Двоструки изазов за Украјину: Руски продор и повратак Трампа

Напредак руске војске на истоку Украјине изазвао је још једну бујицу људске патње.

У наредним недељама, пре промене администрације у Вашингтону, Украјина се рве са два проблема: како да заустави руски продор, док се припрема за Доналда Трампа.

У склоништу у Павлограду, око 100 километара на запад од линије фронта, која се полако помера, евакуисани непрестано пристижу из села и градова захваћених ратом.

Ту је и Анастасија Бољвихина (31) са двојицом синова, Арсенијем и Ростиславом.

Њихова мачка спава међу малобројним стварима које је породица успела да понесе са собом из села Успенивка, надомак опкољеног града Покровска.

Остали су док год су могли, али због експлозија свуда унаоколо, затварања продавница и путева, одлазак се чинио неизбежним.

Спаковали су неколико торби, закључали врата и отишли.

„Надамо се да ће се рат ускоро завршити", каже ми Анастасија.

Два месеца су били без струје или интернета, а сад јој на кревету стоји отворен лаптоп, где чита вести које је пропустила.

„Надамо се да ће ствари сада бити боље и да ће се рат окончати“, одговара кад је питам за политичке промене у САД.

„Надам се да ће нови председник бити бољи од актуелног.“

У суседном аудиторијуму, на пригушеном светлу и загрејаном грејалицом са једном шипком, добровољци се брину о старијим евакуисанима.

То је просторија испуњена јадом, са мирним, исцрпљеним фигурама које седе или леже на камперским креветима, неке очигледно изгубљене у мислима.

Осамдесеттрогодишња Катерија Климко, из села Суви Јали надомак Курахове, још једног градића кога полако заузимају Руси, управо је пристигла.

Она накратко јеца док описује како јој је кућа изгорела, са свим њеним стварима.

„Јако су нас бомбардовали“, каже за надирућу руску војску.

„Било је као страшни суд!“.

Може ли Украјина ипак да победи, питам.

„Сам Бог зна“, уздише она.

„Душе ме боли од онога што чујем. Јако су нас избомбардовали и јако много људи је погинуло тамо.“

Русија је покренула напад великих размера, гађајући Дњепар балистичким ракетама.

Осетио се у читавом граду и натерао је све, чак и наш ББЦ-јев тим, да се сакрију у склоништа.

Најновије одлуке Бајденове администрације што се тиче ракета дугог домета и противпешадијских мина очигледно су донете како би помогле Украјини да задржи територију, и властиту и Курску област у Русији.

Обе би могле да постану предмет преговора наредне године, ако то буде био правац који ће Доналд Трамп желети да следи.

До сада је изабрани амерички председник дао врло мало назнака шта му је план за завршетак сукоба, осим разметљивог обећања да ће завршити рат у року од 24 часа.

Украјински политичари, од председника Зеленог надоле, делују спремни да дају Трампу шансу.

„Мислим да се одлучио за веома паметан приступ“, каже ми бивши министар спољних послова Дмитро Кулеба, „јасно зацртавши циљ - ‘ја ћу то све да поправим’ - али не залазећи у детаље.“

Упркос Трамповој репутацији оштрог преговарача, који гаји необично дивљење према Владимиру Путину, Дмитро Кулеба сматра да га многи виде на превише поједностављен начин.

„Трамп уме да држи ширу слику у глави и сигуран сам да неће томе приступити чисто пословно.“

Док се нова америчка администрација припрема да преузме председнички кабинет, а људи почињу да размишљају како да остваре Трампове амбиције, бивши министар спољних послова верује да ће политику обликовати један преовлађујући фактор.

„Председник Трамп ће несумњиво бити мотивисан једним циљем, да пројектује снагу, лидерске способности“, каже он.

„И да покаже да је способан да реши проблеме које његов претходник није успео да реши.“

Пројектовање снаге, сматра Кулеба, значиће подједнако вршење притиска на обе стране.

Одустајање од Украјине, каже он, није опција.

„Имајући у виду да је пад Авганистана нанео тешку рану репутацији спољне политике Бајденове администрације, ако Трамп буде спровео сценарио који сте поменули, Украјина би постала његов Авганистан, са идентичним последицама.“

„А ја мислим да то није оно што он жели.“

Зеленски је недавно рекао да би Кијев волео да оконча рат „дипломатским мерама“ 2025. године.

Рат ће се окончати „брже“ са Трампом у Белој кући, рекао је украјински председник.

Био је то класичан Зеленски: делом ласкање, делом чикање.

Међу многима од оних који су платили високу цену руске инвазије, мир не може да стигне довољно брзо, чак и ако то буде значило још жртвовања.

У Дњепру, на врата једног од главних протетичких центара у земљи улази стални прилив рањених војника.

Демијан Дудља (27) изгубио је ногу кад се његова јединица нашла под ракетним нападом пре 18 месеци.

Он се већ навикао на уд од угљеничног влакна и чак тренира за Инвиктус игре наредне године.

Али кад је у питању рат, он је мање оптимистичан.

„Мислим да ће нам највероватније бити одузете две области, Доњецк и Луганск, баш као и Крим“, каже он.

„Нисам сигуран да ћемо успети да их потиснемо из тих области. Немамо ни људство ни наоружање.“

Истраживања јавног мњења доносе помешану слику, али показују да све више и више Украјинаца жели да се рат оконча и то ускоро.

Нарочито овде на истоку, где се сирене за ваздушну опасност оглашавају неколико пута дневно.

Све више људи тврди да су спремни да се одрекну дела територије, само да би се склопио мир.

„Мислим да ће доћи до завршетка рата“, каже 28-годишњи Андреј Петренко, кад га питам шта очекује од Трамповог мандата.

Андреј је пре три месеца изгубио ногу.

„Или ће се договорити да се врате на границе из 1991. године или ћемо изгубити део територије, али најважније је да се рат прекине и да људи престану да гину.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]