Ко је власник Појаса Газе

Амерички председник Доналд Трамп предложио је да преузме власништво над Појасом Газе и рекао да ће је његова земља „такође преуредити".

Он је наговестио реконструкцију Појаса и његово претварање у „Ривијеру Блиског истока".

Ово је уследило након што је раније сугерисао да би Палестинци требало да буду трајно „пресељени" у Египат и Јордан.

Потом је Марко Рубио, државни секретар, рекао да би предлог Трампа за пресељење становништва Газе био само привремен.

Портпаролка Беле куц́е Каролин Ливит додатно је разјаснила Трампове коментаре, метафорично се изразивши да САД не планирају да „спусте чизму" на ту територију.

Трамп је предлог изнео после састанка са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом у Белој кући.

Нетанјаху је предлог описао као „вредан разматрања", додавши да је „то она врста размишљана која ће преобликовати Блиски исток и донети мир".

Ови сентименти моментално су наишли на осуду светских лидера, међу њима и британског премијера Кира Стармера, док се гомилају питања да ли би ово могло да изазове нове напетости око енклаве на Медитеранском мору.

Ко контролише Газу сада?

Од 2007. године, Хамас је де факто владајуће тело у Гази.

Хамас је добио парламентарне изборе на окупираним територијама претходне године и учврстио моћ у Гази након што је протерао ривалски Фатах из енклаве.

Екстремистичка група, коју Израел, САД и неке друге западне владе дефинишу као терористичку организацију, контролише Појас.

Ово парче земље окружено Израелом, Египтом и Медитеранским морем дугачко је 41 километар, а широко 10 километара.

У годинама које су уследиле, Хамас и Израел су водили неколико великих сукоба.

У свакој рунди борби људи су гинули на обе стране, док су огромна већина жртава били Палестинци у Гази.

Седмог октобра 2023. године, Хамасови борци покренули су напад из Газе, убивши око 1.200 људи у Израелу и узевши више од 250 талаца.

То је покренуло масивну израелску војну офанзиву у Гази, која је трајала непрекидно 15 месеци.

Погинуло је више од 47.540 људи, већина њих жене и деца, према Министарству здравља које води Хамас.

У јануару 2025. године, Израел и Хамас пристали су на споразум о примирју, после више месеци мукотрпних индиректних преговора, како би зауставили рат.

Циљ овог споразума је да се за стално окончају борбе и ослободе таоци које је Хамас држао у Гази, у замену за палестинске затворенике које је у затворима држао Израел.

Да ли Трамп може да преузме Појас Газе?

Нису обелодањени никакви детаљи о томе како Трамп тачно предлаже да преузме Газу.

Међутим, ова најава наишла је на осуду у свету, а многе земље као што су Велика Британија, Француска, Немачка, Бразил, Аустралија, Русија и Кина, одбациле су план.

У Заливској области, Саудијска Арабија је одбацила сваки покушај расељења Палестинаца описавши властити став као „јасан и изричит".

Јордан и Египат су такође били гласни у противљењу „расељењу Палестинаца".

Према међународном праву, покушаји да се силом пресели становништво строго су забрањени, а Палестинци баш као и арапске земље ово ће доживети ништа мање него као директан предлог протеривања и етничког чишћења Палестинаца са њихове властите земље.

У Америци, пре Трамповог избора, упуштање у сукобе у иностранству није деловало као врхунски приоритет.

Главне теме Трампових присталица биле су економија и имиграција.

Анкете Ипсоса и ЈуГова објављене пред председничке изборе показивале су да Американци желе да се влада усредсреди на трошкове живота.

Није јасно да ли би преузимање Газе подразумевало слање америчких трупа тамо.

Упитан да ли ће у плану учествовати америчке трупе, Трамп је рекао „урадићемо све што је неопходно".

Што се Устава тиче, амерички Конгрес мора да одобри резолуције које овлашћују употребу војне силе.

Тренутно Конгрес са два дома има већину владајуће Републиканске странке.

Одобрење Конгреса је неопходно и за велике продаје оружја, а Стејт департмент мора да обавести кључне одборе пре него што се упусти у њих.

Хасан Мнеимнех, професор на Блискоисточном институту у Вашингтону, каже за ББЦ да „Трамп не мора да се брине око Конгреса зато што има снажну конгресну подршку".

Трамп није говорио о детаљима масовног трошења на реновирање Газе, зато што је идеја још увек „неодређена", према Мнеимнеху, који верује да Трамп жели да искористи новац арапских држава за обнову Газе и Западне обале.

Историјски гледано, ко је власник Појаса Газе?

Пре оснивања Израела 1948. године, Газа је била под британском колонијалном влашћу.

Дан након што је Израел прогласио независност, напале су га и опколиле војске пет арапских земаља.

У време кад су борбе биле окончане обуставом ватре из 1949. године, Израел је контролисао већину територије, а према споразуму Египат је заузео Појас Газе, Јордан је заузео Западну обалу, док је Израел заузео Западни Јерусалим.

Египат је био потиснут из Газе у рату из 1967. године, а читав Појас је заузео Израел, који је ту изградио властита насеља и сместио палестинско становништво Газе под војну управу.

Израел је 2005. једнострано повукао трупе и досељенике из Газе, мада је задржао контролу над заједничком границом, ваздушним простором и обалом, што му је практичну дало контролу над кретањем људи и робе.

Уједињене нације још сматрају Газу територијом под окупацијом Израела због степена контроле коју врши Израел.

Хамас је добио палестинске изборе 2006. године и избацио ривале са територије након жестоких борби наредне године.

Израел и Египат су као реакцију увели блокаду, док Израел контролише већину онога што улази на територију.

Наредних година, Хамас и Израел су водили неколико крупних сукоба, међу њима оне из 2008-09, 2012. и 2014. године.

Крупан сукоб између две стране у мају 2021. године завршио се примирјем после 11 дана.

Има ли гаса и нафте у Гази?

Према Уједињеним нацијама, постоји нереализован потенцијал за нафту и гас на окупираним Палестинским територијама.

Године 2019, извештај који је објавила Организација Уједињених нација за трговину и развој (УНЦТАД) проценио је да тамо има више од 3 милијарде барела.

„Геолози и економисти природних ресурса потврдили су да се Окупирана палестинска територија налази изнад позамашних резервоара нафте и природног гаса, у Области Ц окупиране Западне обале и медитеранске обале уз Појас Газе", стоји у том извештају.

Извештај указује на нова открића нафте и природног гаса у басену Леванта, који се налази на Медитерану, навевши да износи „и до 122 билиона кубних стопа природног гаса по нето вредности од 453 милијарде долара (по ценама из 2017. године) и 1,7 милијарде барела нафте доступне за извлачење по нето вредности од око 71 милијарду долара."

Неки стручњаци верују да би Трампов предлог могао да има везе са извлачењем нафтних и гасних извора.

Међутим, други тврде да је интерес у Гази више политички него економски.

Лаури Хајтајан, експерткиња за енергетску политику са специјалним интересовањем за геополитику енергије на Блиском истоку, каже за ББЦ да су нафта и гас откривени у Морским пољима Газе 2000-их и да је било говора о развијању тог сектора.

Она каже да би „ово могао да буде један од фактора" које је Трамп имао на уму кад је предложио преузимање Газе, али не и једини разлог.

„Мора да се обави још провера како би се правилно проценила количина нафте и гаса у Гази, и морамо да зауздамо наша очекивања", каже она.

Махер Таба, још један економски стручњак из Газе, каже: „Трамп има Залив и земље које су богатије гасом и нафтом у поређењу са Газом. Приоритет у Гази има више политичку мотивацију."

Говорећи за ББЦ, бивши амерички изасланик за Израел каже да Доналд Трамп посматра кризу у Гази као „проблем изградње некретнина".

Денис Рос каже: „Ја заиста мислим да је он ово више замислио као: 'Трансформисаћемо област која је одувек била осиромашена'."

Шта кажу Палестинци на Трампову најаву?

Палестинци не види Трампов предлог као ништа друго до директно протеривање са њихове властите земље.

Палестински председник Махмуд Абас успротивио се било каквим плановима протеривања Палестинаца из Газе, назвавши Трампове позиве „озбиљним кршењем међународног права".

Он је рекао: „Нећемо дозволити никакву повреду права нашег народа, за која смо се борили деценијама и учинили велике жртве да бисмо их постигли."

Вођа палестинске делегације у Уједињеним нацијама Ријад Мансур каже да Палестинцима мора да се дозволи да поврате оно што су некада били њихови домови, а „нека они који желе да пошаљу палестински народ на 'неко лепше место' дозволе да се он врати у првобитне домове у данашњем Израелу".

У Појасу, обични Палестинци то називају казненим мерама.

Махмуд Алмасри, 43-годишњак у Гази, каже за ББЦ да се ниједна особа у Гази не слаже са оним што је Трамп предложио.

„Чак и ако останемо међу рушевинама, никад нећемо напустити наше куће. Да ли би Трамп волео да било ко затражи од Американаца да оду и трајно се преселе негде другде?", пита се он.

Санабел Алгул (28) описује Трампове предлоге као „екстремно опасне".

Она каже да Трамп верује да ће нас „бол, гладовање, разарање и смрт са којима се суочавамо натерати да се лако одрекнемо нашег права на Газу".

Јусеф Алхадад, палестински правник, каже за ББЦ да Трамп користи идеју обнове Газе као „средство притиска" са циљем да натера „становнике Газе да напусте домовину", назвавши то „малициозним".

Неки Палестинци као што је Невин Абделал кажу да би они више волели да планове за обнову ураде „палестинске руке", навевши да становници Газе могу да се преселе „на боља доступна места у Појасу све док се реконструкција не заврши, али да нико не треба да га напусти".

Погледајте видео: Колона без краја - повратак стотине хиљада Палестинаца на север Газе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]