Може ли јавни градски превоз у Београду да буде бесплатан

Неки време прекраћују музиком која избија из слушалица, други цигаретом, а трећи мислима.

Десетак људи мирно стоји на аутобуској станици у Таковској улици у центру Београда и тек с времена на време неко извије врат низ улицу, одакле треба да стигну аутобус или тролејбус.

Уколико буду остварена најава градоначелника Александра Шапића, високог званичника владајуће Српске напредне странке (СНС), о увођењу бесплатног јавног превоза за све, тих десетак људи више неће морати да брину о плаћању карте, контролорима и потенцијалним казнама.

Ако уопште брину.

„Свакако не плаћам јавни превоз, као ни пола Београда, тако да ме та тема не дотиче толико", каже 74-годишњи Златко уз осмех за ББЦ на српском, док чека аутобус.

„Али свакако мислим да је то сулудо", додаје.

Градско саобраћајно предузеће (ГСП) Београд годинама представља велики проблем функционисања престонице Србије - познато је по великима дуговима, константном недостатку возача и дугогодишњим проблемима са наплатом карата.

„Од 1. јануара више нико неће морати да плаћа карту, нема више ни месечних, ни годишњих, ни попуста - ово је највећа реформа јавног превоза икада или бар од Другог светског рата", каже Шапић.

Шапићева најава и даље је само предлог.

Међутим, следеће недеље је седница Скупштине града Београда, када би та мера требало да буде усвојена, најавио је.

„Та мера није неочекивана, имајући у виду да у последњих годину дана имамо, де факто, скоро па бесплатан јавни превоз", каже Иван Банковић, саобраћајни инжењер и председник синдиката „Центар ГСП Београд", за ББЦ на српском.

Најаву бесплатног јавног превоза назива „популистичком".

„Када имате било какву цену, имате и право да захтевате неки квалитет за новац који сте дали.

„Ово је начин да градска власт каже 'не можемо да вам обезбедимо поуздан, удобан и тачан јавни превоз, али барем је бесплатан - шта се буните кад већ ништа не плаћате'", сматра Банковић.

Огласили су се и из Удружења потрошача Ефектива, наводећи да су у Београду, између осталог, недавно поскупели грејање, паркинг и порез на имовину, али да ће превоз бити бесплатан.

„Да ли је стварно и за кога бесплатан? За Београђане очигледно није", истакли су.

Шта каже Шапић, а шта путници?

Седамдесетдвогодишњи Душан Поповић, један од људи на станици у Таковској, нимало није задовољан тренутним стањем јавног превоза.

„Чекам (тролејбус) 41око двадестих минута, а онда дођу три заредом", каже кратко.

За најаву укидања карата кратко каже - „обећање лудом радовање".

„Власти само желе да се додворе људима, то је њихова стална тактика - дај им нешто бесплатно, дај им ово, дај им оно и сви одмах трче код њих."

На другој страници улице, станици која води у супротном смеру, стоји Адријана, која каже да у градској каси „вероватно има довољно новца који није искоришћен", па ће јавни превоз бити бесплатан.

Ипак, и она верује да је то само због „очувања позиције".

Градоначелник Шапић, чији СНС у Београду влада у коалицији са Социјалистичком партијом Србије (СПС), каже да је реч о „једној од планираних социјалних мера".

И да ће престоница Србије бити једини европски град са више од 500.000 људи и бесплатним јавним превозом.

„Има примера у Европи, попут Талина у Естонији или градова по Француској, али то су то све градови од по 100.000 до 300.000 људи", рекао је Шапић на конференцији за медије у Старом двору.

Све ће се, најављује, финансирати из градског буџета, који „неће бити толико угрожен".

„У неким земљама се од наплате карата превоз финансира и до 40 одсто, а код нас је било једва 15-ак процената.

„Сада ћемо на финансирање јавног превоза давати четрдесетак милиона евра и не кажем да нам тај новац неће недостајати, али је реч о социјалној мери", поновио је Шапић.

Поменуо је и студије из естонског Талина које су показале да становници у случају бесплатног јавног превоза мање користе аутомобиле.

Шапић се нада да ће се то десити и у Београду где су саобраћајне гужве годинама нерешив проблем.

„Неко ће као сада да се одрекне аутомобила, а ионако није плаћао карту?", пита помало зачуђено 74-годишњи Златко са станице у Таковској.

На истом месту је само неколико минута раније аутобус чекала Драгана, која није желела да открива презиме, али каже да јој се најаве чини „нереалном".

„Неко ће то свакако да плаћа", сматра она.

О бесплатном јавном превозу

Стари систем наплате карата промењен је 2023, када је после 13 година укинут БусПлус.

Смањене су цене карата, уведено плаћање СМС поруком и преко апликације.

Шапић каже да је њихова продаја од тада повећана, али да то ипак није било довољно.

„Тридесет година финансирање превоза од продаје карата није прелазило 15 одсто, док у појединим земљама то иде и до 40 одсто јавног превоза", каже бивши ватерполиста.

Процена је да од око 800.000 грађана који користе јавни градски превоз, карту плаћа тек око 180.000.

Рекао је да су контролорима, које је назвао „најпоштенијим људима", у превозима помагали комунални милицајци како би путник без карте добио казну.

Али комунални милицајци „нису баш волели да раде као контролори", истиче Шапић, додајући да „ни он није ту да буде риџован" - како је раније, у сленгу, називан контролор - који притом нема овлашћења да наплаћује казне од људи без карте.

„А када буду иоле непријатне ствари, медији стану на страну тог обичног 'јадног' човека", додао је градоначелник.

Проблем јавног превоза описао је као вишедеценијску рак-рану Београда и додао је он једини који се дрзнуо да „дирне у змијарник", поменувши неке раније системе наплате карата.

„Као да је неко свих ових година желео да се превоз не плаћа", сматра градоначелник.

Банковић каже да у пракси већ дуго постоји „потпуни изостанак, изузетно слаба или недовољна наплата карата".

„Имамо веома мали број и контролора и делова града где се контрола обавља, а чак и када би до ње дошло, све је прилично флексибилно - пред контролом пошаљете СМС поруку и исправан сте путник."

Уместо бесплатног јавног превоза за све, он сматра да је Београду потребан „транспарентан и праведан систем", бесплатан само за најугроженије категорије становништва.

Тренутно је вожња аутобусима, трамвајима и тролејбусима бесплатна за пензионере и ђаке, а да притом ништа не мора да се плаћа у ноћном превозу.

„Да ли се било шта променило набоље у ноћном јавном превозу? Није", каже Банковић.

„Да, пунији су аутобуси, пре свега младима, али и даље нема довољног броја возила."

Мера ће, верује, заправо највише користи донети послодавцима који запосленима више неће морати да плаћају накнаду за јавни превоз, што је тренутно законска обавеза.

За компаније са више стотина или хиљада запослених то је значајан бенефит, додаје.

„Путници неће осетити превелике промене, а буџет града ће бити значајно оптерећен - неко то мора да плати, бесплатан јавни превоз суштински не постоји", истиче Банковић.

„Заправо, ниједна јавна услуга није бесплатна, све се финансира из буџета града."

Ако додатни новац одлази на превоз, додаје, то значи „мање простора за унапрађење инфрастуктуре система јавног превоза у Београду".

О проблемима јавног превоза

У систему јавног превоза су аутобуси, трамваји и тролејбуси.

Има их укупно око 1.200.

Шапић је најавио и да до краја 2025. на улицама неће бити старијег аутобуса од две године, као и да ће до 2027. бити обновљен комплетан возни парк у јавном превозу - сви аутобуси, трамваји и тролејбуси.

Циљ је, каже, да „не постоји линија у граду где ће се на јавни превоз чекати дуже од 10 минута".

Недавно је најављена и могућност укидања распореда јавног превоза и увођење „динамичког реда вожње", што је изазвало доста пажње.

Актуелни ред вожње је направљен пре 30 година и неопходно је прилагодити га реалности, сматра Шапић.

Најављене измене ће побољшати квалитет јавног превоза, истакао је.

Међутим, четири синдиката ГСП-а тада су упозорила да би то могло да изазове још већи хаос у градском превозу и „додатни простор за могуће злоупотребе".

Тиме би се само „прикрили објективни проблеми у функционисању бројних линија јавног превоза", истакли су.

Из синдиката Слога касније су додали и да би недостатак тачно утврђених времена полазака био проблем за возаче који, између осталог, неће моћи да знају у које време и на ком месту завршавају смену.

У међувремену је донета одлука и да сви аутобуси буду плави, а не „соц-црвени", како је Шапић рекао.

Док опозиција сматра да је ГСП-у потребна реорганизација, новија возила и паметније коришћење линија превоза, градске власти констанстно одговарају да раде на побољшању и превоза и функционисање система.

Годинама се најављује и изградња метроа, који би, кажу, требало значајно да олакша превоз људи и растерети претрпане улице.

Изградња прве линије метроа почела је 22. новембра 2021, како је објавио министар Синиша Мали.

Иако је рок за завршетак прве линије метроа био 2028, сада је померен на 2030. годину, објавила је Нова економија.

Идеја о метроу у Београду постоји неколико деценија, али до данас главни град Србије нема овај вид превоза.

Град ће проблем гужви покушати да реши ширењем улица и булевара, али ће озбиљније растерећење саобраћаја уследити тек по изградњи метроа, каже Шапић.

Погледајте видео са ранијег протеста радника ГСП-а

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]