Ко се надмеће на изборима на Косову

Те 2007. године, када су последњи пут одржани редовни избори на Косову, родили су се бирачи који ће 9. фебруара први пут имати право гласа.

У последњих 18 година, на Косову су пет пута одржани парламентарни избори и сви су били ванредни: владајућа већина губила је подршку.

Избори за Скупштину Косова 9. фебруара следе четири године после претходног гласања јер је власт Самоопредељења, странке премијера Аљбина Куртија, очувала стабилну подршку.

Други Куртијев премијерски мандат потрајао је зато што је његова странка 2021. победила натполовичном већином и, осим мањинских странака, нису јој били потребни коалициони партнери.

Традиционалне партије проистекле из ратних сукоба 190-их нашле су се у опозицији, али ће и сада Демократски савез и Демократска партија Косова бити такмаци за највише мандата.

За гарантоване мандате српске заједнице такмичи се до сада неприкосновена Српска листа, која има подршку званичног Београда, али ове године уз низ изазивача, од којих су многи раније били управо њихови чланови.

Право гласа за једну од 28 листа имаће нешто више од два милиона људи, од којих се око сто хиљада налази ван Косова.

Сви они бираће 120 посланика Скупштине Косова, од којих ће десет мандата гарантовано припасти српској заједници, а десет мањинама.

Самоопредељење против свих

Самоопредељењу, партији коју предводи Аљбин Курти, миран мандат обезбедила је победа са више од 50 одсто освојених гласова пре четири године.

И на ове изборе некадашњи покрет излази уз подршку странке Гуџо коју је основала председница Косова Вјоса Османи, упркос извесном захлађењу односа премијера и председнице крајем прошле године, као и групације Алтернатива.

Аљбин Курти каже да глас његовој листи обезбеђује наставак досадашње политике коју је водио: развој привреде уз подршку државе, социјалне олакшице за угрожене и борбу против корупције.

Уколико остане на власти, Курти најављује и наставак оштре политике према Србији, као и даљу интеграцију севера Косова, уз опаску да ни у наредном мандату неће радити на оснивању заједнице општина са српском већином, договореном 2013. у Бриселским преговорима Србије и Косова уз посредовање Европске уније.

Демократска партија Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, некадашњи портпарол Ослободилачке војске Косова, премијер и председник Косова, у изборну трку ушла је као најјача опозициона странка у претходном сазиву Скупштине Косова.

Председнику Мемљију Краснићију, 44-годишњем некадашњем новинару, ово су први избори у којима предводи странку која се оштро сукобљава са Самоопредељењем, што се видело и у готово физичким обрачунима присталица двеју партија на митинзима.

ДПК критикује Куртијеву власт да није испунила обећања у борби против корупције, као и да је покварила односе са иностраним савезницима.

Због једностраних потеза Владе Косова, Европска унија увела је санкције Косову које су и даље на снази, док Ричард Гренел, блиски сарадник америчког председника Доналда Трампа, на мрежи Икс јавно и гласно критикује Куртија, а хвали Тачија, који је тренутно у притвору Специјалног суда за Косово у Хагу.

Кандидат ДПК за премијера Косова је економски стручњак Бедри Хамза, градоначлник Јужне Митровице.

И Демократски савез Косова (ДСК), странка коју је утемељио Ибрахим Ругова, политички лидер Албанаца са Косова крајем 20. века, на изборе излази са новим лидером.

Љумир Абдиџику, 41-годишњи финансијски стручњак, предводи странку која кампању заснива на критици економске политике досадашње власти и обећава нови пут за Косово.

Алијанса за будућност Косова (АБК), странка Рамуша Харадинаја, и Нисма, партија Фатмира Љимаја, заједно излазе на ове парламентарне изборе.

Странке двојице некадашњих команданата Ослободилачке војске Косова оштро критикују Куртијеву власт за поремећене односе са Сједињеним Државама и обећавају да би они могли боље да одговоре на међународне изазове Косова.

Коалиција за породицу је листа која је настала пре ових парламентарних избора, а предводе је некадашњи посланици Самоопредељења који су напустили странку.

Они се нису слагали са одлукама партије које су сматрали сувише либералним, а залажу се за конзервативне вредности и противе се правима ЛГБТ људи.

При врху листе је и Сељим Пацоли, брат Беџета Пацолија, некадашњег председника Косова, који на овим изборима неће бити кандидат, али су ту чланови његове Алијансе за ново Косово.

За гласове ће се надметати и странке које до сада нису успевале да се приближе борби за места у Скупштини Косова: Партија демократског националног фронта Албанаца, странка Фјала (у преводу са албанског: Реч), као и независни кандидат Фатмир Битићи.

Нова Српска листа и нови ривали

Чак шест листа надметаће се за десет загарантованих мандата за српску заједницу на Косову.

Српска листа до сада је неприкосновено освајала све ове мандате, али је између два изборна циклуса претрпела промене у руководству.

Најпре их је премијер Курти позвао у владу, а онда, насупрот дотадашњој пракси, одабрао министра који није њихов члан, да би потом, после немира на северу Косова, посланици Српске листе бојкотовали рад Скупштине.

Коначно, после оружаног сукоба у Бањској у септембру 2023. када је група Срба убила једног косовског полицајца, а затим се сакрила у оближњи манастир и размењивала ватру са косовском полицијом, Српска листа променила је руководство.

Чело странке је од Горана Ракића преузео Златан Елек, али се није променило да партија и даље има подршку Српске напредне странке и званичног Београда.

Српска демократија је странка коју предводи Александар Арсенијевић, активиста и политичар из Северне Митровице, познат по бројним привођењима због дувања у пиштаљку током посета косовских званичника северу Косова.

Партију косовских Срба предводи Александар Јаблановић, некада један од најистакнутијих чланова, а потом гласни противник Српске листе.

На листи Грађанске иницијативе Народна правда у Скупштину Косова покушаће да уђе Ненад Радосављевић, некадашњи кандидат за градоначелника Лепосавића, општине на северу, као и Радоица Радомировић, који је у претходном мандату владе Аљбина Куртија био један од заменика министра за повратак и заједнице.

Листу За Слободу Правду и Опстанак предводи Ненад Рашић, министар у доскорашњој влади Аљбина Куртија.

Рашић се на претходних изборима није такмичио јер је против њега у току био судски поступак, али је подржао једну од тадашњих листа.

Када је процес завршен, изабран је за министра за повратак и заједнице уместо Горана Ракића, тадашњег лидера Српске листе, која је освојила све мандате намењене Србима и није подржала Рашићев избор.

Партију Српски народни покрет основао је и предводи Бранимир Стојановић, још један некадашњи високи функционер Српске листе, из Грачанице.

Други на листи је Милија Бишевац, некадашњи грађански активиста из Зубиног Потока, општине на северу Косова.

Гужва међу мањинама

Десет гарантованих мандата у Скупштини Косова припада и мањинским заједницама, за које важи нижи изборни праг.

Од 28 листа на изборном листићу, тачно је половина - чак 14 - са посланицима који представљају бираче на Косову који се не изјашњавају као Срби или Албанци.

Међу партијама турске заједнице је и Демократска партија Турака Косова која је на претходним изборима освојила два мандата, а конкуришу јој још две партије ове заједнице.

Три бошњачке партије освојиле су по један мандат пре четири године, а такмиче се и на овим изборима: коалиција Вакат, Нова демократска странка, коју предводи потпредседница Владе Косова Емилија Реџепи, и Социјалдемократска унија.

У парламент ће ове године бошњачким гласовима покушати да уђе и коалиција Наша.

Заједница Египћана на Косову имала је представника у Скупштини Косова, Нову демократску иницијативу Косова, чији је лидер Ељберт Краснићи постао и министар локалне самоуправе.

Краснићијева партија ривала за египћанске гласове имаће у Либералној партији.

Ромска заједница на изборе излази у две колоне: кроз Ромску јединствену партију и странку Опре Рома.

На исти начин на изборе ће и ашкалијска заједница: кроз Ашкалијску партију и коалицију ПДАК.

Коначно, Јединствена горанска партија представљаће Горанце на Косову.

Компликовано гласање и бројање

За 120 посланичких места у Скупштини Косова надмеће се 1.280 кандидата.

Гласачки листић је један од већих у региону.

Осим што се гласач опредељује за једну од 28 листа које носе бројеве од 111 до 138, може дати и такозване директне гласове кандидатима.

На десној половини листића исписани су бројеви од 1 до 110 који представљају редне бројеве посланика на листама које су предале странке.

Гласач може да одабере до десет кандидата у оквиру листе за коју је гласао, којима ће дати директан глас, и тако помоћи да се баш они нађу у посланичким клупама.

Ипак, осим што бирачи морају да знају редне бројеве кандидата које подржавају, морају да воде рачуна и о томе да је на само четири листе попуњено свих 110 места.

Гласачи који нису на Косову могу да, дан раније, гласају поштом, у амбасадама и конзулатима Косова или да писмо донесу у амбасаде или конзулате Косова.

Изборна места отварају се 9. фебруара у 7 часова, а затварају 12 сати касније.

По први пут ове године, изборна тишина скраћена је само на време док су биралишта отворена, а не и дан раније, као до сада.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]