You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Ауторитарни режими умиру постепено, затим нагло, али Иран још није стигао дотле: ББЦ уредник
- Аутор, Џереми Боуен
- Функција, ББЦ, уредник
- Време читања: 7 мин
Како умиру ауторитарни режими?
Онако као што је Ернест Хемингвеј описао банкротирање - постепено, затим нагло.
Демонстранти у Ирану и њихове присталице у иностранству су се надали да је исламски режим у Техерану у стадијуму наглог.
Сви су знаци да је, ако умире, још у фази постепеног.
Последње две недеље немира представљају велику кризу за режим.
Бес и незадовољство Иранаца експлодирали су на улицама и пре, али најновија експлозија долази после свих војних удараца које су Ирану у последње две године нанели Америка и Израел.
Али значајније за напаћене Иранце који се муче да прехране породице су последице санкција.
У најновијем ударцу по иранску привреду, све санкције УН укинуте под сада мртвим нуклеарним споразумом из 2015. године поново су увеле Велика Британија, Немачка и Француска у септембру.
Инфлација цене хране 2025. године била је више од 70 одсто.
Национална валута, ријал, досегла је најнижу тачку у децембру.
Иако јсе ирански режим под великим притиском, докази указују на то да он није на самрти.
Кључно од свега, снаге безбедности остају лојалне.
Од Исламске револуције из 1979. године, иранске власти су потрошиле много времена и новца на стварање детаљне и сурове мреже принуде и репресије.
У последње две недеље, режимске снаге су слушале наређења да пуцају у суграђане на улицама.
Резултат је да су демонстрације из последње две недеље окончане - колико можемо да закључимо у земљи чији су владари увели потпуни прекид свих комуникација.
У првим редовима гушења протеста је Иранска револуционарна гарда (ИРГЦ), најважнија појединачна организација у земљи.
Она има конкретан задатак да брани идеологију и систем владе Исламске револуције из 1979. године, одговарајући директно врховном вођи, ајатолаху Алију Хамнеију.
Процењује се да ИРГЦ има око 150.000 људи под оружјем, који оперишу као паралелне снаге иранским конвенционалним оружаним снагама.
Она је такође крупан играч у иранској привреди.
Потентна мешавина моћи, новца, корупције и идеологије значи да она јаке разлоге да брани систем.
ИРГЦ има помоћне снаге, милицију Басиџ, волонтерску паравојну организацију.
Она тврди да има милионе чланова.
Према неким западним проценама, њен контингент у активној служби броји стотине хиљада чланова, што је и даље позамашан збир.
Басиџ је сама оштрица режимског гушења демонстрација.
Видео сам ИРГЦ и Басиџ на делу у Техерану 2009. године, док су радили на сузбијању демонстрација које су избиле после оспорених председничких избора.
Добровољци Басиџа били су постројени на улици наоружани гуменим палицама и дрвеним моткама.
Иза њих су били униформисани људи с аутоматским оружјем.
Мотоциклистички одреди грмели су по широким авенијама Техерана, залећући се на групе које су покушавале да протестују.
За мање од две недеље, протести који су загушивали улице свели су се на мале групе студената који су скандирали слогане и палили контејнере за смеће.
У зору су људи излазили на балконе и кровове да скандирају поруку да је 'Бог највећи', као што су њихови родитељи радили против шаха, иранског краља, све док и то није ишчилело.
Привидна отпорност унутрашњих снага безбедности не значи да врховни вођа или његови поручници могу да се опусте или да ће то учинити.
Амерички председник Доналд Трамп и даље прети да ће предузети мере против њих.
Милиони Иранаца који желе пад режима сигурно кипте од мржње и беса.
У Техерану, влада и врховни вођа делују као да траже начине да попусте део притиска са којим се суочавају.
Ратоборна званична реторика помешана је са понудом за наставак преговора са Америком.
Тешко је замислити како две стране могу да постигну споразум око иранских нуклеарних планове и програма балистичких ракета који су покварили раније рунде преговора.
Али преговори би могли да купе време за Иран, нарочито ако Трамп може да се убеди да би споразум, колико год мало вероватан, био могућ.
У склопу његове кампање вршења притиска, Трамп прети да ће увести царине од 25 одсто на робу сваке земље која буде трговала са Ираном.
Поново, тешко је видети како би то функционисало.
Кина купује већину иранске нафте.
Трамп и кинески председник Си Ђинпинг договорили су примирје у њиховом трговинском рату прошле јесени, а њихов састанак требало би да буде организован у Пекингу у априлу.
На састанку ће се бавити највећим питањима која море две светске суперсиле.
Да ли ће Трамп желети да угрози или наруши састанак само зато да би одржао притисак на Ирану?
У Техерану је највећи приоритет за остарелог врховног вођу ајатолаха Хамнеија да очува систем владавине Исламске републике.
Погледајте видео: Протести у Ирану - поцепана застава Исламске Републике и оборена статуа
Још експлозија протеста могу да очекују сурови одговор.
Предност за режим је недостатак кохерентног лидерства међу демонстрантима.
Најстарији син краља свргнутог у револуцију пре пола века покушава да буде лидер који им недостаје.
Изгледа да његову привлачност ограничавају историјат његове породице и његове блиске везе са Израелом.
Једна лекција која би могла да забрине клерике и војне званичнике у Техерану потиче од њиховог некадашњег савезника, бившег сиријског председника Башара ал-Асада.
Он је изгледао као да је добио рат и да га је полако рехабилитовала Саудијска Арабија и Арапска лига кад се крајем 2024. године суочио са добро организованом побуњеничком офанзивом.
Ни Русија ни Иран, његова два најважнија савезника, нису били вољни, а можда ни способни да га спасу.
У року од неколико дана, Асад и његова породица су летели у изгнанство у Москви.
Ауторитарни режим труне постепено, затим нагло.
Кад се Асадова Сирија срушила, учинила је то веома брзо.
Други пример који би могли да проуче у Техерану је пад председник Бена Алија из Туниса 2011. године, кад је војска почела да штити демонстранте од унутрашњих снага безбедности.
Пад Бен Алија убрзао је оставку египатског председника Хоснија Мубарака.
Он би можда преживео огромне демонстрације да оружане снаге нису одлучиле да, да би сачувале властите положаје, он мора да оде.
Може ли то да се деси у Ирану?
Можда. Али не још.
Противници исламског режима ће се надати већем притиску код куће и из иностранства и рађању кредибилног вођства, да би се процес труљења убрзао, прешавши из постепеног у нагло.
Погледајте видео о ајатолаху Алију Хамнеију
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]