Пет питања без одговора у случају Пелико

Францускиња која је преживела силовање Жизел Пелико изашла је из суднице у Авињону последњи пут у четвртак, након што је њен бивши муж осуђен на 20 година затвора зато што ју је дрогирао и силовао, и позивао десетине незнанаца да је такође злостављају током скоро читаве деценије.

Доминика Пеликоа (72) је судија прогласио кривим по свим тачкама оптужнице.

Судило му се заједно са још педесеторицом мушкараца, од којих су сви проглашени кривим по најмање једној тачки оптужнице, мада су њихове затворске казне биле мање од онога што су тужиоци тражили.

Иако је суђење окончано, још увек постоје нека питања у вези са случајем Пелико и тиме шта ће се даље дешавати.

1. Шта ће сада радити Жизел Пелико?

Кад се у септембру први пут попела уз степенице суднице у Авињону, нико није чуо за име Жизел Пелико.

У наредних 15 недеља, њена слава као жене која је преживела силовање и одбила да буде посрамљена због онога што јој је урађено, само је вртоглаво расла.

У време кад је напустила трибунал 19. децембра, маса од стотине људи скандирала је њено име, а слика Жизел Пелико се налазила на насловницама свих листова широм света.

Она је данас можда једна од најславнијих жена у Француској.

То значи да иако је престала да користи супругово презиме, за њу ће бити немогуће да се врати анонимности која ју је толико добро служила док је покушавала да поново изгради живот после разоткривања злочина њеног мужа.

Жизел није прва особа коју је њена незамислива патња претворила у икону.

Постала је симбол борбе коју никада није сама одабрала.

Делује мало вероватно да ће желети да постане гласна активисткиња против родног насиља или истакнута феминистичка личност.

Уместо тога, вероватно ће желети да се врати ономе за шта је одувек тврдила да јој пружа утеху: музици, дугим шетњама и чоколади – као и њених седам унука.

„На почетку суђења је рекла: 'Ако будем издржала две недеље, то ће бити много.' На крају је успела да истраје три и по месеца", рекао је њен адвокат Стефан Бабоно.

„Сада је у миру и осећа олакшање што је све готово."

2. Шта се заиста десило Каролини?

У данима након што су злочини Доминика Пеликоа испливали на видело, његова ћерка Каролина Даријан је позвана у полицијску станицу где су јој показане фотографије наизглед несвесне жене у непознатом доњем вешу.

Касније је рекла да јој се живот „зауставио" кад је схватила да гледа у фотографију саме себе.

Њен отац не престаје да негира да ју је било кад дирао, али Каролина – чији су очај и сломљеност били очигледни на многим заседањима суда – рекла је да му никад неће веровати и оптужила га је да ју је гледао „инцестуозним очима".

Недостатак доказа о злостављању за које је Каролина убеђена да је проживела навео ју је да изјави да је она „заборављена жртва" суђења.

Та идеја је видљиво утицала на њен однос са мајком.

У мемоарима објављеним убрзо након очевог хапшења, оптужила је Жизел да јој није пружила довољно подршке, посредно се одлучивши да стане на страну бившег мужа силоватеља уместо ћерке.

Иако су Жизел и њена деца увек седели једно до других у судници, често шапћући загрљени заједно, било је знакова трага који је суђење оставило на њихове односе.

У петак је Каролинин брат Дејвид нагласио – као што је то чинио и пре – да се на овом суђење није радило само о Жизел већ и о читавој њиховој „уништеној породици".

„Ми, деца, смо се осећали заборављено", рекао је.

„Врло искрено осећам да смо, иако су наши адвокати урадили изузетан посао у одбрани наше мајке, ми мало мање узимани у обзир."

У њеним мемоарима, Каролина је жалила због „Жизелиног негирања у склопу механизма одбране".

„Због мог оца", написала је, „сада губим мајку."

3. Колико оптуженика ће се жалити на пресуду?

Изузев Доминика, све затворске казне изречене оптуженицима биле су мање од онога што су тужиоци тражили.

Неколико адвоката одбране било је видљиво задовољно, што значи да је мало вероватно да ће охрабривати клијенте да се жале на њихове пресуде.

Човек по имену Жан-Пјер Марешал добио је 12 година – пет мање него што су тражили тужиоци – а његов адвокат Патрик Гонтар рекао је за ББЦ да „не долази у обзир" да ће се он жалити.

Месеци или године које су мушкарци провели у преткривичном притвору биће урачунати у њихове коначне казне, што значи да би неки могли бити ослобођени ускоро ако су одслужили минималну казну.

Један човек, ком је било запрећено 17 година, на крају је осуђен на осам година затвора, а његов адвокат Роланд Мармило рекао је за ББЦ да зато што је већ провео неколико година у затвору, врло је вероватно да ће бити пуштен релативно ускоро.

Ипак, истог преподнева кад је суђење окончано, двојица мушкараца осуђених на осам година већ су уложили жалбу.

Очекује се да ће их бити још у наредних десетак дана – колико траје рок за подношење жалбе.

4. За шта би још Доминик Пелико могао бити крив?

Доминик Пелико је признао да је напао и покушао да силује 23-годишњу агенткињу некретнина, познату под псеудонимом Мерион, у предграђу Париза 1999. године.

Крпа натопљена етером била јој је стављена преко уста, али је она успела да се одбрани од нападача, а он је побегао.

Тек је 2021. године, након што је ухапшен за злочине над супругом Жизел, Пеликоов ДНК био је упарен са капљицом крви пронађеном на Мериониној ципели и он је признао кривицу.

Он је, међутим, негирао било какву одговорност у једном другом „хладном" случају – силовању и убиству још једне младе агенткиње за некретнине Софи Нарме из 1991. године, за које не постоји ДНК.

Истражитељи су тврдили да ова два случаја имају превише сличности да би биле случајне.

Други случајеви са сличним модусом операнди такође се поново истражују.

5. Хоће ли суђење представљати прекретницу?

„Постојаће период 'пре' и период 'после' суђења Пеликоу", рекао је један Парижанин за ББЦ у раним данима суђења.

За многе, овај сентимент само је био појачан у последњих неколико месеци током којих је интензивно медијско извештавање о суђењу Пеликоу покренуло на безброј разговора о силовању, добровољном пристанку и родном насиљу.

„Оно што морамо да имамо су много, много строже казне", рекли су за ББЦ Николас и Мехди, двојица становника Мазана – села у ком су живели Пеликоови.

Они кажу да су били згрожени кад су открили да је један од оптуженика био човек са ким редовно играју фудбал.

„Уз дуже затворске казне они ће макар добро размислити пре него што ураде овако нешто", рекли су они, додавши да је „лудачки нефер" то што ће неки мушкарци моћи да изађу из затвора у наредних неколико месеци.

Вреди, међутим, напоменути да ризик од изрицање двадесетогодишње затворске казне за тешко силовање није одвратио Доминика Пеликоа од нуђења рођене бесвесне жене за силовање незнанцима које је упознао на интернету.

Било је позива да се реформише француско законодавство о силовању тако да обухвати добровољни пристанак, али је то наилазило на препреке у прошлости и захтевало би значајну количину рада у актуелном подељеном француском парламенту.

Неки су тврдили да школе имају одговорност да боље уче нове генерације сексу, љубави и добровољном пристанку.

Беатрис Заваро, адвокаткиња Доминика Пеликоа, рекла је како верује да „промена неће потећи од Министарства правде већ од Министарства просвете".

Франсоа, становница области у којој су некада живели Жизел и Доминик Пелико, рекла је за ББЦ како мисли да мора да се пронађе начин да се премости јаз између онога чему се уче деца у школама и типом материјала каквом имају приступа на интернету.

„Млади људи су јако изложени сексу на интернету док су истовремено школе веома пуританске", рекла је она.

„Требало би да буду много отвореније и искреније да би се уклопиле у оно што деца виде и објаснили то."

Оно што ови разговори показују је да је, иако ће проћи много времена пре него што било какве промене постану опипљиве, разговор сада покренут.

Он ће наставити да се води све док више не буду преостала питања без одговора.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]