Луксузне торбе од џиновске амазонске рибе: Ко зарађује, а ко је на губитку

Када је пре неколико година отпутовао у Рио де Жанеиро, рибар Педро Канизио се запањио када је видео ташну направљену од коже рибе коју он лови, и то по цени већој од 5.000 бразилских реала (око 778 евра).

Дебела, шаролика кожа огромне амазонске рибе пирарукуа постала је цењен материјал у модној индустрији.

Али, Канизио каже да рибари попут њега за килограм ове рибе добијају само 11 бразилских реала (нешто више од евра и по).

Пираруку, познат и као арапаима, може да буде дужи од два метра и тежи од 200 килограма.

Некада се сматрала угроженом врстом, а данас се у Бразилу ова егзотична риба наводи као пример одрживог риболова.

Због деценија прекомерног излова, лов пирарукуа је привремено забрањен крајем 1990-их.

Забрана је укинута 1999. године, али је бразилска Агенција за заштиту животне средине Ибама увела строга правила.

Сада је у одређеним подручјима дозвољен излов само 30 одсто одраслих јединки годишње, а остале се остављају за обнављање популације.

Локалним заједницама се издају дозволе за излов пирарукуа, али су обавезне да надзиру језера и пријављују незаконити риболов.

Риболов је дозвољен само неколико месеци годишње.

У том периоду рибари попут Канизиа зараде између 3.000 и 5.000 бразилских реала, што је отприлике цена ташне коју је видео у излогу.

Тај новац, каже он, већини је допуна прихода од пољопривреде и других врста риболова, а неким сиромашнијим породицама као додатак државној социјалној помоћи.

„Људи овде живе од данас до сутра, преживљавају - нико није богат", додаје.

Указује и да рибари надгледају риболовна подручја, али да не добијају никакву накнаду за гориво.

„Од мало новца што зарадимо, ми финансирамо надзор, а управљање изловом пирарукуа је дало резултате.

„Оно што недостаје је признање за рибаре, заједнице заслужују бољи квалитет живота", каже Канизио.

Генерацијама је пираруку био основна прехрамбена намирница, док се кожа бацала као отпад.

То се променило када су дизајнери почели ову рибу да користе као замену за традиционалну кожу.

Одавно се изражава забринутости због утицаја прераде говеђе коже на животну средину.

Неки брендови који праве производе од коже пирарукуа истичу одрживост као кључну вредност.

Бразилски бренд Осклен, који продаје ташне и обућу од коже пирарукуа, тврди да „генерише приход за становништво које живи уз обале река и помаже очувању Амазона".

Канадски бренд Пипер & Скyе, који продаје торбе и модне додатке од коже пирарукуа, наводи да је њихова мисија да „стварају прелепе и намерно одрживе, етички освешћене производе".

Пираруку се издваја због узорка који је тешко имитирати, као и због тога што представља симбол Амазона, каже Бруна Фреитас, оснивачица новог бразилског бренда Yара Цоуро.

„То је риба која је преживела многе изазове у животној средини".

Стручњаци истичу да се највећа вредност ствара у процесу одвајања и прераде рибље коже.

Студија из 2018. године, коју је спровела непрофитне организација Операçãо Амазôниа Натива (Опан), показује да је процес веома сложен, јер подразумева прање, бојење и сушење.

Утврђено је и да је тржиште веома концентрисано – 95 одсто продаје коже овог џина обавља се у само седам погона за прераду, док у само пет одсто учествују удружења локалних заједница.

„Рад са кожом је тешко научити", каже Кристина Исис Бак Силва, која је у Ибами задужена за надгледање употребе биодиверзитета.

„Користи се много технологије", додаје.

Још један проблем је надзор незаконитог излова и продаје пирарукуа.

Подаци Ибаме показују да је од 2000. године изречено више од 1.000 казни повезаних са риболовом и неовлашћеним превозом ове рибе, али организација је за ББЦ изјавила да нема капацитета да у потпуности реши проблем.

Компаније које законито купују и продају кожу пирарукуа су за ББЦ бразилски сервис изјавиле да желе да подрже рибарске заједнице, наглашавајући да се вредност ствара на различитим нивоима сложеног ланца снабдевања.

Бразилска компанија Нова Каеру обавља отприлике 70 одсто извоза пирарукуа и деривата овер рибе.

Снабдева бројне произвођаче модних додатака, међу којима су луксузни брендови као што су Ђорђо Армани, Долче & Габана и Живанши.

Већина произведене робе се извози, првенствено у Сједињене Државе (САД) и Мексико за израду каубојских чизама.

Компанија указује да луксузна роба чини свега пет одсто продаје.

У саопштењу за ББЦ, Нова Каеру је истакла да не одређује цене рибе и коже, већ их „договарају локална рибарска удружења и постројења за прераду".

Компанија додаје да је цена коже по килограму виша од цене меса, „што представља стварни добитак за заједнице које учествују у процесу".

Фирма у будућности жели да помогне заједницама да развију техничке капацитете за одвајање рибље коже од меса, каже Жозе Леал Маркес, комерцијални директор.

„Наша улога није само да купујемо кожу, већ и да улажемо у Амазон, обучавамо раднике и подржавамо одрживи риболов", додаје.

У ланцу производње и даље постоје „значајни изазови", указује за ББЦ бразислки бренд Осклен и његова партнерска невладина организација Институто-Е.

Додали су и да настоје да „ојачају пројекте који промовишу транспарентност у том ланцу".

Навели су да на цену крајњих производа утичу дизајн, специјализована производња, логистика, и други трошкови.

„И даље постоји значајан простор који може да се регулише једино јавним политикама да би се почетним карикама у ланцу омогућио приступ технологији за прераду.

„На тај начин се дода вредност њиховим производима", додали су.

Компанија Пипер & Скyе изјавила је да не учествује у формирању цена нити у преговорима унутар ланца снабдевања.

Сарађује само са поузданим добављачима „чије праксе надзире бразилска Агенција за заштиту животне средине и који дуго подржавају одрживи риболов и локалне заједнице".

Навела је да посвећеност њених партнера одговорном снабдевању „одражава врсту сарадње у коју верујемо – ону која поштује и људе и планету".

Приликом куповине компанија преузима одговорност да сазна „колико је рибе уловљено и када је прерађена" и разговара са фирмама, заједницама и задругама, тврди Бруна Фреитас из организације Yара Цоуро.

„Добро упознајемо наше добављаче и трудимо се да одржавамо врло активно присуство", каже она.

„Можда ћемо у будућности, поред продаје рибљег меса, почети и сами да прерађујемо кожу", каже Ана Алис Оливеира де Брито из Удружења руралних произвођача Карауарија (Аспроц).

Удружење представља 800 породица у 55 приобалних заједница.

„Ако ова делатност не обезбеди праведну зараду, друштво би могло да изгуби важног савезника у очувању Амазона", упозорава она.

Указује и да би локално становништво „могло да пређе на делатности које су штетније по животну средину да би издржавали њихове породице".

„Рибари углавном немају корист" од добити од продаје коже пирарукуа, закључак је Фернанде Алваренга, консултанткиње и једне од ауторки студије из 2020. године.

Каже да је важно истаћи овај проблем „не да би се уништили комерцијални односи, већ да би се пажљивије и савесније сагледао значај ове привредне делатности као стратегије очувања.

„У шали кажемо да ако управљање пирарукуом као стратегија очувања Амазона не успе, онда ништа неће", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]