Patronažne sestre brinu o novopečenim roditeljima u Holandiji

Katerina Janičeli seća se da se osećala potpuno nespremno za dolazak njene bebe, koja je zbog retke komplikacije rođena četiri nedelje ranije carskim rezom.

„Ne bismo čak znali ni kako da namestimo krevetac", kaže ona.

„Nismo znali ništa da radimo."

Isto iskustvo imala je i Elisa Fišel, koja se porodila iznenada kod kuće, jer je beba stigla nekoliko nedelja ranije nego što se očekivalo.

„Nisam znala kako da promenim pelenu.

„Prvi put sam je stavila naopačke", kaže Fišel.

Kao što svaki roditelj zna, dolazak bebe donosi ogromnu radost, ali i stres, nedostatak sna, telesne promene, i dugačak spisak često protivrečnih saveta.

Zato i ne čudi što se posle porođaja mnoge majke osećaju preopterećeno i usamljeno.

Ali Janičeli i Fišel su imale prednost koju mnogi roditelji nemaju, jer su njihove bebe rođene u Holandiji.

Novopečeni roditelji u ovoj maloj evropskoj zemlji dobijaju podršku patronažne sestre koja dolazi u njihov dom ubrzo posle porođaja.

To su holandski „kraamverzorgenden", pružaoci porodiljske nege i podrške roditeljima.

Ove obučene patronažne sestre obično provode do osam dana u domu porodice, pomažući im u svemu - od pranja veša do ranog uočavanja zdravstvenih problema.

Prisustvo patronažne sestre u domu je Janičeli, Amerikanki koja je živela u Amsterdamu i u međuvremenu se vratila u Sjedinjene Američke Države (SAD), donelo osećaj sigurnosti i samopouzdanja.

„Osećali smo da nismo sami", kaže ona.

Fišel je imala isti osećaj.

„Bilo je zaista umirujuće da imate nekoga kome možete da postavljate pitanja."

Svi roditelji u Holandiji imaju pravo na ovaj personalizovani oblik nege i podrške.

Onima koji žive u drugim zemljama i oslanjaju se na porodicu, prijatelje ili internet, ova usluga zvuči gotovo neverovatno.

To je jedinstven sistem nege i podrške porodici za koji moji sagovornici kažu da pomaže roditeljima i bebama da napreduju.

„Novim roditeljima obezbeđujemo dobar početak u njihovom kućnom okruženju", kaže Vendi Oliman, patronažna sestra u organizaciji KraamZus, jedne od organizacija koje pružaju ovu vrstu podrške porodicama.

Kaže da je magija ovog posla u tome što se početno iskustvo roditelja sa novorođenčetom „iz nečega što može da deluje haotično pretvara u mir" dok im se pomaže da dobiju više samopouzdanja.

„Mi smo oči i uši babice i možemo rano da uočimo probleme, jer stvari ne idu uvek glatko."

Roditelji imaju pravo na između 24 i 80 sati ove nege i podrške, koji su najčešće raspoređeni tokom osam dana.

Uslugu uglavnom pokriva zdravstveno osiguranje, ali neke polise zahtevaju doplatu od oko 5,70 evra po satu.

Negu obično pružaju privatne organizacije, a kako je zdravstveno osiguranje obavezno u Holandiji, svi imaju pravo na kraamzorg.

Uloga patronažnih sestara je široka - od pomoći u domaćinstvu do praćenja zdravstvenog stanja porodice.

One paze na bebu da bi majka mogla da se odmori, brinu o starijoj deci i nadgledaju zdravlje majke i deteta, na primer proveravaju ranu posle porođaja ili pružaju podršku pri dojenju.

Fišel kaže da je osećala olakšanja jer je u prvoj nedelji majčinstva na raspolaganju imala nekog medicinski kvalifikovanog.

Posebno je bila iznenađena praktičnom pomoći - njena negovateljica je „oprala gomilu veša", među kojima su bile i stvari koje su dugo stajale na dnu korpe.

Takođe bi svako jutro seckala sveže voće i spremala čaj.

Čak je čistila i toalet.

A ono što je Fišel najviše smirivalo je bila mogućnost da joj postavi bilo koje pitanje u svakom trenutku.

Ove obučene negovateljice obavljaju i druge poslove, kao što je svakodnevna promena posteljine i čišćenje kuće.

Često prave i tople napitke, kao i „beschuit met muisjes", tradicionalnu holandsku poslasticu koja se služi kada se dete rodi.

To su keksići sa šećernim kuglicama plave ili roze boje sa ukusom anisa.

(Moja majka, koja je Holanđanka, zbunila je našeg dostavljača namirnica, kada mu je ponudila ovu poslasticu koju je donela u UK posle rođenja moje ćerke. Činilo se da su mu se svidele.)

Vendi Aij-Karut, majka troje dece, kaže da joj je podrška posle poslednjeg porođaja bila toliko važna da je zaplakala kada se rastajala sa patronažnim sestrama.

Imala je dve negovateljice, jer je jedna bila na obuci.

„Tačno su znale šta treba da rade i spremale su mi užinu pre nego što bih stigla da zatražim."

Takođe su brinule i o njeno dvoje starije dece, zbog čega su ona i partner mogli da se odmore i provedu vreme sa novorođenčetom.

„Pratimo sve, stanje majke, stanje bebe", kaže Mari Kler de Ligt, patronažna sestra u organizaciji Baby's en Zo, koja obavlja ovaj posao dve godine, a prethodno je dve decenije radila kao medicinska sestra.

„Objašnjavamo roditeljima kako da hrane bebu, kako da je drže, kako da je presvuku, i kako da je bezbedno stave na spavanje."

Ovakva iskustva roditelja sa patronažnim sestrama su prilično u suprotnosti sa mojim iskustvom kada sam rodila prvo dete u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Posle hitnog carskog reza, već dan kasnije bili smo kod kuće sa sićušnom bebom, pokušavajući da shvatimo šta svaki njen zvuk znači i da li pravilno hranim bebu, a babica je došla u kratku posetu dan posle porođaja.

Po dolasku kući, provela sam mnogo dana dopisujući se sa prijateljima do kasno u noć, proveravajući da li je svaka sitna promena na koži, u spavanju ili hranjenju normalna.

Sve bi bilo mnogo lakše, a u mom slučaju i medicinski bezbednije zbog komplikacija posle carskog reza, koje su bile opasne po život, da smo imali pomoć obučene negovateljice koja pažljivo prati moje zdravstveno stanje.

Umesto toga, hitno sam prevezena kolima hitne pomoći u bolnicu na operaciju, dok je moj zbunjeni suprug ostao u čekaonici sa našom ćerkom koja je bila stara tek četiri dana i koja se isključivo hranila mojim mlekom.

Kada se usred noći probudila i glasno zaplakala od gladi, morao je da traži adaptirano mleko i flašicu.

Ester Feijen-de Jong, vanredna profesorka akušerstva na Univerzitetskom medicinskom centru u Groningenu i bivša babica, kaže da prisustvo ovih patronažnih sestara u domu može da spreči ozbiljne probleme.

Negovateljice mogu brzo da primete znakove žutice kod bebe ili preveliki gubitak težine i poteškoće sa hranjenjem, što majka možda neće odmah uočiti.

„Ako je bezbednost bebe ugrožena, mi intervenišemo", kaže Sandra Lirves, koleginica De Ligt.

„Jednom sam imala slučaj da se majka razbolela šesti dan posle porođaja i pozvala sam hitnu pomoć.

„Ispostavilo se da je reč o ozbiljnom problemu.

„Porodica je bila neizmerno zahvalna što sam bila tu."

Preventivna nega

Postporođajni period može da bude veoma intenzivan i novim majkama često je teško da procene šta je normalno, a šta zahteva dodatnu pažnju.

Mnoge žene često zanemaruju sopstvene tegobe jer su potpuno usmerene na bebu, kaže Feijen-de Jong.

Zbog toga patronažna sestra za porodiljsku negu i podršku može da uoči probleme pre nego što se pogoršaju.

Fišel kaže da joj je to pružilo veliku sigurnost.

Tokom porođaja joj doživela vaginalni rascep, pa je patronažna sestra redovno proveravala šavove zbog moguće infekcije.

Slično iskustvo imala je Fruke Engeler, majka dvoje dece i lekarka, koja je tokom drugog porođaja izgubila mnogo krvi, pa joj je značilo što je neko obučen redovno pratio njeno stanje.

Engeler je planirala da se porodi u bolnici, ali je beba požurila, pa je na svet došla kod kuće.

Njena patronažna sestra je stigla usred noći da joj pomogne da se smesti.

„Imam divne uspomene na taj period", kaže Engeler.

„Na početku se svi osećaju nesigurno i pitamo se da li ovo radim kako treba, imam li dovoljno mleka…

„Javljaju se svakakva sitna pitanja, a vi imate nekoga ko može odmah da odgovori i da vam pruži podršku."

Sistem je osmišljen da omogući „lak prelazak u majčinstvo", naročito jer je to „izuzetno intenzivan period i mentalno i fizički", kaže Feijen-de Jong.

Važan cilj ovog sistema podrške je da omogući ženama da steknu dovoljno samopouzdanja da samostalno brinu o bebi kada ih napuste negovateljice, kaže ona.

S obzirom da je svaki dom jedinstveno okruženje, patronažne sestre se prilagođavaju potrebama svake porodice, a njihova iskustva su prilično različita - od roditelja koji su se nedeljama pripremali, do izuzetno ranjivih porodica koje žive u siromaštvu.

Porodice koje imaju niske prihode mogu da se prijave za nadoknadu troškova patronažnih sestara.

Sve obučene negovateljice sa kojima sam razgovarala kažu da moraju da se ponašaju „kao kameleon" da bi se prilagodile potrebama porodica.

Mari Kler de Ligt kroz smeh kaže da često mora brzo da sazna gde se nalaze svakodnevne stvari, od sredstava za čišćenje do pribora za jelo, jer porodilje ponekad ni same ne znaju kakva im je pomoć potrebna.

Seća se da je nedavno došla u dom gde su oba roditelja želela da spavaju, pa je pronašla mašinu za sudove i sredstva za čišćenje i na taj način im je pomogla.

Dok neki rado prihvataju stranca u domu, drugima to može da deluje nametljivo u periodu kada su najranjiviji.

Janičeli kaže da je njena patronažna sestra bila vrlo pričljiva, što joj je prijalo, ali je čula i za roditelje koji su njihove negovateljice ranije otpuštali jer su bile „previše brbljive".

Engeler takođe nije osećala punu podršku njene prve patronažne sestre, jer nisu delile iste vrednosti.

„Za drugo dete želela sam nekoga sa kim smo zaista mogli da se povežemo."

„Nega iza zatvorenih vrata"

Obučene negovateljice za porodiljsku negu i podršku su u jedinstvenoj poziciji da rano primete znakove zlostavljanja, zanemarivanja, nebezbednog okruženja, ili problema između partnera.

„To primetite. Možete da osetite napetost u domaćinstvu", kaže Vendi Oliman.

„Naš posao je jedan od retkih koji omogućava da se ulazi 'iza ulaznih vrata' nekoliko dana zaredom, što nam daje vrlo jasnu sliku porodične situacije."

Ona takođe prati raspoloženje majke i posebnu pažnju obraća na moguće znakove postporođajne depresije.

Lirves ima neposredno iskustvo sa ovim problemom i objašnjava da rano otkrivanje simptoma „može da uštedi mnogo troškova zdravstvene zaštite".

Ako postoje zabrinutosti, bilo zbog porodičnog nasilja ili siromaštva, patronažne sestre mogu da pomognu u pronalaženju dodatne podrške.

Feijen-de Jong se seća da je dok je radila kao babica posećivala porodice koje nisu imale ni odeću ni osnovne stvari za bebu.

„Morali smo brzo da obezbedimo opremu i porodiljsku negu.

„Kao tim možete da pružite pravu pomoć.

„To je jedan od najlepših delova našeg sistema."

Veće samopouzdanje

Detaljno istraživanje lekarke Lizet Lorej, zasnovano na razgovorima sa ženama posle porođaja, pokazalo je da obučene negovateljice za porodiljsku negu i podršku povećavaju „osećaj učinkovitosti roditelja", odnosno daju im osećaj da su sposobni da se nose sa izazovima brige o novorođenčetu.

Jedna majka je navela da je bila „podjednako nesigurna" sa drugim detetom kao i sa prvim i da joj je bilo potrebno „dodatno uveravanje" da radi sve kako treba.

Ali, postoje i problemi.

Ranjive žene, među kojima su one iz nižih društveno-ekonomskih slojeva, žrtve porodičnog nasilja i žene koje imaju istoriju zavisnosti od droga ili alkohola, često imaju dodatne zdravstvene potrebe, ali ređe koriste zdravstvene usluge.

Uprkos jasnim prednostima preventivne zdravstvene zaštite, izveštaj navodi da ranjive žene često koriste manje sati nege nego što im se preporučuje, a oko pet odsto uopšte ne koristi usluge porodiljske nege i podrške.

Zbog troškova i nedostatka radne snage, u Holandija se sada sve više traže dokazi o koristima ovog sistema, ali ih je teško precizno meriti podacima, kaže Feijen-de Jong.

Međutim, ono što je jasno jeste da su porođaji kod kuće u Holandiji češći nego u mnogim drugim zemljama.

Oko 16 odsto majki u Holandiji se porodi kod kuće, u poređenju sa oko jedan odsto u brojnim susednim državama, a dokazi pokazuju da se komplikacije javljaju ređe u planiranim porođajima kod kuće.

„Znamo iz istraživanja da žene imaju tegobe dugo posle porođaja", kaže Feijen-de Jong.

„Ako možemo da reagujemo u prvoj nedelji… moguće je da će žene imati manje dugoročnih problema."

Neposredne koristi porodiljske nege i podrške su očigledne ženama sa kojima sam razgovarala.

Zbog toga, Oliman kaže da njen posao smatra ne samo važnim, već i izuzetno korisnim.

Kaže da ga ne obavlja zbog novca, „već zbog razlike koju možemo da napravimo".

Lirves i De Ligt su saglasne.

„Omogućeno vam je da budete deo najvažnijeg trenutka u nečijem životu i da pružite podršku.

„To je prelepo", kaže De Ligt.

„Videti porodice koje su u početku bile nesigurne, ali su dobile samopouzdanje je sjajno."

Melisa Hogenbum je BBC dopisnica za zdravlje i autorka knjiga Breadwinners i The Motherhood Complex.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk