Први људи су били паметнији него што смо мислили

Први људи на Земљи, који су живели пре неколико милиона година, можда су били проналазачи, показује откриће на северозападу Кеније.

Истраживачи су открили да су примитивни људи који су пре 2,75 милиона година живели на археолошком налазишту Наморотукунану користили камено оруђе непрекидно током 300.000 година.

Претходни докази указивали су да је употреба оруђа у раним фазама људске еволуције била спорадична, да су се оруђа насумично развијала и брзо заборављала.

Налаз у Наморотукунану је први доказ који указује да се технологија преносила хиљадама генерација.

Ово откриће пружа изузетно снажне доказе за темељно преиспитивање нашег разумевања људске еволуције, каже професор Дејвид Браун са Универзитета Џорџа Вашингтона у Вашингтону у Сједињеним Државама, који је водио истраживање објављено у часопису Nature Communications.

„Мислили смо да је употреба оруђа могла да буде само краткотрајна.

„Али када видимо употребу исте ствари током 300.000 година, то једноставно није могуће", каже професор Браун.

„Ово је дуг континуитет понашања.

„Људи и њихови преци су вероватно много раније почели да примењују оруђе и користили су га дуже него што смо раније мислили".

Археолози су провели 10 година на налазишту Наморотукунану, где су открили 1.300 оштрих камених плочица, камења за поступак ретуша и обрађеног камења, који су сви пажљиво исклесани.

Ова оруђа су направљена технологијом која је позната као олдувајска (названа према налазишту Олдувајском кланцу у северној Танзанији), која представља прву широко распрострањену методу израде каменог оруђа у људској историји.

Исте врсте оруђа појављују се у три различита слоја тла, а што је слој дубљи, то је старији период који приказује.

Сваки камен је пажљиво биран због његовог квалитета, што указује да су творци били вешти и да су тачно знали шта траже, објашњава др Дан Палку Ролијер са Универзитета у Сао Паулу у Бразилу и виши геонаучник у истраживачком тиму.

„Оно што видимо овде на налазишту је невероватан ниво софистицираности", рекао је за ББЦ њуз.

„Ти људи су били изузетно проницљиви геолози.

„Знали су како да пронађу најбоље сировине, а ова камена оруђа су изузетна.

„Некима практично можемо да се посечемо".

Геолошки докази указују да је употреба оруђа вероватно помогла овим људима да преживе драматичне климатске промене.

Пејзаж се променио од бујних мочвара до сувих травњака које су захватили пожари и полупустиња, каже Рахаб Н. Кињанџуи, виша научна сарадница у Националном музеју Кеније.

Ове велике промене животне средине обично би натерале популације животиња да се еволутивно прилагоде или да напусте подручје.

Али творци оруђа у овом региону успели су да опстану користећи технологију, а не биолошку адаптацију, објашњава др Палку Ролијер.

„Технологија је овим раним становницима источног дела басена Туркане омогућила да преживе у окружењу које се брзо мењало, али не тако што су се они прилагођавали, већ тако што су мењали начине на које су долазили до хране".

Докази о каменим оруђима у различитим слојевима показују да су током дугог и непрекидног периода ови примитивни људи пркосили биолошкој еволуцији, проналазећи начине да контролишу свет око себе и не допуштајући да свет контролише њих.

А то се догађало на самом почетку настанка људског рода, истиче др Палку Ролијер.

„Употреба оруђа значила је да нису морали да еволуирају мењајући сопствена тела да би се прилагодили променама.

„Уместо тога, развили су технологију која им је била потребна да дођу до хране – оруђа да распоре животињске лешине и ископају биљака".

За то постоје докази на самом налазишту: пронађене су животињске кости које су сечене овим каменим оруђем, што значи да су током свих тих промена ти рани људи доследно користили месо као извор хране.

„Технологија је овим раним становницима давала предност", каже др Палку Ролијер.

„Били су у стању да дођу до различитих врста хране како се окружење мењало.

„Њихов извор исхране се мењао, али захваљујући технологији могли су да превазиђу те изазове и пронађу нове изворе хране".

Пре око 2,75 милиона година, овај регион насељавали су неки од најранијих људи, који су имали релативно мали мозак.

Претпоставља се да су ти рани људи живели заједно са њиховим еволутивним прецима - аустралопитекусима, који су имали крупније зубе и комбинацију особина шимпанзи и људи.

Корисници оруђа на налазишту Наморотукунану највероватније су били припадници једне од ових група, или можда обе.

Ово откриће доводи у питање уверење које дуго заступају многи стручњаци за људску еволуцију да се континуирана употреба оруђа појавила знатно касније, пре 2,4 до 2,2 милиона година, када су људи већ развили релативно већи мозак, објашњава професор Дејвид Браун.

„Аргумент је да тада долази до прилично значајног повећања величине мозга.

„Зато се често тврди да им је употреба оруђа омогућила да тај велики мозак 'хране'.

„Али оно што видимо у Наморотукунану јесте да су ова врло рана оруђа коришћена пре него што се повећала величина мозга".

„Вероватно смо много потценили ове претке људи.

„Сада можемо да пратимо корене наше способности да се прилагођавамо променама помоћу технологије много раније него што смо мислили – све до пре 2,75 милиона година, а вероватно и много раније".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]