Какав је значај мањинских странака и зашто ћуте о постизборним савезима

Није све у броју гласова освојеним на изборима, нешто је и у броју мандата.

Мањинске листе, које долазе до посланичких места по повољнијим правилима, могле би да имају важну улогу у постизборном расплету, бирајући коме ће се приклонити.

„Истраживања јавног мњења показују на прилично неизвесне парламентарне изборе", каже Дејан Павловић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Управо због тога би мањинске листе могле да добију другачију улогу од оне које су ранијих година имале, указује.

Од када су почели антирежимски протести, предвођени студентима, све више се говори о оштрој подели у друштву на присталице владајуће коалиције око Српске напредне странке (СНС) и оне који подржавају студенте и њихову листу.

На претходним парламентарним изборима 2023, мањинске листе освојиле су укупно 12 мандата у Скупштини Србије од укупно 250.

Три године касније, њихови представници не желе унапред да откривају коме су тренутно наклоњенији и коме би пружили подршку после 25. октобра.

„Нико политички писмен вам не би дао одговор на питање кога ће подржати после избора", рекао је Расим Љајић у разговору за ББЦ на српском.

„Зашто бих рекао: 'Направићу колацију са Вучићем', и аутоматски себе лишио гласова оних који би да гласају за њега. Због поларизације у друштву, први пут се пружа шанса да од неких пет до осам мандата зависи будућа већина", рекао је.

Према попису из 2022, у Србији живи око 800.000 људи који припадају мањинским заједницама, али на октобарским изборима неће све мањине имати представнике.

Листе су предали Савез војвођанских Мађара, три бошњачке партије и уједињена албанска листа.

Ниједна од ромских странака, које би требало да заступају интересе једне од најбројнијих заједница, није предала листу.

На изборном листићу појавиће се и три руске, странка Грка и листа која се представља као словачка, иако на њој нема Словака.

За све њих не важи цензус од три одсто, већ такозвани природни праг, а гласови које освоје додатно се коригују, што им олакшава освајање посланичких места.

СВМ: 'Није јасно шта студенти мисле о ЕУ интеграцијама'

За гласове најбројније мањинске заједнице у Србији бориће се Савез војвођанских Мађара (СВМ), пошто је друга мађарска странка, Демократска заједница војвођанских Мађара, подржала студенте.

Из СВМ-а, дугогодишњег партнера владајуће СНС, не желе да говоре коме ће пружити подршку после 25. октобра.

„Желимо да опстанемо као самостална група у скупштини", каже Елвира Ковач, чланица председништва СВМ-а.

Нама је важно да нађемо партнера са којим можемо да применимо тачке из нашег програма, додаје она за ББЦ на српском.

Неке од њих су наставак европских интеграција Србије, али и развој пољопривреде, малих и средњих предузећа и боље организован здравствени и социјални систем.

„Није најјасније шта студентска листа конкретно мисли о стварима које су важне војвођанским Мађарима, а некад није јасно ни шта мисле о европским интеграцијама", каже доскорашња потпредседница Скупштине Србије.

Ова година није била једноставна за СВМ пошто је на изборима у Мађарској победила опозициона Тиса, а Петер Мађар постао премијер.

СВМ је током предизборне кампање подржао Фидес и Виктора Орбана, кога је Александар Вучић називао пријатељем.

Први разговори председника СВМ-а Балинта Пастора и Петера Мађара били су затегнути, судећи по каснијим изјавама.

Ковач, међутим, каже да је „изградња поверења у току".

„Када се заврше све провере, које су наравно легитимне, и када виде да је све у реду, надамо да ћемо имати одговор који пројекти могу да се наставе", каже.

Колико мишљење мађарске владе утиче на одлуку СВМ-а о постизборној сарадњи?

„СВМ је самосталан. Страначки органи доносе одлуке, а ми увек гледамо интересе војвођанских Мађара", каже Ковач.

Бошњачке странке: На три стране

Упркос покушајима да се уједине, бошњачке партије иду одвојено на изборе.

„Гласови Бошњака поделиће се на три стране, а и студентска листа ће им одузети неке гласове", каже Дејан Павловић.

„За неке ће можда бити угрожен и природни праг. Ови избори су нека врста чистилишта не само за странке опозиције него и за мањинске странке", додаје.

Ахмедин Шкријељ, први на листи Странке демократске акције (СДА) Санџака, уверен је да ће његова странка добити више гласова него 2023, али „жали" што до договора, на који је СДА позивао, није дошло.

„Наша намера је била да се бошњачки гласови не расипају и да се преко мандата искористе за унапређење положаја Бошњака.

„Велика је грешка што до тога није дошло", каже.

У Новом Пазару, центру Санџака, где су бошњачке странке најјаче, организовано је више студентских протеста.

Овај град био је једна од снажних тачака студентског бунта током блокада факултета, и из њега су слате поруке о мирном суживоту Срба и Бошњака, уз поштовање традиција оба народа.

Од бошњачких политичара, студенти су највеће речи подршке добили од Сулејмана Угљанина, оснивача СДА.

Шкријељ, међутим, одбацује подршку пре избора.

„Подржавали смо студентске захтеве, али једно су студентски захтеви а друго студентска листа", говори.

Примећује „велику заинтересованост за гласове Бошњака", али „ни од владајуће странке ни од студентске листе нисмо чули шта је са статусом Бошњака после избора", додаје.

Указује на дугогодишње проблеме од „неостваривања Уставом загарантованих права у виду правичне заступљеност у полицији, правосуђу, републичким институцијама до неразвијености Санџака, где је најнижа просечна зарада, а највећа незапосленост".

„Бошњаци се посматрају као нека сумњива лица у Србији и то мора да се мења.

„Нама је важна и политика у региону - не можемо да пристанемо на политику која дестабилизује БиХ", наводи.

Све су то, каже, питања за будуће могуће партнере.

На последњим изборима СДА је освојила два мандата и у Скупштини Србије били су опозиција.

За разлику од СДА, Расим Љајић, лидер Санџачка демократска партија (СДП), био је у ранијим владама ћији је стуб била СНС.

Љајић, носилац мањинске листе „Расим Љајић - Људски", на којој су СДП и новооснована Црногорска демократска партија (ЦДП), верује да ће освојити највише мандата од свих бошњачких листа.

„Боримо се да имамо политичку снагу од које ће зависити будућа влада", рекао је Љајић у интервјуу за ББЦ на српском.

Задовољан је што је у „претходних десет година никада више није урађено што се тиче инфраструктуре у Санџаку".

Студентске протесте у Новом Пазару описује као „идеалистички и нереално представљене".

„Степен етничке дистанце остао је исти као што је и био", рекао је.

Погледајте интервју Расима Љајића за ББЦ на српском

Албанци заједно први пут од 2020.

После дугих преговора у којима је велику улогу одиграо, по сопственом признању, косовски премијер Аљбин Курти, албанске партије из Бујановца, Прешева и Медвеђе излазе на једној мањинској листи, Уједињена долина, први пут од 2020.

Споразум је постигнут управо у Куртијевом кабинету у Приштини, где су представници албанских партија - између којих је раније било и напетости - одлазили на преговоре и састанке.

Курти споразум назива „потенцијално историјским".

„Куртијева улога била је да буде домаћин и да помогне да се приближе ставови различитих политичких субјеката.

„Али, одлуку о заједничком наступу донеле су албанске политичке странке из Прешевске долине и одговорност за тај договор је на нама.

„Ово није пројекат једне странке нити одлука која је донета ван Прешевске долине", каже Шаип Камбери, лидер Партије за демократско деловање (ПДД)

Листу чини осам партија, а Камбери, донедавно једини албански посланик у Скупштини Србије, биће први на листи.

„Последњих шест година били смо опозиција и политички идентитет смо градили као опозициона странка, без обзира на то ко је био на власти.

„Али исто тако, не желим да унапред кажем да ћемо некоме дати бланко подршку", каже.

Колико ће на ту будућу подршку утицати односи Београда и Приштине и евентуални захтеви косовске стране у дијалогу?

„Односи Косова и Србије јесу важан политички контекст за Албанце у Прешевској долини, али ми мандат добијамо од грађана који живе у Србији, и пре свега њима одговарамо", одговара Камбери.

„Зато ће наш критеријум за одлуку о парламентарној сарадњи бити конкретна политика према грађанима и према Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи", додаје.

Као важна питања, он, између осталог, издваја „поштовање права Албанаца и могућност да се кроз парламент решавају конкретни проблеми грађана Прешевске долине, евро-атлантске интеграције и уопште процес демократизације".

Руси, Грци и 'Словаци'

Према попису из 2022, 10.486 припадника руске националне мањине чини око 0,16 одсто становништва.

Упркос томе, руских политичких партија има највише међу свим мањинским партијама у Србији, чак 11.

На изборе 2026. излазе три - Руска странка, Странка руско-српског јединства и БУНТ - Права Србија, у коалицији са Народном странком адвоката Владимира Гајића, који је одустао од партнерства са странком Ми - снага народа после раскола у овом покрету.

Готово све партије руске националне мањине одликују слични политички програми и идеје: залажу се углавном за блиске везе Србије и Русије, одустајање Београда од чланства у Европској унији и окретање БРИКС-у, организацији коју предводе Бразил, Русија, Иран и КИна, непризнавању независности Косова и неувођењу санкција Москви због рата у Украјини.

Поред руских странака, на изборном листићу биће и листа Бирам правду, бирам будућност, на којој учествује и Грађанска странка Грка Србије, као и словачка мањинска листа Мајка Србија - Груда, коју предводи Витомир Недељковић из Крагујевца.

Недељковић је променио више странака, а са Слободаном Максимовићем створио странку Јака Србија, која се представља као удружење Словака.

Пред изборе 2022. било је контроверзи око учешћа Јаке Србије.

Аутентична странка словачке националне мањине 'Словаци напред!' на изборима 022. подржала је СНС.

Словаци у Србији углавном живе у Војводини, у којој представљају једну од значајнијих националних мањина.

Према попису из 2022. године, у Србији укупно живи 41.730 Словака.

На попису 2022, 690 људи се изјаснило да су Грци, иако је председник Грађанске странке Грка Србије Василиос Е. Провелегиос раније изнео тврдњу да у Србији живи око 15.000 Грка.

'Отровна јабука'

Мањинске листе су се нашле у незавидном положају пред изборе у октобру, сматра Дејан Павловић.

„Ако дође ситуација да било која од ових мањина одлучује ко ће управљати Србијом у оваквом друштву, то је формула која не води ни у какву стабилност", сматра.

„И саме мањине ће зазирати од те моћи, то је отровна јабука која на дуге стазе доводи до тога да се мањина сматра одговорном", каже Павловић.

Додаје да би тако могао да се направи раздор између већинског и мањинског народа.

„Кључне ствари се дешавају на страни већине, и она је та која међу собом мора да реши те поделе", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk