Шта се дешава у Ваздухопловној академији у Србији у 100, 300 и 500 речи

У јединој државној образовној установи у Србији у којој се школују професионални пилоти, сви су изгледи да ће распуст дуже трајати и то, највероватније, због уплива политике.

Више од 10 предавача и руководилаца са лиценцом Ваздухопловне академије у Београду дало је отказ због одлуке Министарства просвете да смени дугогодишњег директора Горана Цвијовића и на његово место доведе Мирослава Лепира, машинског инжењера без искуства у ваздухопловству.

Одлазак лиценцираних професора значи да школа ђацима више не може да издаје дипломе признате у Европи, на шта су годинама били најпоноснији.

Савет родитеља, запослени и представници синдиката од 8. јануара организовали су неколико протеста испред школе, а још се не зна кад би ђаци могли да се врате у клупе и ко ће им предавати.

Из Министарства просвете до објављивања овог текста нису одговорили на питања ББЦ новинара шта је њихов предлог за излазак из кризе.

Ипак, ово не би требало да утиче на безбедност путника у авиосаобраћају, поручују из Директората цивилног ваздухопловства, националног надзорног тела у писаном одговору за ББЦ на српском.

У 100 речи

Један од просветних синдиката највећег кривца за тренутно стање види у Министарству просвете, за које наводе да „неразумним и неадекватним поступањем хоће да сруши школу као кулу од карата, а да никоме није јасно зашто то раде".

„У питању је једна од средњих школа са најбољом репутацијом у Србији, постоје одељења у којима се настава одвија само на енглеском.

„Од средње техничке школе формирао се читав ваздухопловни центар у ком образовање стичу пилоти, контолори летења, ваздухопловни и саобраћајни техничари и механичари", објашњава Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Ваздухопловну академију чине средња стручна школа, висока школа струковних студија, као и тренинг центар за обуку пилота у Вршцу.

Погледајте видео: Како се постаје војни пилот

Како је политика утицала на судбину школе - у 300 речи

И Савет родитеља је претходно саопштењем од министарке просвете Славице Ђукић Дејановић тражио да поништи одлуку којом је директор разрешен.

Горан Цвијовић је у Ваздухопловној академији, школи која је пре неколико месеци обележила век постојања, провео 25 година, а директорски мандат важио му је још две.

Смењен је пред Нову годину и за вршиоца дужности директора је постављен Лепир, некадашњи члан Градског већа Вршца.

Месецима уназад медији блиски властима водили су кампању против Цвијовића оптужујући га да је наклоњен опозицији, јер је подржао протесте студената, као и да глуми „државу у држави".

„Директор је смењен, јер је због пријаве о угрожавању безбедности у летачком центру у Вршцу сменио руководиоца летачког центра блиског Српској напредној странци.

„Потом је дошло до политичке интервенције, па је Министарство просвете сменило директора и на његову позицију довело неког ко се није бавио ваздухопловством", каже Иван Милетић из савета родитеља ове школе.

Родитељи ученика сматрају да није јасно који су били критеријуми на основу којих је именован Лепир, за кога у саопштењу тврде да „нема ни дана искуства у руковођењу било којом образовном институцијом нити у пословима везаним за авио-индустрију", а не зна се ни да ли испуњава критеријуме прописане Законом о основама система образовања и васпитања.

Подршку родитељима и запосленима пружили су и студенти Ваздухопловне академије.

„Од првог дана када смо крочили у школу, учени смо да је безбедност света реч ваздухопловства", написали су у отвореном писму упућеном министарки просвете, објављеном на друштвеној мрежи Instagram.

„Важно нам је да се ова ситуација реши због дозвола са којима можемо да радимо, а због тренутних дешавања наша обука стаје и нисмо сигурни кад ће се наставити", каже Петар Петровски студент треће године који похађа пилотски смер.

Међу десетак руководилаца који су поднели оставке је и Цвијовић, а из синдиката школе најавили су и подношење кривичне пријаву против Лепира, оптужујући га за самовлашће.

Шта за школу значи значи одлазак професора - у 500 речи

Губитак предавача стручних предмета, који су и носиоци лиценци, одговара Иван Милетић.

„Њихов одлазак значи да на крају школовања ни студенти ни ђаци неће моћи да добију неопходне лиценце и сертификате, са којима су до сад могли да раде", додаје Милетић, по струци авиоелектричар.

Школа је последњих година била укључена у модел дуалног образовања, па су ђаци имали праксу авиокомпанији Аир Србија, ЈАТ техници и аеродрому Никола Тесла.

„Одласком професора ни у средњој ни на високој школи нема наставе, а у читавој Србији неће бити људи који могу да издају лиценце, јер је Ваздухопловна академија била и сертификациони центар на нивоу целе државе, па ће сада запослени у авиоиндустрији морати да одлазе у земље ЕУ да би стекли или обновили лиценцу", каже Милетић.

Посебно су забринути родитељи студената који годишњу школарину плаћају 14.000 евра за контролу лета и 18.000 евра за пилотски смер.

„Некада, када сам и ја ишао овде, ово је била средња стручна техничка школа, па су ђаци по њеном завршетку добијали само диплому.

„Ипак, идеја је била да школа постане ваздухопловни центар, па је временом формирана и висока школа, до сада деца по завршетку добијају и сертификате за рад у складу са ЕАСА стандардима", каже Милетћ.

ЕАСА (Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја) је агенција Европске уније која се бави регулисањем и надзором безбедности ваздушног саобраћаја у Европи.

Ови стандарди дефинишу захтеве произвођачима и одржаваоцима ваздухоплова, регулишу авијацију у земљама чланицама Европске уније, али укључују захтеве за обуку и квалификацију особља.

Да би образовне институције које нуде обуку за пилоте, техничаре или друго особље у авијацији испуниле ове стандарде такође морају бити сертификоване.

Да ли је ваздушни саобраћај угрожен?

Директорат цивилног ваздухопловства „спроводи надзор над свим аспектима цивилног ваздухопловства, укључујући лиценцирање и сертификацију пилота, како би се осигурала потпуна усклађеност са домаћим и међународним стандардима".

„Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, као национално надзорно тело за безбедност и обезбеђивање у цивилном ваздухопловству ради на одржавању највишег могућег нивоа безбедности ваздушног саобраћаја у РС, старајући се на тај начин да целокупан систем цивилног ваздухопловства несметано функционише", написали су.

Зашто је Ваздухопловна академија важна?

Ваздухопловна академија образује стручне кадрове за цивилно и војно ваздухопловство.

„Теоријску наставу имамо у Београду, а практичну у тренинг центру у Вршцу.

„Такође, имали смо праксу на аеродромима у Београду, Нишу, Краљеву", каже Петар Петровски.

Ваздухопловна академија је основана 1924. године у београдском насељу Дорћол, првобитно као средња техничка школа.

Ученици ове школе борили су се у Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату, као и у Другом светском рату, када је настрадало око двеста ученика и професора, а њих девет проглашено је народним херојима, пише на сајту школе.

У септембру 2007. године школа је променила име из Техничка школа „Петар Драпшин" у Ваздухопловна академија.

У Србији тренутно има 3.067 важећих дозвола пилота у различитим категоријама, подаци су Директората цивилног ваздухопловства.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]