Хипнагогија: Стање између сна и јаве које може да подстакне креативност

Песма Yестердаy (Јуче) групе Битлс настала је у стању које психолози називају „хипнагогија".

То је стање на граници сна и будности, у којем се спајају снови и реалност, када се поспано задржавамо у полусвесном стању и притом доживљавамо живописне менталне слике и звукове.

Када се једног јутра почетком 1965. године Пол Макартни пробудио, у глави му је свирала дуга, сложена мелодија.

Искочио је из кревета, сео за клавир и одмах је одсвирао мелодију.

Брзо је нашао акорде који су ишли уз мелодију и смислио привремене фразе (или како текстописци кажу радне верзије док не напишу коначан текст) које би могле да се уклопе у мелодију.

Пошто му је било тешко да поверује да тако лепа мелодија може да настане спонтано, Макартни је посумњао да је подсвесно плагирао неку композицију.

Касније је испричао како се осећао.

„Око месец дана сам одлазио код људи у музичкој индустрији и питао их да ли су је некада раније чули.

„Помислио сам да ако се нико не јави после неколико недеља, онда могу да је сматрам мојом".

Испоставило се да је мелодија заиста била оригинална.

Многа велика открића и изуми произашли су из стања хипнагогије.

Физичар Нилс Бор је, у суштини, завредио Нобелову награду док је био у полусвесном стању.

Када је утонуо у сан, сањао је да види језгро атома око којег круже електрони, баш као што се око Сунца окрећу планете, и тако је „открио" структуру атома.

Идеално стање за креативност

Истраживања показују да је хипнагогија идеално стање за креативност.

На пример, у студији из 2021. године, учесници који су били у стању хипнагогије имали су три пута већу вероватноћу да открију „скривену цаку" која је била потребна за решење математичког задатка.

Психолози повезују креативност са особинама као што су отвореност ка новим искуствима и когнитивна флексибилност.

Други указују да креативност настаје из усклађене сарадње мреже когнитивне контроле у мозгу (управља планирањем и решавањем проблема) и мреже подразумеваног начина рада (повезана са сањарењем и лутајућим мислима).

Међутим, по мом мишљењу, једна од најважнијих теорија креативности, уједно и једна од најстаријих, јесте она коју је изнео британски психолог Фредерик Мајерс још 1881. године.

Према Мајерсу, идеје и спознаје се јављају као изненадни „налет" из подсвесног ума.

Наш свесни ум је само мали део нашег целокупног менталног простора који обухвата не само оно што је Сигмунд Фројд назвао несвесним, већ и шире и више нивое свести, сматрао је Мајерс.

Идеје могу несвесно дуго да се развијају пре него што изроне у нашу пуну свест.

Зато често имамо утисак да идеје долазе изван нашег ума, као да су нам поклоњене.

Оне заиста могу да дођу изван оквира нашег будног, свесног ума.

Зашто је опуштање важно?

Хипнагогија је толико креативно стање зато што је док лебдимо између сна и будности свесни ум једва активан.

На кратко, наше менталне границе постају пропустљиве и постоји могућност да креативне спознаје и идеје прострује из подсвесног ума.

Зато се у ширем смислу креативност често повезује са опуштањем и доколицом.

Када се опустимо, наш свесни ум је обично мање активан.

А када смо заузети, глава нам је често препуна бучних, усковитланих мисли и нема простора да се кроз ту грају пробију креативне спознаје.

Због тога се медитација често повезује са креативношћу.

Истраживања показују да медитација подстиче опште креативне особине као што су отвореност за нова искуства и когнитивна флексибилност.

Али оно што је можда још важније је то што медитација умирује и омекшава свесни ум, чиме постајемо отворенији за пријем надахнућа изван њега.

И зато, како наводим у мојој књизи Тхе Леап, постоји снажна веза духовног просветљења и креативности.

Неговање хипнагогије

Истраживања показују да је око 80 одсто људи бар једном искусило хипнагогију, а да око четвртина становништва ово стање редовно доживљава.

Мало је учесталије код жена него код мушкараца.

Ово стање се највероватније јавља на самом почетку сна, али може да се јави и при буђењу или током дана ако постанемо поспани и „искључимо се" из нормалне свести.

Можемо ли да користимо хипнагогију за подстицање креативности?

Свакако је могуће остати у стању хипнагогије као што вам је вероватно познато по примеру дугог излежавања у кревету недељом ујутру.

Међутим, један од проблема је како забележити идеје које се тада јаве.

Када смо поспани, често не осећамо порив да их запишемо.

Изазовно је да пре него поново заспимо себи кажемо: „Ово је тако добра идеја да ће ми сигурно остати у сећању".

Али кад се касније пробудимо, идеја је заувек испарила.

Међутим, менталним тренингом можемо да изградимо навику да бележимо идеје које се јављају у стању хипнагогије.

Најбоље је држати папир и оловку поред кревета, на ноћном сточићу.

Или, може да се примени савременији начин - поред кревета држите телефон на којем је отворена апликација за снимање.

Заправо, то је радио Пол Макартни, и чак је због тога вежбао да пише у мраку.

За подстицање идеја можемо да користимо и технику „свесног дремања".

Кад год је велики проналазач Томас Едисон имао проблем да пронађе решење или да добије нову идеју, дозвољавао би себи да утоне у несвест, држећи металну куглу у рукама.

Када би заспао, кугла би му испала из руку, пала на под и пробудила га, и тада би открио да је добио нову идеју.

Генерално гледано, требало би да користимо беспосленост као начин неговања креативности.

Не сматрајте дремање или опуштање губљењем времена.

Не само да није непродуктивно, већ је то време које често може да подстакне најинспиративније идеје и спознаје у нашем животу.

Изворни текст је објављен на страници ББЦ Тхе Цонверсатион.

Стив Тејлор је професор психологије на Универзитету Бекету у Лидсу (Уједињено Краљевство) и аутор је више књига о психологији и духовности.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]