Тужно: Велика бела ајкула на ивици опстанка у Средоземном мору

Велике беле ајкуле у Средоземном мору у опасности су од нестанка, а илегални риболов доприноси смањењу њиховог броја.

Према истраживању америчких научника, спроведеним са британском хуманитарном организацијом Плава марина (Блуе Марине фондатион), неке од најугроженијих врста, као и велике беле ајкуле, продају се на рибљим пијацама у земљама северне Африке.

Велика бела ајкула једна је од више од 20 врста ајкула у Средоземљу које су заштићене међународним правом, што значи да је забрањено ловити их или продавати.

Међутим, надгледањем рибарских лука дуж средоземне обале северне Африке, истраживачи су открили да је само током 2025. године тамо убијено најмање 40 велики белих ајкула.

ББЦ новинари су пронашли и независно потврдили снимке са друштвених мрежа на којима се види као се заштићене врсте ајкуле допремају мртве у луке северне Африке.

На једном снимку се види како се са рибарског брода у Алжиру извлачи велика бела ајкула на обалу.

На другом снимку из Туниса види се глава и пераје угрожене мако ајкуле припремљених за продају.

Последње уточиште ајкула

Многе популације ајкула, посебно беле ајкуле, у последњим деценијама драстично опале у Средоземном мору, каже доктор Францеско Ферети, главни истраживач са америчког универзитету Вирџинија Технолоџи.

„Нигде се не не лови као у Средоземном мору", рекао он ББЦ-ијевом научном тиму док је крајем 2025. године радио на истраживачком броду код обале Сицилије.

„Утицај индустријског риболова све више се појачава", каже он.

„Могуће је да ће (ајкуле) ускоро потпуно нестати", упозорава.

Популација беле ајкуле у Средоземљу сада је означена као критично угрожена, према подацима Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН).

У најновијем покушају да пронађу и проуче предаторе, др Ферети и његов тим радили су у Сицилијанском мореузу, подручју између Сицилије и северне Африке, препознато као последње уточиште неколико угрожених врста ајкула у Средоземљу.

Један од главних циљева њихове мисије био је да поставе сателитски таг на белу ајкулу, што до сада никада није урађено у Средоземном мору.

За ову акцију, истраживачи су донели више од три тоне рибљег мамац, контејнер пун смрзнутих скуша и остатака туне, уз 500 литара уља од туњеве, како би створили „масни траг“ који би ајкуле могле да нањуше са стотина метара удаљености.

Иако су две недеље постављали мамац у море, узимали узорке воде за ДНК ајкула и користили подводне камере, истраживачи нису успели да пронађу ниједну ајкулу коју би означили.

Успели су само да на подводним камерама ухвате кратко једну плаву ајкулу.

„Тужно је", рекао је Ферети, додавши да то само показују колико је екосистем деградиран.

Док је тим тражио ајкуле, такође су добили извештаје да је једна млада велика бела ајкула ухваћена и убијена у риболову у Северној Африци, свега 20 наутичких миља од места где су радили.

Није јасно да ли је та животиња случајно ухваћена у рибарску мрежу или је циљано ловљена.

Ферети и његов тим, међутим, процењују да је више од 40 велики белих ајкула ухваћено дуж те обале.

„То је много за популацију која је критично угрожена“, каже.

Погледајте видео: Звуци које производи човек угрожавају китове и друге морске животиње

Ајкуле на продају

Истраживачи, заједно са колегама у северној Африци, надгледају неколико рибарских лука у региону.

Њихов рад, у сарадњи за ББЦ форензичким тимом, показује да се заштићене ајкуле лове и нуде на продају у земљама попут Туниса и Алжира.

Пронашли смо снимке, објављене на друштвеним мрежама, на којима се види како искрцавају велику белу ајкулу у рибарској луци у Алжиру, као и другу велику ајкулу, која изгледа као заштићена мако ајкула са кратким парајама, припремљена за продају на рибљој пијаци у Тунису.

Правила која штите ајкуле су сложена.

Тренутно, 24 угрожене врсте имају међународну правну заштиту, попут мако, анђеоске, репате ајкуле и чекићаре.

Европска унија и 23 земље око Средоземља потписале су споразум да те врсте не могу бити задржане на броду, пребачене, искрцане, пренете, складиштене и понуђене на продају.

Према међународном споразуму, наводи се и да наведене ајкуле „морају да буду пуштене на слободе живе и неповређене - колико је год то могуће".

Та правила, међутим, не регулишу случајни улов, а њихово спровођење варира од земље до земље.

Џејмс Гленски из фондације Плава марина рекао је за ББЦ да се више белих ајкула и даље продаје на рибарским пијацама у Тунису.

Ипак, додаје, у томе има и наде - то је доказ да ове ајкуле још постоје.

„Природа још није нестала и ако је сачувамо, постоји шанса за опоравак", каже он.

Снимци ајкула дроном у скривеном заливу

Шта може да се учини?

У сиромашнијим заједницама северне Африке, рибари који улове ајкуле често се суочавају са избором - да ли да нахране породицу или да врате угрожену врсту у океан.

Сара Алмабрук из Либијског друштва за морску биологију каже да већина улова у водама северне Африке настаје случајно.

„Зашто би ајкуле враћали у море, када им је храна за децу потребнија?", додаје Алмабрук.

Напомиње да ако се пружи подршка и људи обуче за одрживије риболовне методе, они неће ловити беле ајкуле, нити било које друге ајкуле.

Ако земље Медитерана буду сарађивале „постоји нада“, каже Гленси.

„Али, морамо брзо да делујемо", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]