Како се стране земље мешају у Сирији

Привремени председник Сирије Ахмед ал-Шара покушава да успостави контролу у земљи да би је ујединио после 13-годишњег грађанског рата.

У међувремену, мора да се носи и са политичким притисцима земаља, попут Турске и Сједињених Америчких Држава, које у Сирији следе сопствене интересе.

Како је Сирија тренутно подељена?

У децембру 2024. године, исламистичка оружана група Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС) и њени савезници заузели су главни град Сирије, Дамаск, због чега је бивши председник Башар ал-Асад побегао у Русију.

Лидер ХТС-а Ахмед ал-Шара постао је привремени председник земље.

Међутим, ХТС још није успео да успостави власт на читавој територији земље.

„ХТС контролише појас на западу Сирије, од Идлиба јужно до Дамаска", каже др Пол Салем из Института за Блиски исток, истраживачког центра са седиштем у Вашингтону.

„Постоје велики делови земље у којима ХТС нема потпуну контролу".

Процењује се да Турска у Сирији има око 10.000 војника, који су углавном распоређени у пограничним областима између две земље.

Турска такође доставља оружје и пружа војну и политичку подршку милицијама на северу Сирије, од којих већина делује под заставом такозване Сиријске националне армије (СНА).

Ове милиције су биле противници Асадове владе док је он био на власти.

Према неким проценама, СНА има између 70.000 и 90.000 бораца.

Сједињене Америчке Државе (САД) имају око 900 војника у Сирији и подржавају Сиријске демократске снаге (СДФ) које предводе Курди и које контролишу североисток и исток земље.

Овој групи припадају и курдске Јединице народне заштите (YПГ).

Према неким изворима, СДФ има између 40.000 и 60.000 бораца, од којих су између 20.000 и 30.000 припадници YПГ-а.

Области јужне Сирије, у којима живи бројна заједница Друза, контролишу милиције као што су Јужни фронт и Јужни оперативни штаб.

Међутим, др Салем напомиње: „Села Друза су углавном прихватила власт ХТС-а".

Шта Турска жели у Сирији?

Турска је подржавала ХТС док је управљао покрајином Идлибом, пружајући подручју услуге попут електричне енергије и телекомуникација.

Била је прва земља која је послала представнике у Дамаск након што је ХТС успоставио контролу, међу којима је био и шеф турске обавештајне службе Ибрахим Калин.

Турска има два циља у Сирији, каже др Нанара Хавач из Међународне кризне групе, аналитичког центра са седиштем у Бриселу.

„Жели да Сирија буде довољно стабилна да би три милиона сиријских избеглица, које су тренутно у Турској, могле да се врате у њихову земљу", каже он.

„Такође жели да курдске оружане групе у Сирији потисне са њених граница, јер верује да оне сарађују са њеним непријатељем Радничком партијом Курдистана (ПКК).

„Турска жели да Сирија интегрише све борце СДФ-а у њену регуларну војску и да ускрати Курдима сопствену аутономну област.

„То жели и Шара", каже др Салем.

Шта САД желе у Сирији?

Главни циљ САД-а у Сирији је да се угуше џихадистичке оружане групе Исламске државе (ИД).

Војно су се сукобиле са ИД-ом у Сирији 2014. године, и Вашингтон подржава курдске оружане групе које се противе ИД-у.

Један од разлога америчке подршке је то што курдске милиције чувају затворе на североистоку Сирије у којима се налази хиљаде људи оптужених да су борци ИД-а.

„То су искусни и идеолошки мотивисани борци који би могли да дестабилизују Сирију у случају да буду пуштени на слободу", каже др Хавач.

САД су увеле оштре санкције Сирији док је Асад био на власти због кршења људских права његовог режима.

Те санкције су и даље на снази.

„Оно што Сирија највише жели од САД-а је да укину санкције како би међународна заједница могла да почне да улаже у земљу", додаје он.

Шта земље Персијског залива желе у Сирији?

Прва земља коју је Шара посетио као привремени председник била је Саудијска Арабија.

„Државе залива као што су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) скептичне су према Шари и ХТС-у због њихове џихадистичке прошлости", објашњава др Х. А. Хељер из лондонског аналитичког центра Роyал Унитед Сервицес Институте.

„Међутим, јасно кажу да желе да се Сирија обнови.

„Желе да буде реинтегрисана у арапски регион и да више не буде заступник Ирана", каже он.

„Турска је понудила помоћ за обнову Сирије после грађанског рата, али државе залива имају много више новца".

Шта Русија жели од Сирије?

Русија је 2015. године подржала Асадов режим и заузврат је добила војне базе у Сирији.

Поморска база Русије у Тартусу јој је омогућила присуство у Средоземном мору, док је ваздухопловна база у Хмејмиму била одскочна даска за операције „Афричког корпуса" - руске експедиционе снаге које пружају услуге безбедности у неколико афричких земаља.

Русија је повукла њене стратешке ресурсе из Сирије, као што су бродови и авиони, али сада преговара са ХТС-ом о коришћењу база у будућности.

„Сирија не може себи да приушти да има непријатељске односе са Русијом", сматра др Хавач.

„У супротном, то би могло да изазове проблеме - можда подстицањем напетости између различитих етничких група".

Могу ли стране земље да изазову проблеме Сирији?

„Оно што иде на руку Шари је да већина земаља жели да Сирија буде стабилна и да већина фракција у земљи подржава привремену владу", објашњава др Салем.

Међутим, Сиријска национална армија (СНА), коју подржава Турска, се на истоку провинције Алепа сукобљава са Сиријским демократским снагама (СДФ) које предводе Курди, каже амерички истраживачки центар Институт за проучавање рата.

Др Салем сматра да у случају да СДФ одбије да се распусти, Турска би могла да подстакне СНА да појача нападе на ове снаге.

„То не би била прва опција за Турску, али јесте једна од могућности", каже он.

„До сада су САД спречавале веће турске акције против Курда", додаје др Хавач.

Међутим, још увек није јасно да ли ће председник Доналд Трамп одлучити да задржи америчке војнике у Сирији.

У децембру је изјавио да ситуација тамо „није наша борба".

Израел је такође војно присутан у Сирији.

Непосредно након пада Асадовог режима, Израел је преместио трупе на Голанској висоравни дубље ка Сирији, заузевши тампон зону која је раније раздвајала сиријске и израелске снаге.

Израел је такође распоредио трупе непосредно уз тампон зону и извео скоро 500 ваздушних напада на базе сиријских оружаних снага и нанео им велику штету.

Постоји и страх од мешања Ирана у дешавања у Сирији.

Иран је савезник Сирије још од Исламске револуције 1979. године и сматра се да је уложио велике напоре да подржи Асадову власт током грађанског рата.

„Пад Асада је тежак ударац за Иран, јер је користио Сирију као коридор за снабдевање оружјем његовог савезника Хезболаха у Либану", каже др Салем.

„Тренутно, Иран не може да поврати утицај у Сирији, али ако привремена влада не успе и фракције у земљи поново почну да се сукобљавају, Иран би могао да пронађе начин да се умеша подржавајући неке наоружане групе против других.

„Иран воли пропале државе", закључује др Салем.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]