Државе ће моћи међусобно да се туже због климатских промена, одлучио хашки суд

Одлука Међународног суда правде у Хагу утрла је пут тужбама које би у будућности државе могле да подносе против других земаља због климатских промена.

Међу разлозима би могле да буду и историјски високе емисије гасова стаклене баште, али судија највишег суда Уједињених нација (УН) упозорава да ће бити тешко установити колики је допринос одређене земље климатским променама.

Иако пресуда није обавезујућа, неки правници сматрају да би могла да изазове велике последице.

Земље које трпе велике последице због те појаве би ово могле да схвате као победу, па би могле да се обраћају суду услед фрустрација због тога што глобално није постигнут довољан напредак у решавању овог проблема.

Случај пред судом у Хагу, који је преседан у досадашњој пракси, покренула је 2019. група младих студената права са острва на ниској надморској висини у Пацифику, која су прва на удару услед климатских промена.

„Вечерас ћу мирније спавати. Суд је препознао шта смо проживели - наше патње, нашу одлучност и право на будућност", каже Флора Вано из Вануатуа, земље која се сматра најугроженијом од временских непогода у свету.

„Није ово само наша победа, већ сваке заједнице која је на удару и бори се да се њен глас чује", додаје.

Међународни суд правде је највиша светска судска инстанца и његове одлуке се примењују глобално.

Адвокати кажу за ББЦ да би ово мишљење суда већ следеће недеље могло подстакне отварање првих предмета.

Активисти и правници који се залажу за борбу против климатских промена надају се да је одлука суда основ за потраживање одштета од земаља које су кроз историју спалиле највише фосилних горива и које су због тога најодговорније за глобално загревање.

Многе земље у развоју су подржале покретање овог случаја услед фрустрације, тврдећи да развијене земље нису одржале обећање да ће се позабавити тим проблемом.

Али, званичници богатих држава тврде да су постојећи договори о борби против климатских промена, попут Паришког договора из 2015, довољни у тим настојањима и да не треба наметати додатне обавезе.

Приликом доношења пресуде у среду, хашки суд је показао да тај аргумент сматра неоснованим.

Ако земље не буду имале најамбициозније планове у борби са климатским променама, то ће значити да су прекршиле одредбе уговора потписаног у Паризу, оценио је судија Ивасава Јуђи.

Међународни закони ће се примењивати и на државе које нису потписнице споразума, или су попут Америке решиле да из њега иступе, те су дужне да штите животну средину, додао је.

Одлука суда је саветодавна, али његове пресуде владе земаља углавном спроводе, а један од најсвежијих примера је враћање архипелага Чагос Маурицијусу, за шта се прошле године побринула британска влада.

„Пресуда ће покренути лавину у праву", каже Џои Чудури, виша саветница у Центру за међународно право животне средине.

Одлука искаче из „уобичајене праксе", сматра она, називајући пресуду „историјском".

Суд је признао да „они који трпе последице уништавања природе имају право на лек због нанете штете, а један начин је адекватна компанзација", додаје.

Земље у развоју ће сада имати право да траже одштету због последица климатских промена, попут уништених објеката или инфраструктуре.

Када није могуће санирати штету у некој области, влада може да затражи компензацију, навео је судија у пресуди.

Примењиваће се у специфичним случајевима екстремних временских непогода за које може да се докаже да су последица климатских промена, али судија наглашава да ће исход суђења зависити од сваког случаја понаособ.

Још није јасно колико би могле да износе одштете, уколико земље које су претрпеле штету победе на суду.

Анализом објављеном у магазину Природа (Натуре) утврђено је да је услед климатских промена нанета штета у висини од 2,8 билиона долара током прве две деценије 20. века, односно 16 милиона долара по сату.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]