Бутринт: Древно археолошко налазиште мења имиџ Албаније

Остаци града Бутринта, у Албанији

Аутор фотографије, Alarmy

Потпис испод фотографије, Остаци града Бутринта, у Албанији
    • Аутор, Лин Браун
    • Функција, ББЦ путовања
  • Време читања: 4 мин

Некада позната као „Северна Кореја Европе", Албанија се данас ослања на њена миленијумима стара археолошка налазишта и богато културно наслеђе покушавајући да промени слику о себи у свету.

После периода превирања, често се каже да се треба окренути будућности.

Међутим, 40 година након смрти комунистичког диктатора Енвера Хоџе, Албанија се на много начина окреће њеној далекој прошлости.

Током периода екстремне изолације земље од 1940-их до 1991. године, затворени су верски објекти и запостављене су многе историјске знаменитости, и тако је Албанија добила надимак „Северна Кореја Европе".

Међутим, данас Албанија улаже велике напоре да истакне њено културно наслеђе очувањем природног крајолика и прихватањем њених древних корена.

Један од таквих примера су рушевине града Бутринта, близу границе са Грчком, старог више од 2.500 година.

Локалитет, за који се верује да потиче из око 800. године пре нове ере, дуго је био у средишту западног света, преживљавао сукобе, упијао различите цултуре, и остављао вишеслојне трагове историје за истраживање.

Вероватно је првобитно био грчки полис пре него што су га Римљани освојили и од њега направили ужурбани град са термама.

Касније су печат оставили и Византија и Османско царство.

Историја Бутринта осликава политичке преокрете на Медитерана и његове многе културе и религије које су обликовале данашњу Албанију.

„[Бутринт] је 1992. године постао прво место у Албанији које је уписано на листу Светске баштине УНЕСКО-а, организације за образовање, науку и културу Уједињених нација", каже водитељ Каса Алом у недавној епизоди ББЦ Травел Схоw.

„[Ово место чува] део богате културне историје на коју нису бацилли сенку догађаји током прошлог века".

Данас су простране рушевине овог града део Националног парка Бутринта, који обухвата 93 квадратна километра пошумљеног приобалног подручја.

У парк живи 1.200 различитих биљних и животињских врста.

Посетиоци могу да истражују остатке анитчког амфитеатра, диве се ранохришћанским споменицима, а затим да прошетају шумовитим брдима или крстаре оближњим језером Бутринтом.

Заштита и рушевина и околног парка резултат је заједничких напора организација попут Фондације Бутринта и Светског фонда за споменике.

Потпис испод видеа, Како изгледа обнова моста из Хари Потера

Донације ових огранизација помогле су да се Бутринт рестаурира и заштити његово природно окружење, а истовремено је пружена обука у области заштите историјских локалитета чиме су отворена толико потребна радна места у локалној заједници.

„Последњих 30 година се води борба за заштиту лепота и историје Бутринта, првобитно због тога што је био запостављен након пада комунизма… али и због инвеститора који су покушавали да граде око локалитета", Ани Таре, директор Националног парка Бутринта, рекао је за ББЦ.

Бутринт није једино место у Албанији које је обновљено.

У главном граду Тирани, 278 километара северно од Бутринта, многи споменици из доба Енвера Хоџе срушени су да уступе место новим јавним просторима.

На пример, Скендербегов трг који је некада био препун споменика посвећених комунизму и моћи Хоџе, данас је највећи пешачки трг на Балкану.

А импонзантна Тиранска пирамида, која је некада била музеј посвећен Хоџи, претворена је у парк и врт са скулптурама и пружа панорамски поглед на град.

Уметност је, такође, помогла Албанцима да се ослободе прошлости и осмисле нови национални идентитет на различите начине.

На пример, програми као што је годишњи фестивал драме који се одржава у древном каменом амфитеатру у Бутринту, допринели су да се код локалног становништва поврати понос и осећај за историју.

„У почетку су [посетиоци фестивала] били бучни, нису разумели шта се заправо дешава и крали су јастучиће са седишта", каже Таре.

„Али за пет година, локално становништво је почело лепо да се облачи за фестивал, нико не прави буку, сви поштују позориште, и више се не краду јастучићи.

„Зашто? Зато што их је култура [овог места] освестила и дала им осећај поноса".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]