Шта би могло да заустави Путиново ратовање у Украјини

Владимир Путин код неких можда има репутацију немилосрдног аутократе, врхунског манипулатора на међународној сцени, али руски председник нема покерашко лице.

Џон Мекејн, покојни амерички сенатор, нашалио се да кад погледа у Путинове очи, види само три ствари, „К, Г и Б“, референца на његов прошли живот совјетског обавештајца.

Сетио сам се тога док сам гледао снимак како руски лидер седи преко пута америчких изасланика у Кремљу.

Није успевао да сакрије емоције, одавао је утисак самопоузданог човека.

Путин верује да се дипломатска плима преокренула у његову корист, са побољшањем односа са Америком и оствареним продорима на бојишту.

Неки аналитичари тврде да Путин нема разлога да одустане од његових захтева: да Украјини уступи последњих 20 одсто Доњецка који још контролише, да међународна заједница призна сву окупирану територију као руску, да украјинска војска буде сведена до тачке импотенције и да чланство у НАТО буде заувек искључено.

Како ствари тренутно стоје, постоји неколико потенцијалних сценарија.

Први је да би амерички председник Доналд Трамп могао да покуша да присили Украјину на примирје под условима који су неповољни по њу.

Један од њих је да се одрекну територије и према којем нема довољно безбедносних гаранција да ће се спречити неку будућу руску агресију.

Ако се Украјина не сагласи или Русија стави вето, Трамп је наговестио да би могао да опере руке од овог рата.

„Понекад морате да оставите људе да се сами потуку до краја“, изјавио је средином децембра.

Трамп би могао да обустави прилив кључних америчких обавештајних података неопходних да би Украјина могла да открива долазеће руске дронове и напада руска енергетска постројења.

Друга могућност је да рат напросто настави да се котрља даље, а руске снаге наставиле да остварују споре продоре на истоку.

Нова стратегије за националну безбедност Трампове администрације наговестила је да Русија више није „егзистенцијална претња“ по САД и позвала Америку да „поново успостави стратешку стабилност“ са Русијом.

Америчка подршку Украјини се нашла под озбиљним знаком питања.

Шта би, ако тако нешто уопште постоји, потенцијално могло да промени Путиново мишљење и шта би Украјина, Европа, па чак и Кина, могли да ураде другачије?

Може ли Европа да уради више?

Ако Америка не буде више слала војну помоћ, да ли би Европа, сама, могла да уради више?

У овом тренутку, Стари континент се припрема за примирје.

Под заставом „коалиције вољних“, он припрема међународну војну силу која би помогла Украјини да одбије будућу руску инвазију, заједно са финансијским напорима да се помогне при обнови ратом разорене земље.

Али неки званичници сугеришу да би Европа уместо тога требало да се припрема за то да ће се рат наставити.

Они желе да помогну Украјини не само да „добије битку вечерас“, са више дронова и готовине, већ и да пруже дугорочнију подршку и припреме за 15 до 20 година рата са Русијом.

Европа би могла и да уради више у заштити украјинског ваздушног простора од дронова и ракета.

Већ постоји план, зван Иницијатива европског небеског штита, који би могао да се прошири тако да омогући европској противваздушној одбрани да заштити западну Украјину.

Други тврде да би европске трупе могле да се пошаљу у западну Украјину и помогну у патролирању границама, ослободивши украјинске војнике да се боре на првој линији фронта.

Већина предлога попут овог је одбијена из страха од провоцирања Русије или ескалације сукоба.

То је засновано на „глупостима“, јер су западне трупе већ присутне на терену, а Небески штит би могао бити активиран у западној Украјини са врло мало шансе за било какав сукоб са руским летелицама, рекао је Кир Гајлс, виши консултантски сарадник програма за Русију и Евроазију при експертској групи Четам Хаус.

Европски лидери би, по његовом мишљењу, „требало да се убаце у сукоб на начин који ће заправо чинити разлику“.

„Једина ствар која би могла недвосмислено и неоспорно да заустави руску агресију је присуство довољно јаких западних снага на местима које Русија жели да нападне и показана воља и одлучност да буду употребљени за одбрану", каже Гајлс.

Ова стратегија ће наићи на политичке потешкоће.

Неки гласачи у западној Европи просто нису спремни да ризикују сукоб са Русијом.

Међутим, мало аналитичара очекује да Украјина преокрене плиму и оствари властите продоре.

Провевши недавно неколико недеља у Украјини, нисам чуо никакво помињање пролећне офанзиве, само потребу да се успори руски продор и повећа цена коју плаћа у крви и богатству.

Неке западне дипломате тврде да руски генерали лажу руског председника, претварајући се да је ситуација на терену боља него што заиста јесте.

Тиме доприносе ономе што виде као намерну стратегију преувеличавања руског напретка, сугеришући да је Украјина у неповољнијем положају и да треба да настоји да се оствари мир.

Русија је 2025. године заузела само један одсто украјинске територије по цени од више од 200.000 мртвих и рањених, тврди Томас Грејем из Иностраних послова (Фореигн Аффаирс).

Ствар која Путину највише иде у прилог је што много људи верује да Украјина губи, каже Фиона Хил, виша сарадница Центра за Сједињене Америчке Државе и Европу при Институцији Брукингс.

Хил је била у Трамповом савету за националну безбедност током његовог првог мандата.

„Сви говоре о Украјини као губитнику, а она заправо тренутно има најјачу војску у Европи“, каже она.

„Само помислите шта су све урадили Русији.

„Изузетно је да Украјина успева да одолева толико дуго, поготово кад се има на уму да се бори са једном руком везаном иза леђа", додаје.

Трговина, санкције и руска привреда

Ту је и полуга у виду санкција - руска привреда свакако пати.

Инфлација од осам одсто, каматне стопе дупло веће, успорени раст, буџетски дефицит у небесима, реални приходи у паду, порез на потрошњу у порасту.

Руској ратној привреди истиче време, тврди се у извештају Платформе доказа о миру и разрешењу сукоба.

„Руска привреда је значајније мање способна да финансира рат него што је била на његовом почетку 2022. године“, кажу аутори.

До сада делује као да ништа од тога није превише променило став Кремља, поготово зато што су компаније нашле начина да избегну ограничења, као што је превоз нафте на нерегистрованим бродовима духовима.

Западне поруке о санкцијама су биле компликоване и било је сувише рупа, рекао је Том Китинг, директор Центра за финансије и безбедност при Краљевском институту уједињених служби.

Москва успева, рекао је он, да заобиђе најскорије америчке санкције уведене за два руска нафтна гиганта, Лукоил и Розњефт, само тако што другачије обележавају нафту за извоз као да долази из компанија које нису под санкцијама.

Кад би Запад стварно желео да нашкоди руској ратној привреди, увео би ембарго на сву њену нафту и потпуно применио секундарне санкције на земље које је још увек купују, тврди Китинг.

„Морамо да престанемо да будемо пажљиви и да уведемо потпуни ембарго.

„Морамо да схватимо нашу примену санкција једнако озбиљно као што Кремљ схвата њихово заобилажење", додао је.

У теорији, санкције би могле да утичу и на руско јавно мњење.

Анкета државног Центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) из октобра показала је да је 56 одсто испитаника рекло како се осећа „веома уморно“ од сукоба, што је скок са 47 одсто из 2024.

Али консензус међу кремљолозима је да велики део руске јавности и даље подржава Путинову стратегију.

Европска унија би могла да се усагласи и употреби око 200 милијарди евра у замрзнутој руској имовини како би генерисала такозвани „зајам за обнову“ Украјине.

Најновији предлог Европске комисије је да се узме зајам од 90 милијарди евра на две године, а званичници у Кијеву већ рачунају на то да ће добити тај новац.

Али ЕУ још оклева.

Белгија, у којој се држи већи део руске имовине, одавно се плаши да ће је тужити Русија, а 12. децембра је Руска централна банка најавила тужбу против белгијске банке Еуроклир на московском суду.

Белгија каже да неће пристати на зајам уколико правни и финансијски ризици не буду били изричито подељени са другим земљама чланицама ЕУ.

Француска је забринута због властитих огромних дугова и страхује да ће употреба замрзнуте имовине нарушити стабилност еврозоне.

Лидери ЕУ ће још једном покушати да постигну договор кад се буду састали у Бриселу 18. децембра за њихов последњи самит пре Божића.

Али дипломате кажу да нема гаранција за успех.

Постоји неслагање и око тога на шта да се потроши готовина: на одржавање украјинске државе која је тренутно презадужена или на плаћање за њену обнову после рата.

Погледајте зашто се Украјина одрекла нуклеарног оружја

Украјинско питање регрутације

Што се Украјине тиче, она би могла да мобилише више властитих оружаних снага.

Њена војска је и даље највећа у Европи (после Русије) и технолошки је најнапреднија – али и даље има проблема да заштити 1.300 километара дугу прву линију фронта.

После скоро четири године рата, многи војници су исцрпљени, а стопа дезертерства је у порасту.

Војним регрутерима је све теже да попуне рупе јер се неки млади људи крију од регрутних патрола или беже из земље.

Али Украјина би могла да прошири властите законе о служењу војног рока.

Тренутно само мушкарци старости од 25 до 60 година морају да буду доступни за борбе.

Ово је намерна стратегија Кијева да се избори са украјинским демографским изазовима.

Земља са ниском стопом наталитета и милионима који живе у иностранству не може да приушти да изгуби оно што назива „очевима будућности“.

Али ово збуњује аутсајдере.

„Невероватно ми је да Украјина није мобилисала властите младе људе“, рекао ми је један виши британски војни званичник.

„Мислим да је Украјина међу ретким земљама у историји која се суочава са егзистенцијалном претњом, а није убацила властите луде двадесетогодишњаке у борбу.“

Украјина је напросто научила историјску лекцију и катастрофалне последице Првог светског рата по европска царства из 20. века, која су пропала пошто нису успела да поврате раст становништва који је стајао иза њиховог огромног економског успона, указује Фиона Хил.

„Украјина само мисли на демографску будућност", додаје.

Погледајте видео: Више од 200 година (не)пријатељства Америке и Русије

Удари, дипломатија и Трамп

Кад би Украјина успела да увезе и произведе више ракета дугог домета, могла би да удара Русију јаче и дубље.

Појачала је 2025. године ваздушне нападе на окупираној територији и у Руској федерацији.

Почетком децембра, украјински војни заповедници рекли су за Радио Либерти да су током јесени погодили више од 50 постројења за горива и војно-индустријску инфраструктуру у Русији.

Неки Руси су осетили на властитој кожи несташицу горива почетком 2025, тврди Александер Габујев, директор Карнегијевог центра за Русију и Евроазију.

„До краја октобра, украјински дронови су погодили више од половине руских тридесет осам великих рафинерија најмање једном.

„Прекиди производње су се раширили на многе регионе, а неке руске бензинске пумпе су почеле да деле гориво у следовањима", каже он.

Да ли би више дубинских удара на Русију оставило трага, кад и Кремљ и јавно мњење у Русији изгледа мисле другачије?

Дубоки удари нису магично решење, сматра Мик Рајан, бивши аустралијски генерал-мајор.

„Они су изузетно важни војни подухвати, али нису довољни сами за себе да натерају Путина за преговарачки сто или да добију рат", објашњава Рајан, данас сарадник Центра за стратешке и међународне студије.

Више дубоких удара свакако би нарушило руску енергетску и војну инфраструктуру, а потрошило би њихове пројектиле за противваздушну одбрану, напомиње Сидарт Каушал, виши истраживачки сарадник војних наука при експертској групи Краљевски институт уједињених служби.

Упозорио је и да би та тактика могла бити контрапродуктивна.

„Она би могла да појача аргумент руског лидерства да независна Украјина представља масивну војну претњу“, каже он.

Постоји и дипломатски пут.

Неки аналитичари тврде да би Путин уколико му се понуди излаз из рата, могао и да га прихвати.

Теорија гласи - договорени споразум који омогућава обема странама да прогласе победу.

На пример: примирје око линије контактанеке, неке области су демилитаризоване, без формалног признавања територије, довољно велика украјинска војска да заштити властите границе, приступање ЕУ, али чланство у НАТО недоступно.

Компромиси на све стране.

Али постизање споразума би захтевало да се САД значајно ангажују у контактима са Русијом, оснивајући преговарачке тимове, користећи властиту силу да спроведу споразум до краја.

„Сједињене Америчке Државе морају да искористе властиту позамашну психолошку надмоћ над Русијом“, тврди Томас Грејем.

„Не може довољно да се нагласи улога САД и Трампа лично у потврди Русије као велике силе и Путина као светског лидера.“

Погледајте сусрет Путина, Кима и Сија Ђинпинга на војној паради у Пекингу

Утицај Кине

Кина је џокер карта.

Си Ђинпинг, кинески председник је један од малобројних светских лидера кога Путин слуша.

Кад је у раним данима сукоба Си Ђинпинг упозорио да Русија не прети употребом нуклеарног оружја, Кремљ га је брже-боље послушао.

Руска ратна машинерија је у огромној мери зависна и од кинеских пошиљки робе двоструке намене, као што су електроника, или машинерије које могу да се искористе и у цивилне и у војне сврхе.

Ако Пекинг одлучи да више није у интересу Кине да се рат настави, онда би имала значајну моћ утицања на размишљање Кремља.

За сада, САД не показују знаке да покушавају да охрабре или присиле Кину да изврши притисак на Москву.

Питање је, дакле, да ли би председник Си био вољан да изврши било какав притисак сам од себе.

За сада Кина делује задовољно што је САД заузета другим стварима, што су трансатлантски савезници разједињени и што остатак света доживљава Кину као извор стабилности.

Ако би руска инвазија ескалирала, светско тржиште нарушило, Америка увела секундарне санкције Кини као казну за њено трошење јефтиних руских енергената, онда би став Пекинга могао да се промени.

За сада, међутим, Путин верује да је у повољном положају и да је време на његовој страни.

Што се више овај сукоб буде продужавао, тврде аналитичари, више ће украјински морал опадати, разједињенији ће њени савезници постајати и више територије ће Русија освојити у Доњецку.

„Или ћемо ослободити ове територије силом или ће украјински трупе напустити те територије“, изјавио је Путин почетком децембра.

„Ништа неће променити његов став“, каже ми Фиона Хил.

„Сем уколико не буде нашао начина да изађе са сцене. Путин се тренутно клади на то да може да одржи ово довољно дуго да се околности наместе у његову корист.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]