Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега

Курти

Аутор фотографије, Reuters/Fedja Grulovic

Потпис испод фотографије, Аљбин Курти (50) има вишедеценијско искуство у политици
    • Аутор, Александар Миладиновић
    • Функција, ББЦ новинар сарадник
  • Време читања: 8 мин

Од „несташног дечка" косовске политике, до другог места на листи најдуговечнијих премијера послератног Косова.

Аљбину Куртију, лидеру странке Самоопредељење, биле су потребне само четири године да би превалио овај пут.

„Први пут од Декларације о независности 2008. године, једна Влада Косова успела је да заврши мандат без превремених избора, великих протеста или уобичајених захтева за оставкама министара.

„Све то говори о огромној подршци и стабилности, али не науштрб демократије или медијских слобода, као у суседним земљама", каже Арбер Заими, од 2010. године члан Президијума странке, за ББЦ.

Управо постојање Президијума, као највишег тела кога чини 23 члана и које формално доноси одлуке, осликава историју Самоопредељења које је пре 20 година основано као грађански покрет.

„Курти је и даље више активиста него неко ко влада; и даље се понаша као да је у опозицији: жели више власти, криви медије, криви тужилаштво", сматра Агон Малићи, политички аналитичар из Приштине.

На Косову ће 9. фебруара бити одржани парламентарни избори, на којима ће се бирати 120 посланика, од којих десет припада српској заједници, а десет мањинама.

На изборима пре четири године, Самоопредељење је освојило довољно мандата да самостално формира владу, док су највеће групације у опозицији постале Демократска партија Косова и Демократски савез Косова.

Ко се надмеће на изборима на Косову 9. фебруара прочитајте ОВДЕ.

Послови и правда

Када је у марту 2021. по други пут постао премијер, јер је 2020. године на тој функцији провео само четири месеца, Аљбин Курти програм је сажео у две речи.

Послови и правда.

Најнижа плата на Косову данас је 350 евра у односу на 180 евра пре четири године, а то ће високо на листу достигнућа Самоопредељења ставити Арбер Заими.

Он наводи да је привреда Косова расла просечно шест одсто годишње, да је извоз удвостручен, да су стране инвестиције два пута више у односу на просек у периоду од 2007. до 2020. године, а да је јавни дуг међу најнижима у Европи.

„У привреди, власт је ствари бојила ружичасто, а реформе су споре, нема великих инфраструктурних пројеката, иако постоји свест да је много притисака долазило споља, попут инфлације или рата у Украјини", каже Агон Малићи, политички аналитичар, који указује да опозиција у актуелној кампањи жели да искористи ову слабу тачку власти.

Борба против корупције није увек била једноставна: покушај доношења два закона у области правосуђа није се завршио успехом.

„Медији су извештавали о случајевима корупције, од којих се неки истражују, а поднете су и оптужнице против појединих људи које премијер подржава у областима електропривреде, робних резерви", указује Висар Имери, Куртијев претходник на челу Самоопредељења, данас изван партије и на челу Института за социјалну политику.

Његов ранији партијски колега Арбер Заими тврди да су ствари сасвим супротне.

„Премијер и министри не само да нису корумпирани, него управо воде борбу против корупције, што погодује новчаницима привреде и грађана."

Ипак, један од највећих проблема Косова, који дели са осталима у региону, и даље је одлазак људи у иностранство.

Подаци са последњег пописа показују да се број становника смањује, а Министарство унутрашњих послова бележи високе бројеве оних који напуштају Косово.

Курти, Жозеп Борељ и Мирослав Лајчак током дијалога Београда и Приштине у Бриселу, фебруар 2023.

Аутор фотографије, EPA-EFE/REX/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Курти са европским званичницима Жозепом Борељем и Мирославом Лајчаком током дијалога Београда и Приштине у Бриселу, фебруар 2023.

Како је однос са Србијом скочио на листи приоритета

Односе са Србијом, Аљбин Курти је 2021. у интервјуу за ББЦ на српском ставио тек на четврто место листе приоритета.

Испоставиће се да је, у мандату који је уследио, то била тема којом се косовски премијер бавио веома често: од сусрета са Александром Вучићем, председником Србије, па до суочавања са барикадама и бојкотима косовских Срба.

Мада примена Бриселског и Охридског споразума, који су договорени у мандату ове владе, званично не иде лако, ситуација на терену мења се у складу са тамо написаним.

У општинама већински насељеним Србима, осим школа и болница, више нема институција којима се управља из Србије: пошта, банака, социјалних служби.

Нема више аутомобилских таблица за општине на Косову које издаје српска полиција, као ни плаћања у динарима, али ни оснивања заједнице општина са српском већином.

Возила са косовским таблицама слободно прелазе у Србију, док се путницима са косовским документима више не издају додатни путни папири.

Јасну линију успостављања чвршће власти Приштине није зауставио ни оружани напад у Бањској, на северу Косова, за који је оптужена група Срба коју предводи Милан Радоичић - сасвим супротно, ствари су се после септембра 2023. додатно убрзале.

Потпис испод видеа, Сукоб на Косову: Шта су последице пуцњаве у Бањској у 90 секунди

„Један од највећих успеха ове владе је успостављање владавине закона у сваком делу Републике, уз примену благог и инклузивног приступа према грађанима свих заједница.

„Показали смо нулту толеранцију према онима који се баве илегалним активностима, без обзира на националност", каже Арбер Заими.

На долазак Куртија на место премијера Косова, после година владања традиционалних партија косовских Албанаца често повезаних са ратним деведесетим годинама прошлог века, Рада Трајковић гледала је са извесном надом.

„Ја сам од њега, као од човека који је трпео неправедну одмазду и био у српском затвору у време Слободана Милошевића, очекивала да на власт долази са жељом да грађане Косова научи да освета и реваншизам нису начин живота.

„Ипак, реториком и начином рада успео је да утиче на удаљавање Срба и Албанаца, и то уз помоћ његових кадрова, младих Албанаца који не памте ратна дешавања", каже дугогодишња политичарка са Косова, која упозорава и на растући верски екстремизам.

Курти је у влади из српске заједнице имао министра Ненада Рашића кога је, насупрот традицији, изабрао мимо Српске листе, партије која је на претходним изборима освојила свих Србима десет гарантованих мандата.

У међувремену, Српска листа дистанцирала се од косовске скупштине, а српски полицајци и радници у правосуђу напустили су косовске институције.

„Чињеница је да су неке паралелне институције укинуте, али и Срби који су били у косовским институцијама више нису у њима.

„То је статус који није јасан, па не можемо рећи да је било напретка - морамо успоставити локалне институције које представљају људе, посебно на северу", каже опозициони посланик Хаки Абази.

Нарушено чак и минимално поверење полицијским акцијама на северу, које су косовске Србе оставиле без практичних решења за животна питања, биће тешко изградити.

„Јако је тешко пронаћи било кога у српској заједници ко је спреман да Куртију пружи нову шансу.

„Ипак, ја и даље не мислим да он мрзи Србе, иако је начинио неке непоправљиве поступке према Србима", закључује Рада Трајковић.

Уместо опозиције, партијски изазови

Када је 2005. године основан покрет Самоопредељење, пажњу јавности задобио је радикалним акцијама у којима је тражио завршетак међународног протектората над Косовом који је успостављен 1999. године, уједињење са Албанијом, социјалну револуцију и већу једнакост.

Трансформацијом у странку и учешћем на изборима од 2010. године, поступно је јачала подршка новој снази на политичкој сцени.

Неуспела коалициона влада 2020. године била је само загревање за убедљиву победу на изборима већ годину дана касније и натполовичну већину посланика.

Озбиљнијег опозиционог изазова није било: министри нису смењивани под притисцима, антивладних протеста није било на улицама.

Висар Имери, лидер Самоопредељења од 2015. до 2018. године, каже да је странка у годинама на власти променила сопствено лице.

„Странка постаје кеч-ол партија, она која тежи да обухвати све идеје - од конзервативаца, па и религиозних конзервативаца, до социјалдемократа, неолиберала", каже он.

Онај који је у странци остао, каже да промене нису суштинске.

„Самоопредељење је сада веће и циља на подршку више од 50 одсто бирача и то, свакако, значи привремено стављање на страну неких радикалних и поларизујућих идеја.

„Али то је и даље покрет централног и левог дела политичког спектра, који гаји друштвену укљученост и једнакост, заједно са демократским суверенитетом, као кључним идеалима", каже Арбер Заими, члан најужег руководства већ 15 година.

Док се није суочавало са изазовима споља, Самоопредељење се борило са унутрашњим превирањима.

Чак пет посланика напустило је клуб владајуће странке, што свакако није уобичајена пракса у балканској политици, углавном навиклој на преласке у супротном смеру.

„Партијски људи на терену не могу да нађу заједнички језик са гласачима, па је странка постала један човек - Курти.

„Без њега, она не би постојала, попут Сиризе и Ципраса у Грчкој: људи су за њега гласали јер су били уморни од других партија", каже Хаки Абази, некада члан Самоопредељења, а онда самостални посланик који се прикључио групи Рамуша Харадинаја.

Међу члановима од раније није ни Висар Имери, који је Самоопредељење водио у једином периоду када на његовом челу није био Аљбин Курти.

„Чак и у време опозиционог деловања, у странци је било више различитих мишљења, различитих људи са ауторитетом, а сада је ту само Курти са тимом технократа који немају велику политичку тежину", каже аналитичар Агон Малићи.

Србин са заставом

Аутор фотографије, Reuters/Valdrin Xhemaj

Потпис испод фотографије, За православни Божић у Грачаници су се вијориле српске заставе

'Вечити ученик' и изневерена очекивања

Аљбин Курти лидерске способности наговестио је још 1997. године, предводећи студентске протесте косовских Албанаца.

Тада је први пут и ухапшен, па је у српским затворима провео више од три године, уз оптужбе за тероризам.

Након изласка из затвора, завршио је Електротехнички факултет и неколико година није био политички активан, али то није дуго потрајало.

Куртијеве присталице су 2005. године на згради мисије Уједињених нација на Косову написали „Без преговора, самоопредељење!", након чега је основан покрет тог имена.

Уследиле су године протеста, блокада, сузавца на улицама и у парламенту, па и хапшења и суђења Куртију на Косову.

Висар Имери разочаран је јер сматра да „Косово пропушта шансу за промену кроз покрет који је изникао из друштва".

Из фотеље премијера, у оделу и са краватом, Курти данас предводи предизборну кампању у којој је он централна фигура Самоопредељења.

Са много емоција, на митинзима широм Косова узвикује име партије коју је основао, док га присталице називају „оцем".

Поносно говори о успесима у успостављању власти на северу Косова, док истовремено најављује повећање плата и пензија, јавни превоз на целом Косову за 10 евра месечно, оснивање Развојне банке и кредите за привреду, нове путеве, пруге и оснивање Тужилаштва за организовани криминал.

Ипак, за опозицију, Курти је човек који се више бави прошлошћу него будућношћу.

„Данас га људи виде као само једног од политичара који Косову није донео обећане резултате", сматра опозиционар Хаки Абази.

За његове партијске другове, Аљбин Курти има све што је неопходно за политичко трајање.

„Курти је особа која много учи, на неки начин је вечити ђак, а учење увек доноси промене.

„Међународна ситуација тера појединца да учи свакога дана нешто ново, па мислим да му је сада стратегија софистициранија", каже Куртијев политички саборац Арбер Заими.

Skip YouTube post
Дозволити садржај Google YouTube?

У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: ББЦ није одговоран за садржај других сајтова. Садржај YouTube може да садржи рекламе.

End of YouTube post

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]