Ремек-дела која могу да се виде само у Техерану

Нека од најчувенијих уметничких дела Пабла Пикаса, Франсиса Бејкона и Џексона Полока не висе на зидовима најпознатијих светских музеја, већ су скривена у престоници Ирана, Техерану.

Овај град баштини једну од најзапањујућих збирки савремене уметности на свету, за коју зна мало ко изван Ирана.

Деценијама су ова ремек-дела била сакривена у подруму Музеја савремене уметности у Техерану, обавијена велом тајне и закључана далеко од очију јавности.

Упркос богатој збирци, од Иранске (Исламске) револуције 1979. године музеј је излагао само мали број уметничких дела.

Због политичких превирања, промена културних вредности и низа историјских обрта и околности ова уметничка дела држана су у складиштима и у њима нису могли да уживају ни Иранци нити поклоници уметности у свету.

Музеј савремене уметности у Техерану је почео да приказује нека од његових очаравајућих дела и тако пружио увид у збирку која је деценијама била велика загонетка.

Светионик културне размене

Музеј савремене уметности у Техерану једна је од најзначајнијих културних институција у Ирану која баштини једна од највреднијих збирки савремене уметности изван Европе и Северне Америке.

Изграђен је 1977. године под покровитељством бивше краљице и последње царице Ирана, Фарах Пахлави, удовице последњег иранског шаха Резе Пахлавија, који је свргнут с власти током Исламске револуције 1979. године.

Фарах Пахлави, која је после побегла из Ирана, била је страствена љубитељка уметности, а њен рођак и архитекта Камран Диба пројектовао је музејско здање.

Музеј савремене уметности у Техерану основан је да Иранце упозна са савременом уметношћу и да представља мост између земље и међународне уметничке сцене.

Убрзо је постао дом задивљујућој колекцији дела великана као што су Пабло Пикасо, Салвадор Дали и Енди Ворхол, као и радовима водећих иранских модерниста, чиме је учврстио статус светионика културне размене и уметничких амбиција.

Али онда се десила Исламска револуција и све се драматично променило.

Многа уметничка дела проглашена су неприкладним за јавно приказивање због голотиње, верске осетљивости и умешаности политике.

Слика Пјера Огиста Реноара Габријела у раскопчаној блузи (Габриелле авец ла цхемисе оуверте)? Превише скандалозна.

Ворхолов портрет бивше иранске краљице? Превише политичан.

Заправо је током револуције портрет Фарах Пахлави исечен ножем.

Након револуције, многа уметничка дела су закључана у подруму и остављена да скупљају прашину.

Хамид Кешмиршекан, историчар уметности са Факултета за оријенталне и афричке студије у Лондону који је проучавао ову збирку, назива је „једним од најређих трезора дела савремене уметности изван Запада".

Колекција и даље представља својеврсну временску капсулу најзначајнијих уметничких покрета, од апстрактног експресионизма до поп-арта.

Повратак на уметничку сцену

Музеј савремене уметности у Техерану почео је да оживљава његов културни значај касних деведесетих, током председника Мохамеда Хатамија, које је спрове низ либералних реформи.

А свет се одједном сетио шта све није видео.

Поклоници уметности нису могли да верују својим очима - дела Винсента ван Гога, Салвадора Далија, чак и Клода Монеа - сва она била су у Техерану.

Поједина дела су накратко позајмљена за велике изложбе у Европи и Сједињеним Државама (САД).

Ипак, Музеј се и даље суочава са изазовима јер има ограничени буџет и због променљивих политичких околности често ради више као културни центар него као класичан музеј.

Упркос томе, остаје изузетно важна институција и неочекивани чувар ремек-дела савремене уметности у срцу Техерана.

Колекција музеја представља сведочанство како уметничких амбиција једне епохе, тако и доказ непролазне снаге креативности упркос непредвидивом току историје.

Ево неких од најчувенијих уметничких дела која могу да се виде само у Техерану.

'Сликар и његов модел', Пабло Пикасо

„Сликар и његов модел" (The Painter and His Model), највеће Пикасово уље на платну из 1927. године, снажан је пример његових апстрактних радова из периода после кубизма.

Коришћењем ограничене палете боја и фрагментисаних линија, нуди симболички поглед на човечанство.

'На прагу вечности', Винсент ван Гог

„На прагу вечности" (At Eternity's Gate) је приказ истрошеног старца који седи повијен на столици, лактови су му на коленима а шакама прекрива лице, једна је од врло ретких сачуваних дела из Ван Гоговог првог графичког циклуса, током ког је створио шест литографија у новембру 1882. године.

'Триптих два нага мушкарца и два посматрача', Франсис Бејкон

Триптих 'Триптих два нага мушкарца и два посматрача' приказује фигуре на два бочна панела које делују као да шпијунирају два нага мушкарца која леже на кревету на средишњем панелу.

Ово је значајно дело експресионизма.

У близини, као контраст Бејконовом делу, изложен је портрет ајатолаха Рухолаха Хомеинија, оснивача Исламске Републике Ирана.

'Лежећа фигура', Хенри Мур

Чувена скулпутра 'Лежећа фигура' представља хармонију између човека и природе. Својом апстрактном, али мисаоном формом, представља ремек-дело једног од најпознатијих британских вајара.

'Мурал на црвеној индијској земљи', Џексон Полок

Живописан пример Полоковог акционог сликарства које одише енергијом и осећањима.

'Портрети Фаре Пахлави', Енди Ворхол

Портрет последње иранске краљице Фарах Пахлави ретко је дело које комбинује Ворхолов поп-арт стил са иранском културном историјом.

'Човек који хода', Алберто Ђакомети

Ово је прва из серије Ђакометијевих скулпутра у бронзи, која се сматра једним од његових најпознатијих радова. Издужена и деликатна фигура симболизује усамљеност, крхкост и непрестану борбу човечанства да иде напред.

'Опортуниста', Жан Дибифе

Провокативно дело изазива традиционалне појмове уметности и естетике. Стваралаштво водећаг представника маргиналне уметности (art brut) је истовремено сирово и концептуално дубоко.

'Терапеут', Рене Магрит

Скулпутра од бронзе из 1967. године, једно је од осам радова које је надреалистички сликар Рене Магрит направио у тродимензионалној форми.

'Кит', Чак Клоуз

Ова фото-реалистичка мецонтита (графички поступак дубоке штампе при коме се матрица израђује механичким путем) позива посматрача у свет изузетних детаља.

Клоузова иновативна техника мреже квадратића чини овај портрет мајсторством игре апстрактног и реализма.

Погледајте видео: Гезина прича - живот у атељеу, помоћ бескућницима и повремени напади

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]