Власт у Ирану се суочава са највећим изазовом од револуције 1979: ББЦ уредница

Иранске власти се суочавају са најозбиљнијим изазовом од Исламске револуције у земљи 1979. године.

Сада снаге безбедности жестоко одговорају, а интернет је готово потпуно онемогућен.

Одговор власти оваквих размера није виђен у претходним кризама.

Многе улице, које су некада одзвањале гневним повицима против режима, сада се полако стишавају.

„У петак, 9. јануара било је невероватно много људи, маса је била огромна и било је много пуцњаве.

„У суботу увече, 10. јануара све је постало много, много тише", рекао је за ББЦ на персијском становник Техерана.

„Ако изађете напоље, значи да желите да умрете", рекао је ирански новинар.

Овог пута, унутрашњи потрес додатно је подстакнут претњом из иностранства.

Амерички председник Доналд Трамп је поновио могућност војне интервенције седам месеци после напада Сједињених Држава (САД) на кључна нуклеарна постројења током 12-дневног рата између Ирана и Израела, који је ослабио режим.

Аналогијом коју често користи амерички председник, то је Ирану дало „још једну карту" за игру.

Трамп каже да је Техеран позвао да се опет седне за преговарачки сто.

Међутим, Иран сада у руци нема добре карте, а Трамп каже да би можда ипак морао да предузме неку врсту акције пре било каквог састанка, јер преговори неће моћи да умире сву ужареност ових немира.

Иран неће попустити пред захтевима САД-а, међу којима је и потпуна обустава обогаћивања уранијума, јер би то значило да Техеран треба да пређе црвене линије које су уткане у саму срж стратешке доктрине ове теократије.

Какав год да је притисак у овом тренутку, нема знакова да иранске вође мењају курс.

„Њихов инстинкт је да стегну обруч, да покушају да преживе овај тренутак, а онда да виде како даље", каже Вали Наср са Факултета за напредне међународне студије Универзитета Џонса Хопкинса, који је аутор књиге „Велика стратегија Ирана (Иран'с Гранд Стратегy)“.

„С обзиром на њихове проблеме са САД-ом, са Израелом, са санкцијама, чак и ако угуше ове протесте, немају много могућности да побољшају живот Иранаца."

Ова недеља могла би да буде одлучујућа у погледу даљег тока догађаја - да ли ће Иран и шири регион утонути у нови талас војних напада и да ли ће сирова сила потпуно сломити ове протесте, као што је то био случај у прошлости.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи је 12. јануара рекао дипломатама у Техерану да је „ситуација сада под потпуном контролом".

Напољу, на јаком дневном светлу, улице Техерана испуниле су масе људи које је власт позвала да изађу и поврате улице од демонстраната.

Пет дана од свеобухватног прекида комуникација, још језивија слика ипак проналази пут до света путем сателитских комуникационих терминала Старлинка, што одражава техничку сналажљивост и храброст Иранаца.

Сведочења лекара о болницама претрпаним рањенима, језиви снимци импровизованих мртвачница на отвореном са дугим редовима црних врећа за тела, гласовне поруке послате новинарима ББЦ-ја на персијском у којима се изражавају шок и страх.

Бројке расту.

У последњем таласу немира 2022. и 2023. године, који је трајао више од шест месеци, организације за људска права забележиле су око 500 смтрних случајева и више од 20.000 хапшења.

Сада, за само неколико недеља, извештаји указују да је број погинулих већ много већи и да је више од 20.000 људи до сада приведено.

Влада не пориче да се дешава крвопролиће.

Државна телевизија такође приказује снимке импровизованих мртвачница, чак и признаје да су неки демонстранти убијени.

Погледајте снимак низа црних кеса с телима у Ирану

Улице Ирана су гореле, а државне зграде се паљене док је бес демонстраната буктао.

Оне су симболи система, а власт нападе на јавну имовину осуђује као дело „терориста и побуњеника".

Сада се и правни језик пооштрио, па власт говори да ће „вандали" бити оптужени за „вођење рата против Бога" и да ће се суочити са смртном казном.

Режим главну кривицу за побуну у земљи сваљује на стране непријатеље, што је шифровани назив за Израел и САД.

Овог пута, њихову оптужбу додатно подгревају и јасне размере инфилтрације израелске обавештајне службе Мосада током њиховог 12-дневног рата прошле године.

Сваки нови немир у Ирану покреће иста питања: колико далеко сежу ови протести, ко излази на улице и тргове, и како ће власти одговорити?

Овај последњи талас немира је јединствен по много чему.

Почео је на најобичнији начин.

Трговци који продају увозне електронске уређаје у Техерану су 28. децембра били шокирани изненадним падом вредности националне валуте.

Затворили су радње, ступили у штрајк и позвали друге на базару да им се придруже.

Првобитан одговор власти био је брз и помирљив.

Председник Масуд Пезешкијан обећао је дијалог и признао „легитимне захтеве" у земљи у којој инфлација достиже скоро 50 одсто, а пад вредности валуте ствара додатне проблеме обичним људима који већ тешко живе.

Нова месечна помоћ, у износу од око седам долара, брзо је уплаћена на банковне рачуне свих грађана да се макар мало ублажи ситуација.

Цене су, међутим, додатно скочиле, а немири су се проширили.

У року од три недеље, Иранци су протестовали свуда - од сиромашних провинцијских вароши до великих градова - захтевајући економске и политичке промене.

Сада више нема брзих и једноставних решења, јер проблем је сам систем.

Иран је сломљен услед година разарајућих међународних санкција, лошим управљањем и корупцијом, дубоким бесом због ограничења друштвених слобода и муком због цене овог дуготрајног сукоба са Западом.

За сада се чини да се систем још држи.

„Најважнији елемент који још увек недостаје за потпуни слом система је одлука репресивних снага да више немају корист од режима и да више нису спремне да убијају за њега", објашњава Карим Саџадпур, виши сарадник у Карнегијевој фондацији за међународни мир у Вашингтону.

Пре избијања ове кризе, знало се да су најмоћнији људи у владајућим круговима у Ирану оштро подељени око кључних питања: да ли и како обновити преговоре са САД-ом о новом нуклеарном споразуму, као и како обновити стратешко одвраћање после удараца нанетих њиховим војним савезницима и политичким партнерима током рата у Гази.

Али опстанак система, њиховог система, важнији је од свега.

Власт је и даље у рукама болесног 86-годишњег врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, али он је окружен његовим најоданијим браниоцима, међу којима је и Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), који сада има пресудан утицај на економију, политику и безбедност Исламске Републике Ирана.

Познато је да је пажња самог врха власти заокупљена готово свакодневним претњама председника Трампа.

Оне су такође подстакле широка нагађања о томе какав би био утицај било какве стране интервенције.

Војна акција би могла да ојача демонстранте, али би могла и да има супротан ефекат.

„Главни утицај би могао да буде јачање јединства елите и сузбијање подела унутар режима у тренутку повећане рањивости", каже Санам Вакил, директорка програма за Блиски исток и Северну Африку у лондонском аналитичком центру Четам хаусу.

Један од најгласнијих Иранаца који позивају председника Трампа на интервенцију је прогнани бивши престолонаследник Реза Пахлави, чији отац је свргнут са места шаха у Исламској револуцији 1979. године.

Али његов позив, као и блиске везе са Израелом, изазивају контроверзе.

Други Иранци, од добитнице Нобелове награде за мир Наргес Мохамади, која је и даље у затвору у Ирану, до награђиваног редитеља Џафара Панахија, тврде да промене морају да буду мирне и да дођу унутар земље.

Пахлави је у садашњим немирима показао способност да помогне да се побуна покрене и обликује.

Његови позиви почетком прошле недеље на усаглашено скандирање изгледа да су извели још више људи на улице, упркос хладном времену.

Немогуће је знати колико подршку има и да ли ова снажна чежња за променом наводи неке да се чврсто држе познатог симбола.

Иранска застава из времена пре револуције, са лавом и сунцем, поново се завијорила.

Пахлави наглашава да не жели да врати монархију већ да предводи демократску промену.

Међутим, у прошлости се није показао као уједињујући чинилац у подељеној иранској дијаспори.

Иранце, међу којима су и они који и даље подржавају теократски режим, море страхови од пропасти и хаоса, финансијске невоље и још много тога.

Неки размишљају о реформама, а не о револуцији.

Историја нас учи да када се запаљива осећања и сила сретну на улицама, промена може да дође одозго или одоздо.

То је увек непредвидиво и често опасно.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]