Два месеца блокада факултета у Србији: Студентски дневник

Амфитеатри претворени у спаваонице, смишљање натписа за транспаренте, кување кафе, четкице за зубе и пешкири у заједничком купатилу и дрвене клупе уместо трпезаријског стола.

„Кад би ме неко питао да напишем дневник о томе шта се све дешавало за два месеца блокада факултета писао бих данима.

„Догађаји на улицама и у зградама су се ређали, било је интензивно и мислим да ће ми требати времена да све ово психички прерадим", каже Дејан Ђукић, студент Пољопривредног факултета у Београду за ББЦ на српском.

Пре више од 60 дана, факултети широм Србије ступили су у блокаде.

Студентски бунт почео је на Факултету драмских уметности у Београду када су студенти зауставили саобраћај како би одали почаст погинулима у трагедији када се у Новом Саду срушила надстрешница железничке станице.

Тада је група људи напала студенте и захтевала од њих да прекину протест.

Они су потом блокирали факултет, а временом им се прикључило више од 50 других факултета широм земље.

Оља Николић, Милица Бранковић, Вељко Живановић и Дејан Ђукић студирају на различитим факултетима и у различитим градовима, али су сви претходна два месеца провели на блокадама факултета.

Ово је њихов дневник.

25. новембар: 'Нисам знала шта је блокада'

Када је на Instagramу видела објаву да је факултет на коме студира ступио у блокаду, Оља Николић је са глумачком класом била у Румунији, где су играли представу.

„Неколико дана пре тога, за време 15-минутног одавања поште настрадалима у Новом Саду, сазнала сам да су моје колеге нападнуте", каже 21-годишњакиња за ББЦ на српском.

По повратку у Београд, пожурила је до Факултета драмских уметности у Београду.

У ходнику је био велики број студената, разговарали су, читали книге, пили кафу.

Приметила је и да су „узнемирени, али не и збуњени".

„Нисам знала шта је блокада нити како изгледа, можда сам била и мало скептична.

„Ипак, кад сам видела колико људи се организовало, прикључила сам се", додаје Оља.

Поносна је и што је блокада „почела баш на њеном факултету".

2. децембар: 'Први пут сам преспавала на факултету'

Слично је размишљао и Вељко Живановић, студент књижевности на Филолошком факултету у Београду.

„Дошао сам на факултет, тамо је већ било много људи у ходнику у сали Хероја.

„Предосетио сам да ће се нешто битно догодити", додаје дугокоси младић.

Тих дана Оља је одлучила да се придружи колегама и преспава у једној од учионица.

„Пошто је био почетак блокада нисмо имали ни душеке које смо после добили у донацијама.

„Није било баш претерано удобно, све је била импровизовано", додаје уз осмех.

Факултет се међутим, временом претворио у „нешто што личи на кућу".

Један од кабинета био је кухиња, на другом месту су се одржавале радионице, а поставили су и кутију за љубавна писма.

„Ипак, о свакој кући мора да се брине.

„То значи да перемо судове, сређујемо, враћамо ствари на место", објашњава она.

Са њима је и Славко - умиљати мачак сиве длаке, који је постао једна од главних звезда студентских протеста.

„И животиње нам пружају подршку на начин на који то умеју", каже она.

15. децембар: 'Сви смо заједно'

Пољопривредни факултет у Београду и факултети Универзитета у Крагујевцу, на којима Милица и Дејан студирају, у блокаде су ушли почетком децембра.

„Кад сам на страници на Фејсбуку видела да треба да уђемо у блокаде, помислила сам да наш факултет нема зграду, па самим тим немамо шта да блокирамо.

„Ипак, већ првог дана смо се уселили у зграду ректората, и даље смо ту", каже Милица, мастер студенткиња на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Дејан је на блокадама пронашао много нових пријатеља.

Претходно је колеге сретао само само у пролазу, а сада проводе дане заједно.

„Поред свега што блокаде доносе, ово је прилика да нађемо људе сличне нама", верује он.

22. децембар: 'Никад нећу заборавити овај дан'

Пошто у том тренутку није било аутобуса градског превоза, Дејан и његове колеге су са факултета смештеног у Земуну пешице кренули до Трга Славија.

Тамо се десетине хиљада људи окупило на позив студената да траже испуњење захтева поводом смрти 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду почетком новембра.

Студентима су се придружили пољопривредници, медицински радници, глумци, уметници и становници Београда и других градова и то је био један од највећих скупова последњих неколико година у Србији.

„Док смо пешачили, певали смо и причали, па је време брзо прошло", присећа се он.

Светлост упаљених телефона и тишина испунили су Трг Славију у Београду и околне улице.

„Никад нећу заборавити овај дан и осећај да нисмо сами", каже.

И Оља и Вељко су тог дана били међу окупљенима на Славији.

„Био посебно поносан што сам студент, тај протест ми је обележио блокаде", објашњава Вељко.

1. јануар 2025. Новогодишња магла и ћутање

„У нову годину смо ушли не проговарајући ни реч, око нас је магла, а само 500 метара даље чула се народна музика са бине", присећа се Дејан сцена са Трга Републике.

Овај студент Пољопривредног факултета је Нову годину дочекао на протесту заједно са више хиљада студената Универзитета у Београду под паролом „Нема нове године, за стару сте нам још дужни".

„После 15 минута ћутања грили смо једни друге, а ја сам мислио о томе како бих волео да је ово последња година коју проживљавамо у страху", каже он.

Око 140 километара јужније од Београда, студенткиња Милица Бранковић је празнике дочекала у блокираном Ректорату.

„Нисмо хтели да излазимо, били смо заједно, играли друштвене игре и разговарали, биће времена за изласке", каже.

7. јануар: Божич у згради ректората

Седам дана касније, врата на улазу у Крагујевачки ректорат била су окићена сувим храстовим лишћем - дрвом бадњака којим се, по обичају, украшавају куће за православни Божић.

„Тражили смо новчиће у чесници и једни другима спремили божићне поклоне, као права породица.

„Тад сам схватила колико смо једни другима постали битни", присећа се црнокоса девојка.

14. јануар: 'Изласци могу да сачекају'

Ипак, чести боравак на факултету изискује и нека одрицања.

Вељко каже да му није напорно и да са колегама организује филмске вечери, караоке и вечери поезије.

„Иако су блокаде озбиљна ствар, ми смо се трудили да унесемо и неке занимљиве активности повезане са оним што студирамо, книжевношћу и језиком", додаје.

И Оља је претходна два месеца мање излазила, а одлазила је и на сваки протест.

„Ми смо ипак млади људи, али блокаде су на првом месту.

„Све друге доколичарске активности и изласци могу да сачекају", каже Оља.

Дејан је најнеопходније ствари спаковао у кофер и оставио у једној од учионица.

Пошто често има обавезе око блокада, некад му је ближе да остане и преспава, иако „можда није тако планирао".

„Ово је наш избор, одустали од приватног живота и од излазака, по цео дан смо на факултету до испуњења захтева", каже.

'Родитељи брину, али нас подржавају'

Оља од почетка блокада има подршку родитеља и пријатеља који нису студенти.

„Као и већина мојих колега са факултета", додаје.

И док њена мајка излази са посла да би јој се прикључила на протестима, Дејанови родитељи су уз благо негодовање подржали његову одлуку.

„Брину се да ли сам безбедан, међутим свесни су да радим исправну ствар.

„Наша генерација не би имала ову снагу да не зна да иза себе има родитеље и наставнике који о њима брину", верује он.

19. јануар: 'Моја генерација је храбра'

И док се студентски бунт наставља већ трећи месец, Оља, Вељко, Милица и Дејан одлучни су да остану на блокадама факултета.

А по чему ће их памтити?

„По томе што сам увидео колико је моја генерација храбра, ми нисмо само деца са телефонима у рукама.

„Памтићу и то како се амфитеатар претворио у велику спаваоницу, по песмама које смо певали, по идејама за транспаренте које смо смишљали", каже Дејан.

Оља је као студенткиња глуме, од прве две године навикла да је заједно са целом класом, али ово је потпуно ново искуство.

„Факултет је током блокаде оживео неким другим бојама, чак и људи који нису знали једни друге, ујединили су се.

„У овим условима су се јавила су се и нека романтична осећања, па имамо и блокадне парове", каже осмехујући се.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]