Нови напад Украјине на Курск заустављен, тврди Русија

Два дана пошто је Украјина извела контранапад на руску пограничну област Курск, борбе на тој територији не престају.

Москва тврди да је одговорила артиљеријом и ваздушним снагама, а у понедељак 6. јануара и да је осујетила украјински покушај пробоја.

ББЦ не може да потврди ове руске наводе, а Украјина још не коментарише њене операције у Курској области.

Андриј Јермак, шеф кабинета украјинског председника, изјавио је у недељу 5. јануара да су „стигле добре вести из Курске области" и да Русија „добија оно што заслужује".

Украјинске снаге ушле су и заузеле део руског региона Курск у августу 2024.

Руске трупе су их потиснуле из неких области, али их нису у потпуности избациле.

Руско министарство одбране саопштило је да је украјински јуришни одред, састављен од два тенка, једног војног инжењерског возила и 12 оклопних борбених возила (АФВ) извршио напад у близини села Бердин у недељу 5. јануара око 09:00 ујутру по локалном времену.

Тврде и да су руске снаге узвратиле, уништивши оба тенка, војно инжењерско возило и седам оклопних борбених возила, али да се борбе на терену настављају.

Руска државна новинска агенција Риа објавила је снимак колоне оклопних возила који се по дану крец́у кроз снегом прекривена села, а на која се испаљује ватра и пуца.

„Руси у Курској области су узнемирени, јер су нападнути из више праваца и то их је изненадило", написао је Андриј Коваленко, највиши украјински званичник за борбу против дезинформација на Телеграму.

Јуриј Подољака, руски блогер, сугерише да је можда реч о извиђачкој операцији, док други, Александар Котс не искључује могућност да ће до главног напада тек доћи, али негде другде.

Украјинским снагама наводно недостају људи и оне последњих месеци губе територије на истоку земље, док руске трупе напредују.

Украјина је у новембру 2024. тврдила да су се њене трупе у Курској области бориле са са севернокорејским војницима.

Учешц́е севернокорејских војника одговор је на изненадни напад, који је Украјина покренула у августу.

Москва је тада евакуисала скоро 200.000 људи из области дуж границе, а Владимир Путин, руски председник, осудио је украјинску офанзиву, назвавши је „великом провокацијом".

Врховни командант Украјине тврдио је тада да контролише више од 1.200 квадратних километара руске територије и 93 села.

Москва је успела да поврати део тих територија.

Владимир Зеленски, украјински председник је током викенда изјавио да ће безбедносне гаранције које воде до окончања рата бити ефикасне само ако их обезбеде Сједињене Државе под владавином Доналда Трампа.

Он је у интервјуу са Лексом Фридманом, похвалио утицај новоизабраног америчког председника и сугерисао да Трамп има полугу којом би могао да заустави руску инвазију.

Трамп је током предизборне кампање обец́авао да ц́е брзо окончати рат у Украјини, али не и на који начин би то учинио.

„Трамп и ја ц́емо се договорити и понудити снажне безбедносне гаранције заједно са Европом, а онда можемо да разговарамо са Русима", рекао је Зеленски у подкасту.

Емануел Макрон, француски председник је, пак, у понедељак 6. јануара, изјавио да Украјина треба да буде „реалистична" у вези са територијалним питањима, упозоривши да се сукоб неше решити „брзо и лако".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]