификација, имаће широка овлашћења над америчким федералним здравственим агенцијама – међу њима и онима које надзиру одобравање вакцина, чију употребу жели да преиспита.
Неки од Кенедијевих декларисаних циљева, на пример по питању флуорисања воде, препуни су дезинформација.
По другим питањима има већу подршку јавности, на пример за преиспитивање прехрамбеног система и употребе адитива.
Кенеди се испрва борио да добије демократску председничку номинацију 2024. године, а потом се пребацио на независну кандидатуру за Белу кућу.
На крају је одустао од кампање и пружио подршку бившем председнику, учврстивши неочекивани савез који би, након подршке Сената, могао да га доведе на кључни положај у Трамповом кабинету.
Талси Габард, национална обавештајна служба

„Трамп је исказао храброст коју очекујемо од нашег врховног команданта... храброст да се подједнако среће са непријатељима, диктаторима, савезницима и партнерима у потрази за миром, доживљавајући рат као последње прибежиште."
Војна ветеранка која је служила са медицинском јединицом у Ираку, Габард се рутински противила америчкој спољној политици.
Године 2017, док је била демократска конгресменка, састала се са тадашњим сиријским председником Башаром ал-Асадом и изразила сумњу у америчке обавештајне процене које су га окривиле за употребу смртоносног хемијског оружја.
Након што је Русија извршила инвазију на Украјину пет година касније, окривила је за то НАТО и поновила тврдње Кремља да су постојале америчке био-лабораторије у Украјини.
Њен заокрет од левичарског присталице Бернија Сандерса до гласног заговорника Трампа чини њено политичко путовање необичним.
Али њени анти-естаблишмент и анти-интервенционистички ставови били су доследни све време.

Кенеди и Габард би могли да буду међу најпосвећенијим присталицама Трамповог плана да размонтира бирократску „дубоку државу".
Обоје често посежу за теоријама завере.
Али бацачи бомби често умеју да чине непослушне потчињене.
Кенеди жели строжу регулативу у прехрамбеној и земљорадничкој индустрији, што би могло да се коси са Трамповом агендом смањења владе.
А Габард, жестока критичарка америчке моћи, радиће за председника који се уопште не либи да је употреби – на пример, против Ирана.

Економија: Утеривачи тарифа
Кључни одабири помоћи ће у спровођењу трговинске и тарифне агенде за које Трамп тврди да ће заштитити америчка радна места.
Од њих би могло да се тражи да уведу таксе на увоз којима је Трамп претио за робу која стиже у САД, међу њима од највећих трговинских партнера као што су Кина, Канада и Мексико.
Хауард Латник, трговина

„То је двострука добитна комбинација, зарадићемо гомилу новца на тарифама, а више од свега, сви други ће морати да преговарају са нама."
Латник је милијардер на челу финансијске фирме Кантор Фицџералд - компаније коју је обновио након што је изгубила 658 службеника у нападу од 11. септембра 2001. на Светски трговински центар.
Његова улога као крупног донатора Трампове кампање донела му је положај копредседника транзиционог тима, где ће радити на попуњавању хиљаде упражњених радних места у новој администрацији.
Он је такође избор изабраног председника за министра трговине.
Енергично је подржао Трампове економске планове, међу њима и широко распрострањене тарифе - за чију примену ће бити задужено Министарство трговине, као и дерегулацију криптовалута и укидање пореза на приходе.
Његова подршка овим ставовима довела га је у немилост многих у овој индустрији, која тарифе обично доживљава као штетне за корпоративну Америку.
Скот Бесент, финансије

„Као Александар Хамилтон, не смемо да се плашимо да користимо моћ тарифа да побољшамо изворе прихода америчких породица и компанија."
Бесент је такође ветеран финансијер, чије наименовање многи на Вол Стриту доживљавају као релативно безбедно.
Он доноси релативно конвенционалан ЦВ у релативно широке надлежности министра финансија, у који спада и кратка сарадња са милијардером Џорџом Соросем, једним од најистакнутијих и најпродуктивнијих донатора демократској кампањи.
Бесент је сада, међутим, суверено у конзервативном табору, подржавајући смањења буџета, дерегулацију и повећано улагање у америчку нафтну индустрију.
Иако подржава Трампове позиве за нове тарифе на увоз, као и Латник сугерисао је да Трамп тарифе доживљава примарно као преговарачко средство а не као стални извор америчких прихода.

Трамп је показао доследан апетит према тарифама - и као економске теорије и као вишенаменске алатке за приморавање других земаља по разним питањима.
Али његови планови су у сукобу са другим приоритетима као што је здрава берза и смањење инфлације, постављајући питање колико трошкова је он спреман да истрпи.
Трампов економски тим спада у неке од најискуснијих играча у његовој администрацији.
Иако лојални шефовим идејама, њихове релативно умерене позадине доживљене су са олакшањем на тржиштима.
То је истовремено знак колико Трамп полаже у оно што мисли Вол Стрит – и деликатног задатка са којим се његов тим суочава у балансирању његових сучељених економских агенди.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








