You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Шест кандидата у трци за једногодишњи мандат председника Републике Српске
- Аутор, Слађан Томић
- Функција, новинар сарадник
- Време читања: 7 мин
Република Српска (РС), један од два ентитета у Босни и Херцеговини (БиХ) 23. новембра на превременим изборима добија председника који на тој позицији неће бити ни годину.
У првој недељи октобра 2026. требало би да буду одржани редовни општи избори на којима се бира председник РС, три члана Председништва БиХ, чланови државне, две ентитетске и 10 кантоналних скупштина на пуни четворогодишњи мандат.
Међу овогодишњих шест кандидата за председника нема ниједне жене.
Више од 1,2 милиона бирача у РС бирају између Драгана Ђокановића, Бранка Блануше, Синише Карана, Николе Лазаревића, Игора Гашевића и Славка Драгичевића.
Победник избора биће чак трећи председник у само неколико месеци, будући да је Милорад Додик на тој позицији био до августа 2025. када му је Централна изборна комисија БиХ одузела мандат.
Потом је Додикова саветница Ана Тришић Бабић именована на позицију вршитељке дужности председнице РС-а до избора новог председника.
На изборе у недељу излазе четири политичке партије и два независна кандидата.
Највећа борба се очекује између двојице - Синише Карана из владајућег Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика и Бранка Блануше из опозиционе коалиције предвођене Српском демократском странком.
Ниједан од њих двојице немају превише искуства у изборним тркама које у БиХ иначе трају месец дана.
Пошто су ово превремени избори, текућа кампања траје само две недеље.
Синиша Каран - дугогодишњи политичар и први пут кандидат
Од свих шест кандидата, име Синише Карана људима је најпознатије.
После општих избора 2022. изабран је за министра полиције у Влади РС-а, а паралелно је био Додиков саветник док је био председник.
Обављао је више извршних функција у влади и служби председника, а редовни је професор права на два приватна универзитета.
После смене владе Радована Вишковића, Каран је у мандату Сава Минића у септембру 2025. изабран за министра за научнотехнолошки развој и високо образовање.
О њему се говорило у медијима када је био сведок одбране у предмету против страначког шефа Милорада Додика.
Додик га је у судници критиковао, верујући да је Каран кривац што се нашао у оптуженичкој клупи.
„Ти си ме саветовао. Седели смо шест сати и разговарали", рекао му је Додик.
У неколико наврата, Додик је показао мањак поштовања према Карану, којем је чак наређивао како да одговара на питања у судници.
„Са да или не", рекао је Додик.
Предмет је правоснажно окончан пресудом којом је Додик је осуђен на годину затвора (казну заменио новчаном) и шест година забране политичког деловања.
Упркос прекоревању, Каран није „кажњен", већ је одабран за Додиковог наследника.
Претходно се Каран показао као одан и лојалан човек врха власти будући да као министар полиције Републике Српске није дозволио хапшење Додика, али и тадашњег премијера Радована Вишковића и председника Скупштине РС Ненада Стевандића.
„МУП штити Додика", рекао је Каран, пошто је за Додиком расписана потерница Суда БиХ због неодазивања на судске позиве.
Осам месеци после ове изјаве Додик није председник ентитета, али се појављује на сваком предизборном скупу странке која у називу има његово пуно име и презиме.
Иако је Каран званично кандидат СНСД-а, предизборни скупови изгледају као омаж лидеру странке који је увек у средишту пажње, и који поред Карана доминира на јавним скуповима.
„Победиће Српска, за Карана, за Додика", званични је слоган СНСД-ове кампање, а на билбордима Каран никада није сам.
Уз њега је увек фотографија Додика, а понекад и Жељке Цвијановић, чланице Председништва БиХ и потпредседнице странке.
Чак се и сам Каран понаша као да он није кандидат, па од бирача не тражи да гласају за њега него за Додика.
„Време је да потврдимо мандат који је народ дао председнику Милораду Додику пре три године," навео је Каран на почетку кампање, која је усмерена и ка дискредитацији високог представника у БиХ Кристијана Шмита.
Бранко Блануша - кандидат уједињене опозиције
Још један универзитетски професор бори се за место председника РС-а.
Бранко Блануша, члан СДС-а, и кандидат свих опозиционих парламентарних странака, до кандидатуре није био познат широј јавности иако је 2018. био кандидат за државни парламент.
Запослен је као редовни професор на Електротехничком факултету у Бањалуци, на којем је годинама био декан.
До 2013. био је председник градског одбора Српске напредне странке у Бањалуци када је прешао у Српску демократску странку, чији је оснивач Радован Караџић, осуђен на доживотну робију за геноцид у Сребреници и злочине почињене током рата у Босни.
На предизборним трибинама говори о борби против криминала и корупције.
Воли да вози бицикл, каже, не гледа телевизију и удомио је слепог пса.
Његов тим представља га као скромног, честитог и образованог човека.
„Да Српска поново буде поносна", званични је слоган његове кампање.
„Време лажи је завршено. Достојанство мора да се врати у Републику Српску.
„Време је да јавни новац иде за школе, болнице, плате и пензије, а не за виле, станове и викендице режимских моћника", главне су поруке са његових предизборних скупова.
Драган Ђокановић - педијатар на политичкој сцени од 1990.
Дугогодишњи педијатар са много дужом политичком каријером, већ трећи пут улази у трку за председника Републике Српске.
Претходно је био кандидат 1996, а онда и 11 година касније.
Оба пута неуспешно.
Учесник је Оснивачке Скупштине српског народа у БиХ на којој је проглашена Српска Република у БиХ, а ратне 1993. изабран је за министра у Влади РС као сарадник Радована Караџића.
Кампању 2025. почео је посетом стратиштима из Другог светског рата, често говорећи о „геноциду над Србима."
„Од других на гласачком листићу разликујем се по томе што је моје име написано латиницом, а остали ћириличним писмом.
„Не знам како се то десило, али није ни важно јер су оба писма у Републици Српској, по Уставу, равноправна", поручио је у ТВ представљању.
Нема билборде, не одржава предизборне трибине, али обилази и општине у Републици Српској и општине у Федерацији БиХ у којој живи већински српско становништво.
Често иде у друштву супруге и двојице синова.
Осим медицине и политике, био је активан и у гимнастици као првак Босне и Херцеговине, те као јуниорски првак Југославије у вежбама на разбоју.
Никола Лазаревић - критичари власти и опозиције
Кадар Еколошке партије Републике Српске Никола Лазаревић први пут ће у трку за председника РС.
Раније се кандидовао за градоначелника Источног Сарајева, али није освојио довољан број гласова.
Под слоганом „Да се глас Паљана чује и у Бањалуци" кандидовао се и за Народну скупштину, али није освојио мандат.
Активан је у локалној политици.
Нема билборде, нити јавне трибине, али је активан на Фејсбуку на којем поставља видео записе под називом „Кафа са Ниџом."
Залаже се за већа улагања у источни део РС и очување природних богатстава.
Као и Ђокановић, позива на организовање председничке дебате, а незадовољан је и медијским простором који добија.
„Остаје ми жал због медијске блокаде, односно, што се као Никола Лазаревић, идеолог, визионар, творац програма зеленог одрживог развоја и пројекта 'Српска за 21 век' нисам за разлику од друга два кандидата успео да представим великој већини грађана са овом програмском-председничком кампањом", поручио је бирачима.
Познат је као заговорник својеврсног „Свесрпског сабора" на који се нису одазвали ни политичари из власти, али ни из опозиције.
Почетком 2024, више дана је штрајковао глађу због неприхватања четири иницијативе у вези са овим сабором, писали су медији.
Игор Гашевић - трећа срећа без имало труда
Независном кандидату Игору Гашевићу ово су трећи председнички избори - на свакима је освајао тек по неколико стотина гласова.
На изборима 2018. освојио је 733 гласа од скоро 730.000 бирача изашлих на изборе.
Четири године касније, освојио је свега 251 глас.
Питање је какав успех очекује ове године, будући да не води кампању, нема јавних оглашавања, нити су јавности доступни његови програми, фотографије или детаљи из биографије.
Он, као и претходна два кандидата, живи у Источном Сарајеву.
Локални медији писали су да је и поред упорности на изборима остао политички непознат.
Славко Драгичевић - три пута ни хиљаду гласова
Политичар из Добоја једно време је био и на челу локалног огранка СНСД-а, али без нарочитог успеха у политици.
Баш као Драгичевић, трчао је трку за председника и 2018, а потом и 2022.
Оба пута је имао испод 1.000 гласова.
Нису доступни детаљнији подаци о њему, нити о кандидатури.
Портал Рапорт.ба писао је да је заједно са Гашевићем, заправо у изборној трци само да би добио места у бирачким одборима задуженим на бројање гласова, а да су блиски СНСД-у.
Драгичевић каже да кампању не води јер нема новца, а друштвене мреже га не занимају.
„Ови који кажу да сам се пријавио да уновчим бирачке одборе, ја немам право на бирачке одборе према Шмитовим изменама Изборног закона јер ме не кандидује парламентарна странка."
На питање зашто се кандидује, одговара да као професор социологије из избора извлачи поруке.
Гашевић није био доступан за коментар за ББЦ.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]