„Гледате наше патње и ћутите”: Мајка и син живи изгорели у Гази, агонија породице

Упозорење: Овај чланак садржи експлицитне описе смрти и повређивања

Не постоји савест.

Не постоји људскост.

Постоје само вође које гледају и ништа не предузимају.

Ово је дубоко уверење Ахмеда ал Далуа, док му се пред очима врсте слике његове породице у пламену.

Он каже да је његов живот нестао.

Умро је у пламеној стихији комплекса Ал Акса заједно са његовим синовима и женом у раним сатима у понедељак, 14. октобра.

Испред њега на земљи је покров, обмотан око тела Абдулрахмана (12), његовог најмлађег сина.

Дете је живело у агонији четири дана после пожара, који је изазвао израелски ваздушни напад.

Дан пре него што је умро, Ахмед га је видео у болници и овај је успео да каже оцу: „Не брини, добро сам, тата… Добро сам. Не плаши се.”

Ахмед напола говори, напола плаче, док говори о ономе што му је одузето.

„Три пута сам покушао да извучем Абдулрахмана из ватре, али је његово тело упадало назад у њу.”

Његов старији брат Шабан (19) и њихова мајка Ала (37) су умрли у ноћи пожара.

Шабан је постао нови симбол стравичне патње у Гази.

Призори њега како се врпољи док жив гори у породичном шатору подељени су широм света на друштвеним мрежама.

По Ахмедовом лицу и рукама свуда су опекотине.

Тон његовог гласа је висок, запомажући звук.

О анонимном пилоту који је послао пројектил и његовим вођама које су издале наређење за то, Ахмед каже: „Сломили су ми срце и сломили су ми дух… Жао ми је што ватра није мене спалила.”

Удар је извршен око 01:15 сати по локалном времену прошлог понедељка.

Израелска војска каже да је гађала Хамасов „командни и контролни” центар у болничком кругу Ал Аксе у Деир ал Балаху, у центру Појаса Газе.

Хамас негира да за операције користи болнице.

Четворо људи је страдало на лицу места, а десетине су рањене, међу њима многи са тешким опекотинама.

Израелска војска каже да „разматрају овај инцидент”.

Портпарол Беле куће рекао је за ЦБС њуз, америчког партнера ББЦ-ја, да је снимак пожара „дубоко узнемирујући” и позвао Израел да ради више на заштити цивила.

„Израел има одговорност да ради више на избегавању цивилних жртава, а оно што се десило овде је ужасавајуће, чак и ако је Хамас оперисао близу болнице у покушају да користи цивиле као живи штит.”

САД и друге силе, међу њима Велика Британија, изразиле су забринутост због цивилних жртава још од раних фаза рата.

Људи живи изгоре, буду разнесени на комаде или погођени мецима сваког дана у овом рату.

Агонија смрти најчешће се одвија далеко од камера.

Камере бележе махниту потрагу за преживелима у рушевинама, драматичне сцене у болницама, бескрајни низ сахрана.

Али смрт Шабана ал Далуа је била другачија.

Може да се види његова рука, како се пружа из ватрене стихије, фигура обавијена пламеном, како се увија далеко од домашаја било какве помоћи.

У данима после његове смрти, појавили су се Шабанови снимци и фотографије.

Он је био типичан тинејџер његове генерације, свестан моћи друштвених мрежа, вешт у снимању властитог свакодневног живота.

Пламена фигура из ноћи пожара свету је деловала као један артикулисани, интелигентни тинејџер, студент инжењеринга софтвера, младић који се старао о властитој породици планирајући нови живот изван Газе.

Снимао је себе како даје крв и позива друге да учине исто.

„Видели смо јако много повређених, великом броју деце је преко потребна крв… Ми тражимо само обуставу ватре и да се ова трагедија оконча.”

Ми смо у прилици да испричамо ову причу о породици Ал Далу због нашег властитог локалног новинара који је отишао да се сретне са преживелима.

Међународни новинари из медијских организација, међу њима и ББЦ-ја, не добијају независан приступ Гази од Израела.

На снимку који је направио у шатору у ком је погинуо, Шабан је описао како је његова породица била расељена пет пута од почетка рата пре годину дана.

Он је имао две сестре и два млађа брата.

„Живимо у веома тешким условима”, рекао је он.

„Патимо од разних ствари, од бескућништва, преко ограничене хране до екстремно ограничених лекова.”

У позадини, док говори, чује се гласно механичко зујање израелског извиђачког дрона, што је стални саставни део дневне и ноћне звучне позадине Газе.

Преживели брат Шабана и Абдулрахмана, Мухамед ал Далу рекао је за ББЦ да је покушао да ускочи у ватру да би спасао старијег брата.

Али други повређени су га задржали, страхујући да ће и он страдати.

Мухамед није спавао у породичном шатору, већ напољу на улици где је чувао њихове нагомилане ствари.

„Вриштао сам да ме пусте, али узалуд… Нога мог брата је била заглављена и није могао да се ослободи. Мислим да то можете да видите на снимку. Подизао је руку.

„То је био мој брат. Он је био мој ослонац на овом свету.”

Шабан би долазио и будио га за молитве ујутро са флашом воде и говорио му: „Ја ћу радити за тебе.”

Мухамед се присетио како су браћа поставила тезгу испред капије болнице продавајући храну коју је правила породица.

„Све смо успевали уз вредан рад. Све што смо имали потицало је од нашег великог труда. Добијали бисмо храну и пиће… а онда је све било изгубљено.

Видео је спаљена тела, али је могао да идентификује само мајку.

Иако је њене посмртне остатке унаказила ватра, препознао је карактеристичну наруквицу.

„Без ње не бих знао да ми је то мајка. Рука јој је била одвојена од тела, али је наруквица још увек била на њој. Скинуо сам је са руке.”

То је једина успомена која је остала на жену „која је била чиста доброта у нашем дому”.

Породица Ал Далу је у шоку.

Преживели оплакују мртве.

Наш колега из ББЦ-ја питао је Мухамеда за психолошку цену присуствовања смрти најмилијих.

„Не могу то да вам опишем. Не могу да вам опишем како сам се осећао. Желим да то опишем људима, али не могу. Не могу да им опишем. Видео сам брата који је изгорео на моје очи, и моја мајка исто.”

А онда, као да поставља питање у име мртвих, он каже: „Шта вам је још потребно, а ви и даље ћутите? Гледате нас како горимо, а ви и даље ћутите.”

Сарадници на тексту: Ханин Абдин и Елис Дојард

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]