Русија напредује на ратишту док Бајден Украјини шаље ново оружје

Одлука председника САД Џозефа Бајдена да пошаље противпешадијске мине Украјини и одобри употребу ракета дугог домета за ударе на руску територију уследила је док војска Русије убрзава продоре дуж линије фронта.

Подаци Института за студије рата (ИСВ) показују да је Русија заузела скоро шест пута више територије 2024. у односу на претходну годину и да напредује ка кључним украјинским логистичким чвориштима у источном региону Донбас.

У међувремену, изненадни украјински упад у руску Курску област посустаје.

Руске трупе су потисле офанзиву украјинских снага у Курској области.

Стручњаци су довели у питање успех ове офанзиве, а један ју је чак назвао „стратешком катастрофом“, имајући у виду мањак људства са којим се суочава Украјина.

Ови развоји догађаја стижу у време повећане неизвесности пред почетак другог мандата Доналда Трампа.

Новоизабрани амерички председник рекао је да ће окончати рат кад буде преузео дужност у јануару 2025, а неки страхују да би он могао да укине будућу војну помоћ Украјини.

Украјина ће изгубити рат уколико из Беле куће одлуче да ускрате војну помоћ, каже украјински председник Владимир Зеленски.

„Остаћемо овде и борићемо се. Имамо нашу производњу, али то неће бити довољно да победимо и мислим да неће бити довољно да преживимо", рекао је Зеленски за америчку телевизију Фокс Њуз.

У међувремену, више страних амбасада, међу којима и америчка, затворено је 20. новембра због могућег напада на главни град Украјине.

Грчка и Италија такође су затвориле дипломатска представништва.

Руски продори у источној Украјини

У првих неколико месеци рата, линија фронта се померала брзо, а Русија је хитро освајала нове територије пре него што ју је потиснула украјинска контраофанзива.

Али 2023. године ниједна страна није остварила велике продоре - сукоб је углавном био заглављен у пат-позицији.

Међутим, нови подаци ИСВ-а указују на да 2024. године ситуација више иде на руку Русије.

ИСВ заснива анализу на потврђеним снимцима са друштвених мрежа и извештајима о кретању трупа.

Подаци ИСВ-а показују да су руске снаге до сада заузеле око 2.700 квадратних километара украјинске територије, у поређењу са свега 465 квадратних километара током читаве 2023. године, што је скоро шестоструки раст.

Докторка Марина Мирон, истраживачица одбране са Краљевског колеџа у Лондону, сугерише за ББЦ да постоји могућност да се украјинске позиције на источном фронту „уруши“ ако Русија буде наставила да напредује овим темпом.

Између 1. септембра и 3. новембра заузето је више од 1.000 квадратних километара, што сугерише да се последњих месеци продор убрзао.

Две области које сносе највећи терет ових продора су Купјанск у Харковској области и Курахове, одскочна даска на путу до логистичког чворишта Покровск у Доњецкој области.

Купјанск и области источно од реке Оскил били су ослобођени у офанзиви на Харков 2022. године, али је Русија успела све више да поврати потоњу.

У саопштењу са најсвежијим обавештајним подацима, британско Министарство одбране обелоданило је да руске снаге покушавају да се пробију кроз североисточни обод града.

Снимци објављени 13. новембра чију је веродостојност утврдио ББЦ доследне су са овом анализом.

На снимку се види како је конвој руских оклопних возила заустављен након што је стигао на четири километра од кључног моста у Купјанску, што је последњи велики путни прелаз у области.

Иако ови извештаји можда не значе нужно контролу над облашћу, индикативни су за то колико је сада развучена украјинска линија одбране.

Другде, после поновног заузимања града Угледара у октобру, издигнутог положаја који се надвија над кључне линије снабдевања за који се Москва борила две године, Русија је преусмерила све ресурсе на Курахове.

Украјинске снаге које бране град до сада су успеле да одбију нападе са југа и истока.

Али линија фронта се лагано све више приближава, а Русија такође прети да ће опколити бранитеље са севера и запада.

Пуковник Јевгениј Сасико, бивши шеф стратешких комуникација у украјинском генералштабу, рекао је да је Русија поставила „снажне чељусти“ око бочних делова града које полако „прогризају“ одбрану све док се не буде урушила.

Снимци из града које је верификовао ББЦ показују масивно разарање, са тешко оштећеним стамбеним зградама.

ИСВ закључује како Москва сада држи укупно 110.649 квадратних километара територије у Украјини.

Поређења ради, украјинске снаге заузеле су свега нешто мало више од 1.171 квадратног километра у првом месецу упада у Курск, мада су руске снаге сада успеле да поврате скоро половину те територије.

Упркос оствареном територијалном напретку, руски продор је имао високу цену.

Анализа ББЦ-ја на руском потврдила је да је најмање 78.329 војника погинуло откако је Русија покренула потпуну инвазију у фебруару 2022. године, са губицима Москве између септембра и новембра ове године више од један и по пут већим него у истом периоду 2023. године.

Губици су додатно погоршани приступом „машине за млевење меса“ за који се прича да је омиљени међу руским командантим, што описује таласе регрута који се бацају на украјинске положаје у покушају да се исцрпе њихове трупе.

Упркос руским продорима, неки стручњаци су истакли да је реална брзина офанзиве и даље прилично спора.

Дејвид Ханделман, војни аналитичар, сугерисао је да се украјинске трупе на истоку полагано све више повлаче како би очувале људство и ресурсе, уместо да претрпе шири колапс.

Курски гамбит

Украјина је покренула шокантни упад у руску Курску област у августу.

Није сасвим јасно зашто је Русији требало толико дуго да одговори на ту операцију, због чега су трупе Кијева брзо стекле контролу над бројним пограничним насељима.

Докторка Мирон је сугерисала да је, иако ће Кремљ трпети домаћу политичку цену док год упад буде трајао, руски генералштаб желео да задржи украјинске снаге у Курску док њене снаге остварују напретке дуж линије фронта на другим местима.

Али Москва је сада чврсто решена да поврати територију изгубљену на властитом тлу.

У регион је послато око 50.000 војника.

Верификовани снимци из Курске области показују да се тамо воде жестоке борбе и да Русија трпи значајне губитке у људству и опреми.

Али подаци јасно указују на то да се украјинска контрола над облашћу смањује.

Од почетка октобра, руски контранапади повратили су око 593 квадратних километара територије у пограничној области, показују бројке ИСВ-а.

Упад у Курск испрва је био огроман подстицај за Украјину што се тиче морала у време озбиљних неуспеха, а дрскост операције била је подсетник на њену способност да изненади и науди непријатељу.

Али докторка Мирон је рекла да иако је упад у Курс био тренутак „тактичке генијалности“, он се доживљава и као „стратешка катастрофа“ за Украјину.

„Читава идеја је можда била покушај стицања политичке предности у потенцијалним преговорима, али и да се војно одвуку руске снаге од Донбаса како би се ослободио Курск. Међутим, оно што виђамо уместо тога је да су украјинске јединице сада те које су тамо заточене.“

Зна се да се у Курску боре неке од најискуснијих и најефикаснијих јединица Кијева.

У овој офанзиви такође учествују механизоване јединице опремљене најсавременијим западним оклопом.

Украјинске вође су наговестиле да се надају да ће овај упад натерати Москву да преусмери неке своје снаге из источне Украјине, успоривши тамошњи руски продор.

Уместо тога, експерти кажу да је већина појачања послата у Курск из делова Украјине у којима борбе нису биле толико жестоке.

„Према украјинским војницима са различитих делова фронта, руске трупе које су послате као појачање у Курск углавном су извучене из Херсона и Запорожја“, каже за ББЦ Јуриј Клавилијер, аналитичар земљишта при Међународном институту за стратешке студије.

„Борбе тамо нису толико жестоке као на истоку. Неке руске јединице које нападају Харков су такође преусмерене на Курск јер је Украјина успела да тамо заустави руски продор“, додаје он.

Важност територије за обе стране је снага коју она даје њиховом положају у било каквим потенцијалним преговорима.

Иако се још није конкретно говорило о мировним преговорима, изабрани амерички председник Трамп тврдио је да може да оконча рат у року од 24 часа, не објаснивши тачно како.

У уторак је Украјина први пут испалила ракете дугог домета које је добила од САД у Русију – само дан након што јој је Вашингтон дао дозволу за то.

Верује се да је ова одлука донета делом да би се помогло Украјини да задржи део Курског региона, како би то искористила као улог у будућим преговорима.

Али докторка Мирон је рекла за ББЦ да су нови продори пружили Русији јачи положај у преговорима док се Трампов нови тим за спољну политику припрема да преузме дужност.

„Оно што контролишу у овом тренутку им даје одређену предност“, рекла је она.

„Ако би дошло до преговора, сигурна сам да би се, како руска страна истиче, ‘то урадило на основу актуелне конфигурације на бојишту.’

„Из руске перспективе, она има много боље карте од Украјинаца.“

Додатно извештавање: Олга Робинсон

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]