Научници открили нови део имуног система

Део имуног система који би могао да буде рудник злата за потенцијалне антибиотике открили су израелски истраживачи.

Верује се тај део тела има тајни начин рада који може створити бројна хемијска једињења да убијају бактерије.

То у многоме мења наше разумевање тога како смо заштиц́ени од инфекције, верују израелски истраживачи.

Такође отвара простор за истраживање о антибиотицима који би могли помоћи у решавању растуц́ег проблема супербактеријама које се одупиру третирању тренутним лековима.

Откриц́е је усредсређено на протеазом - сиц́ушни протеински комплекс који се налази у свакој ц́елији тела.

Његова главна улога је да дели старе протеине на мање комаде како би се рециклирали и створили нови.

Али низ експеримената, детаљно описаних у научном часопису Натуре, показује да протеазом открива када је ц́елија заражена бактеријама.

Тада мења структуру и улогу.

Почиње да трансформише старе протеине у оружје које може да поцепа спољашњи слој бактерија и да их убије.

„Ово је заиста узбудљиво, јер до сада нисмо знали да се то дешава.

„Открили смо нови механизам имунитета који нам омогуц́ава да имамо одбрану од бактеријске инфекције.

„То се дешава у нашем телу у свим ц́елијама и ствара читаву нову класу потенцијалних природних антибиотика", каже Јифат Мербл, професорка са Вајцмановог института за науку.

Истраживачки тим је прошао кроз процес који су назвали „копање по смећу" да би пронашао ове природне антибиотике.

Тестирани су на бактеријама које расту у лабораторији и на мишевима са упалом плуц́а и сепсом.

Рекли су да добијају резултате које дају неки познати антибиотици.

А када су истраживачи из ц́елије уклонили протеазом, било их је много лакше заразити бактеријама попут салмонеле.

Данијел Дејвис, шеф одељења за животне науке и имунолог на Империал колеџу у Лондону, рекао је да су налази „изузетно провокативни и веома интересантни" јер су променили наше разумевање како се људско тело бори против инфекција.

„Оно што је заиста узбудљиво у вези са овим је да је то потпуно неоткривен процес којим се молекули који нас штите стварају унутар наших ц́елија, што се чини веома важним и изненађујуц́им", додао је.

Ипак, упозорио је да је претварање овога у нови извор антибиотика идеја коју „још треба тестирати" и да ц́е за то требати време.

Процењује се да више од милион људи годишње умире од инфекција које су отпорне на лекове попут антибиотика.

Ипак, до сада је недостајало истраживања о развоју нових антибиотика.

Нови простори за истраживање су извор оптимизма за неке научнике.

„То је потенцијални златни рудник за нове антибиотике, што је прилично узбудљиво.

„Претходних година смо истраживали тло да бисмо пронашли нове антибиотике, а они су нешто што смо све време имали у себи", рекла је Линдзи Едвардс, професорка микробиологије на Кингс колеџу у Лондону, за ББЦ.

Зато што се ради о производима људског тела и развој лекова би могао имати мање проблема, јер би све било доста „безбедније и лакше", додаје она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]