Како је реч 'жена' обележила предизборну кампању у Србији

Од увреда и претњи на друштвеним мрежама, преко пријављеног физичког напада и садржаја направљеног уз помоћ вештачке интелигенције, до порука о поверењу - жене су током предизборне кампање у Србији бивале присутне у често супротстављеним контекстима.

Док су поједини политичари наглашавали да им дају „неограничено поверење као мајкама", да „морају да размишљају шта је за кућу најбоље”, јер неће да им „деца, мужеви, родитељи и браћа иду у ратове”, истовремено су „понижаване и вређане".

Из владајуће Српске напредне странке издвајају жене као посебну групу којој се прети.

Политичарке и активисткиње из других странака наводе примере угрожености.

„Насиље према женама, односно, заштита жена једна је од главних предизборних тема", објашњава политиколошкиња Катарина Богићевић за ББЦ на српском.

„Говор о заштити жена може бити легитиман одговор на стварне претње, али у изборној кампањи може имати и функцију мобилизације, када политичари себе представљају као заштитника одређене групе, а противнике као потенцијалну опасност“, додаје.

Међутим, напади нису били усмерени само на њихове политичке ставове и потезе.

„Уз стандардне критике политичких противника, жене су изложене и родно заснованим нападима, попут сексистичких коментара, увреда на основу изгледа, облачења и коментаре о брачном стању“, објашњава Биљана Јањић, извршна директорка организације FemPlatz, за ББЦ на српском.

Гордана Јоцић из Краљева прати кампању од почетка и каже да „ниједној жени није пријатно када чује да се увредљиво говори о њима".

„Прво сам била збуњена колико се жене често помињу, а онда сам почела да размишљам и о томе како се о њима говори.

„Све што сам чула показује ми да се многе жене и даље не осећају довољно заштићено“, каже она за ББЦ на српском.

Увреде, претње и застрашивања

Током предизборне кампање забележена су бројна вређања, претње и други облици притисака на политичарке и активисткиње.

Уни Бранковић, одборници опозиционог Зелено-левог фронта из Смедерева, оштећен је аутомобил, а на улазу у зграду у којој живи исписана реч „блокадерка“, уз стрелицу усмерену ка њеном стану.

У Панчеву је почетком октобра одборник у градској скупштини и повереник СНС-а Иван Тешић носио мајицу са ликом опозиционе одборнице Тамаре Максић са увредљивим натписом.

На друштвеним мрежама и у медијима забележен је увредљив говор према женама, објавила је Шер фондација.

Међу њима су и Мирјана Николић, кандидаткиња Студентске листе, и активисткиња Јелена Ризнић.

„У дебатама, текстовима и кроз наслове у медијима, у овој кампањи је веома изражено вербално насиље“, каже Мирјана Николић, ректорка Универзитета уметности у Београду и кандидаткиња Студентске листе, за ББЦ на српском.

Политичко и професионално неслагање се често претвара у личну дискредитацију, посебно када се задире у „приватни живот, породицу или личне околности“, сматра Николић.

„Поједине изјаве се изнова користе против мене, иако су извучене из контекста“, додаје.

После „једног политичког дуела на пијаци", непознати мушкарац је ишао за њом и посматрао је на начин који јој је био „непријатан“, описује она.

„Не могу да тврдим да је то било повезано са нечим што је претходно видео или прочитао, али управо зато јавно таргетирање није безазлено“, објашњава.

Новија истраживања о начину на који се жене представљају током изборне кампање показује да критике упућене политичким противницима често превазилазе њихове политичке ставове и рад.

„Жене, које се у кампањи доживљавају као политичке противнице, често су изложене сексуализацији и увредама.

„Уместо политичких ставова и рада, пажња се усмерава на њихов изглед, понашање и приватни живот.

„Тиме се ограничава простор за њихово равноправно учешће у политици“, објашњава политиколошкиња Богићевић.

Политичарке су изложене увредама и говору мржње који се често односе на изглед или друге личне карактеристике, а не на њихов политички рад, показује истраживање ОЕБС-а.

Слични примери забележени су и пре почетка предизборне кампање.

У фебруару 2026. потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић саопштила је да је добила претеће писмо са поруком: „Чувај се следећих 40 дана“.

Погледајте интервју Маринике Тепић за ББЦ на српском

Током истог месеца пријављени су инциденти у Гучи, где је, према наводима студената, студенткиња праћена до улаза у зграду „само због тога што је носила беџеве" са политичким порукама.

У августу 2025. године, студенткиња Факултета политичких наука Николина Синђелић је, после привођења током протеста, оптужила Марка Кричка, команданта Јединице за обезбеђивање одређених личности и објеката (ЈЗО), да јој је претио силовањем и физички је злостављао.

Министарство унутрашњих послова демантовало је њене наводе, тврдећи да је полиција поступила у складу са законом.

Неколико дана касније, на интернету су се појавиле њене интимне фотографије, што су студенти оценили као покушај застрашивања и покренули поруку солидарности „Сви смо ми Николина“.

Кад политички сукоб постане физички

Кампању је обележио и физички напад на посланицу у Београду.

Татјана Мићић, одборница опозиционог покрета Крени-Промени, пријавила је да ју је напао градоначелник Београда Александар Шапић, против којег је Треће основно јавно тужилаштво отворило предистражни поступак због сумње на кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање.

„Сломљена лева носна кост и део горње вилице уз нос", налаз је лекара после прегледа МИћић, који је објавио покрет Крени-промени.

На мрежама су поделили и снимак напада на којем се, кажу, „види како Александар Шапић напада Тању Мићић, непосредно пошто им је пришао и започео вербалну расправу".

Шапић негира да је ударио Мићић и тврди да је све била „намештаљка".

Случај се брзо претворио из вести у повод за политичке реакције, наводи Шер фондација у анализи извештавања медија о овом догађају током наредна 24 сата.

„Девет портала није цитирало Татјану Мићић, осам није именовало њене повреде, а њен супруг није цитиран ниједном", пише у анализи.

Како се реч 'жена' појављивала у СНС кампањи?

„Хвала вам драге жене, што сте успеле да спасите Србију", рекао је Александар Вучић 16. октобра на предизборном скупу у Новом Саду.

То није био први пут да фунционери СНС-а говоре о женама или им се обраћају, а Вучић је на Instagramу објавио да је дужност „да их поштујемо, чувамо и штитимо".

Изјавама је претходио спот студената Факултета драмских уметности који су представници СНС-а тумачили као позив на насиље према Александру Вучићу и убрзо после - женама.

„Жене су у сваком друштву стуб, најодговорнији део друштва", рекла је Ана Брнабић, в.д. председница Србије и кандидаткиња на листи СНС-а пре него што је спот назвала опасношћу „која нам прети" ако Студентска листа дође на власт.

Више функционерки и јавних личности блиских СНС-у затим су објавили видео-поруке под слоганом „И ја сам ћацика“, што је женски облик речи „ћаци", који противници власти користе као подругљив израз за присталице СНС-а, у којима су говориле о застрашивању, а поједине су помињале и претње силовањем.

Актери листе „Александар Вучић - Уједињена Србија" злоупотребљавају теме насиља према женама, наводе из организације ФемПлатз у анализи њихове заступљености у изборном процесу.

„Овако директан и експлицитан наратив застрашивања жена сексуалним насиљем нисмо до сада забележиле у предизборним кампањама“, објавио је ФемПлатз.

Главна нова линија власти била је кампања о заштити жена, изграђена око спота студената Факултета драмских уметности, наводи и Шер Фондација у анализи кампање у последњој недељи септембра.

„Предизборна кампања СНС-а отворила је питање начина на који се тема насиља према женама користи у политичкој комуникацији.

„Ако све време говорите да ће супарничка политичка опција да буде насилна и пребија жене ако дође на власт, заправо ви застрашујете бирачко тело“, каже Биљана Јањић.

Вештачка интелигенција и увреде

Предраг Терзић, градоначелник Краљева и функционер СНС-а објавио је на друштвеним мрежама АИ-генерисани садржај о Јовани Јемовић, кандидаткињи Студентске листе.

Више женских организација указало је да садржај понижава кандидаткињу и затражило од Терзића да га уклони и извини се.

„Уместо политичких ставова и јавног деловања Јоване Јемовић, у центар напада стављена је њена сексуалност“, објашњавају.

Претње експлицитним и АИ садржајем појављивале су се и пре предизборне кампање за парламентарне изборе.

Уочи одржавања локалних избора у Кули, у марту 2026, на једном Instagram налогу објављене су фотографије и имена укупно 14 девојака и жена које су учествовале у антивладиним протестима, уз претњу да ће бити објављен „експлицитни садржај" о њима.

„Производња АИ садржаја наставак је насиља над женама у дигиталном и физичком простору.

„То укључује њихово приказивање у сексуално експлицитним или насилним садржајима без пристанка, претње силовањем и смрћу, објективизацију и објављивање приватних података без пристанка", каже Богићевић.

Истраживање Европског парламента о родно заснованом насиљу према женама у политици показују да су политичарке чешће него политичари изложене нападима који се не односе на њихов посао.

Такви напади могу да утичу на спремност жена да учествују у политици и остану у јавном животу, пише у истраживању.

„Овај начин дискредитације и понижавања жена је све присутнији из неколико разлога: креирање садржаја је јефтино, једноставно, доступно, лако се пласира на друштвеним мрежама", објашњава Јањић.

Генеративна вештачка интелигенција мења политичку комуникацију, јер олакшава стварање манипулисаног садржаја, аутоматизованих порука и материјала прилагођених различитим групама бирача, објашњавају аутори истраживања објављеног у часопису International Journal of Cognitive Research in Science, Engineering and Education.

„Потребно је време да се овакви садржаји уклоне са друштвених мрежа, а до тада је штета већ учињена и жене се осећају повређено, понижено, застрашено, посебно у мањим местима.

„Још је више времена потребно да се они који их деле процесуирају, чак и када за то постоји воља“, закључује Биљана Јањић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk