Агалега: Да ли је острво постало нова индијска шпијунска станица

Арно Полеј никад није желео да напусти сићушно острво Агелага у Индијском океану, али је ове године спаковао торбу и отишао, сломљеног срца због оног што сматра милитаризацијом његовог дома.

Све донедавно само је 350 људи живело на Агалеги, рибарећи и узгајајући кокос.

Остала храна достављана је четири пута годишње бродом из престонице Маурицијуса, 1.100 километара јужно.

Мала аеродромска писта ретко се користила сем за хитне медицинске случајеве.

Али 2015. године, Маурцијус, острвска земља чији је Агалега саставни део, потписао је споразум који омогућује Индији да тамо изгради огромну писту дугу 3.000 метара и велики нови моло, у склопу продубљивања сарадње између две земље у поморској безбедности.

Међутим, неки становници Агелаге плаше се да би то могло да прерасте у право правцато војно присуство.

Полеј, 44-годишњи мајстор и реге музичар, повео је кампању против пројекта.

„Волим моје острво и моје острво воли мене“, каже он.

„Али кад је отворена та база, знао сам да морам да идем.“

Агалега – два мала острва која се простиру на 25 квадратних километара, на југозападу Индијског океана – била би идеална локација за Индију за надзор поморског саобраћаја.

Поређење сателитских снимака из 2019. године са другима насталим у јулу ове године показује колико се оно променило.

Тепих од дрвећа палми уклоњен је због писте, која се протеже дуж кичме севера острва између два главна села - Ла Форш на северу и Вингт-Синк даље на југ.

Две 60 метара широке зграде могу да се виде на асфалтном појасу, од којих би мања могла да буде хангар за смештај авиона П-8И индијске морнарице, према Семјуелу Бешфилду, доктору наука са Аустралијског националног универзитета.

П-8И је Боинг 737 модификован за лов и потенцијални напад на подморнице, баш као и праћење поморских комуникација.

Острвљани су већ фотографисали летелицу на писти.

На северозападу је нови моло који штрчи у океану, а за који Бешфилд каже да би могли да га користе индијски површински патролни чамци, као и бродови који доносе залихе на Агалегу.

„Како буду постајали доступни новији сателитски снимци, боље ћемо разумети улогу Агалеге у комуникацијама у Индијском океану“, каже он.

Међународни институт за стратешке студије назива објекат „надзорном станицом“ и каже да ће највероватније садржати обалски радарски систем за надзор сличан индијској опреми другде на Маурицијусу.

Индијска влада је одбила да одговори на питања у вези са Агалегом и упутила ББЦ на ранија саопштења на њеној интернет страници.

У једном од њих, премијер Нарендра Моди рекао је да су Индија и Маурицијус „природни партнери“ у поморској безбедности, који се суочавају са традиционалним и нетрадиционалним изазовима у региону Индијског океана.

Две земље су имале блиски одбрамбени однос још од седамдесетих.

Саветник за националну безбедност земље, њен шеф обалске страже и шеф полицијског хеликоптерског ескадрона су сви индијски држављани и официри индијске спољне обавештајне службе, морнарице и ваздухопловних снага.

Обе стране би волеле да се овај објект доживи као „комплекс чија је сврха пре проширење капацитета него било каква директнија војна употреба“, каже професор Харш Пант, са Индијског института на Краљевском колеџу у Лондону.

Није тајна, међутим, да су Индија и њени западни савезници забринути због све већег кинеског присуства у Индијском океану.

Иако није необично да велика земља отвара војну станицу на територију мањег савезника, грађевински радови на Агалеги су забринули неке острвљане.

Велики број области, међу њима неке од плажа са белим песком на ободима острва, већ су ограђене, тврде острвљани.

Такође, стално колају гласине да ће село Ла Форш прогутати индијска инфраструктура која је израсла око њега и да ће десет породица које тамо живе бити протеране.

„То ће постати ограђене области искључиво доступне Индијцима“, каже Лавал Супраманиен, председник Удружења пријатеља Агалеге.

Он страхује да ће се „Агалега претворити у причу о острвима Чагос“ – што је забринутост коју дели 26-годишњи мајстор Били Хенри, син становника Агалеге и жене протеране са острва Чагос.

„Моја мајка је изгубила острво“, каже Хенри. „Мој отац ће бити следећи.“

Велики број становника Агалеге потиче из породица које је оштетило исељење са острва Чагос, 2.000 километара на исток, пошто их је влада Уједињеног Краљевства 1965. године прогласила британском територијом и дала САД дозволу да изгради комуникациону станицу на највећем острву Дијего Гарсија.

То је постепено постала права правцата војна база.

Били Хенри страхује да влада, у чијем је власништву сво земљиште на Агалеги и која је једини послодавац, покушава да учини услове живота толико лошим да ће свако на крају отићи.

Он указује на проблеме са здравством и образовањем, сведеним улагањем у локалну привреду и недостатак прилика за посао, баш као и забрану да мештани отварају властите фирме.

Портпарол владе Маурицијуса рекао је за ББЦ да ни од кога неће бити тражено да оде и да мештанима само није дозвољено да улазе на аеродром и у луку – објекте за које каже да ће помоћи у контроли пиратерије, трговине дрогом и недозвољеним рибарењем.

Маурицијус такође негира сугестије да ће Агалега удомити војну базу, рекавши да национална полиција и даље има пуну контролу над територијом.

Међутим, он признаје да ће Индија помагати у „одржавању и вођењу“ нових објеката, који су изграђени индијским средствима.

Владе Маурицијуса и Индије кажу да су побољшања морског и ваздушног саобраћај осмишљена тако да од њих имају користи острвљани и да им помогне да их извуче из сиромаштва.

Али мештани кажу да се то није догодило: још увек сваке године постоје само четири трајекта до главног острва Маурицијуса и нема путничких летова.

Становници Агалеге кажу да им је забрањен приступ новој болници коју су изградили Индијци, иако се саопштење владе Маурицијуса разметало њеним операционим салама, рендгенским апаратима и зубарском опремом.

Били Хенри каже да дечак који је претрпео опекотине од уља за кување, коме је била потребна већа помоћ од оне коју је могао да пружи здравствени центар на северу острва, није примљен у болницу у октобру.

„Она је само за Индијце!“, каже он.

Повређени дечак и његови родитељи су уместо тога били пребачени авионом на главно острво Маурицијуса.

Лавал Супраманиен каже да је дечак још увек у болници тамо и да ће породица остати на главном острву све док следећи брод не буде пошао за Агалегу.

Влада Маурицијуса није одговорила кад је била замољена да прокоментарише муке дечака са опекотинама.

Индијска влада је одбила да коментарише.

У скорашњем говору пред парламентом Маурицијуса, премијер Правинд Југнаут је рекао да је социо-економски развој Агалеге виши него икад на агенди његове владе.

Осмишљен је „мастер план“ за побољшање здравља и образовања, саобраћајних веза и рекреационих установа за становнике острва и за развијање риболовачког сектора, као и експлоатацију нуспроизвода кокоса, рекао је он.

Али неповерење изазива чињеница да ни Индија ни Маурицијус нису објавили детаље меморандума о разумевању из 2015. године, тако да су њихови планови за будућност непознати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]