Шта за Босну значи најављени одлазак УСАИД-а

После скоро пет година Дневни центар удружења Menssana из Сарајева 14. фебруара затвара врата.

Без свакодневне подршке остаће педесетак људи са менталним потешкоћама и инвалидитетом, који су овде добијали психолошку помоћ, разне врсте терапија и услуга у заједници.

„Данас су очи наших корисника биле пуне суза, морала сам да их замолим да више не долазе", каже Орнела Чолић, председница удружења Menssana, за ББЦ на српском.

Разлог затварања је одлука донета око 7.500 километара далеко, у Вашингтону.

Будућност Америчке агенције за међународну помоћ (УСАИД) доведена је у питање после најаве администрације Доналда Трампа о спајању ове агенције са Стејт департментом, смањењу буџета и броја запослених.

Широм света, УСАИД је улагао у јачање државних институција, медије и невладин сектор, а у Босни и Херцеговини присутан је већ више од три деценије.

Током рата је то било кроз хуманитарну помоћ, док је између 1995. и 2024. УСАИД кроз пројекте у БиХ уложио више од две милијарде америчких долара, саопштили су из Амбасаде САД у Сарајеву.

То је двоструко више него што је између 2001. и 2024 уложено у Србију, најмногољуднију земљу Западног Балкана, о чему је ББЦ писао.

'Све се срушило као кула од карата'

Међу бројним организацијама које су се ослањале на помоћ УСАИД-а су и сервисни центри за људе са инвалидитетом, попут Menssane.

Од 2015, издвојено је више од 480.000 долара за рад сервисних центара који раде са око 300 породица деце са инвалидитетом, саопштено је.

Чолић каже да је њена организација захваљујући пројекту УСАИД-а финансирала четири плате, најам просторија и режије.

Међутим, почетком фебруара њиховој организацији стигао је мејл, у којем пише да се обустављају сви пројекти које је америчка агенција финансирала.

„Све се срушило као кула од карата", каже Чолић.

„Мораћемо да затворимо центар, а колегиница и ја ћемо остати без уговора о раду", додаје у телефонском разговору, дрхтавим и плачним гласом.

У финансијским неприликама је и сарајевско Удружење породица деце и особа са потешкоћама у развоју „Дајте нам шансу", чији је главни партнер од 2014. био управо УСАИД.

„Одлазак УСАИД-а је шокантан, али се нећемо угасити", каже Инес Кавалец, председница удружења, за ББЦ на српском.

Ова организација није у потпуности зависила од УСАИД-а, који их је „подржавао да финансијски ојачају", додаје.

Ипак, што пре морају да попуне новонасталу рупу у буџету, како не би морали да отпусте никога од 19 запослених.

Погледајте видео: Први посао за младе са интелектуалним потешкоћама

Кавалец, која је и сама мајка детета са сметњама у развоју, нада се да ће власти у Босни и Херцеговини препознати значај финансирања невладиних организација и удружења попут њиховог.

„Није обавеза међународне организације да води бригу о најосјетљивијим грађанима, већ је време да ту обавезу преузме држава", каже.

Угрожене десетине радних места у медијима

Без значајног дела финансија остаће и поједини истраживачки медији у Босни и Херцеговини.

„Већина медија који се баве истраживачким новинарством, а нарочито темом корупције, у великој мери ослања се на америчке донације", каже комуниколог Младен Бубоњић за ББЦ на српском.

УСАИД је између 2022. и 2023. финансирао рад 13 независних медијских организација широм БиХ, саопштила је Америчка амбасада.

Међутим, сада би више од половине запослених у тим медијима могло да остане без посла, кажу из струковног удружења Амбрела (Умбрелла) које окупља ових 13 медија, за ББЦ на српском.

„Процењујемо да би 59 новинара у истраживачким редакцијама могло да остане без запослења, уколико се не пронађе решење", каже Милица Самарџић, извршна директорка Амбреле, за ББЦ на српском.

У последње две и по године, захваљујући донацијама УСАИД-а објављено је више од 300 прича о корупцији у властима и друштву, саопштила је Америчка амбасада.

„Захваљујући раду ових медија, бројни корумпирани званичници у Републици Српској су разоткривени, отпуштени, ухапшени или новчано кажњени", пише у саопштењу.

Међутим, дугогодишњи лидер овог ентитета Милорад Додик недавно је назвао УСАИД криминалном организацијом и најавио истрагу.

Оптужио је неколико медија да су плаћени како би „рушили власт".

Забрана или смањење помоћи САД-а кроз УСАИД и сличне програме имаће озбиљне последице по рад независних медија у БиХ, али и шире, каже Бубоњић.

„Угрожене су десетине, а можда и стотине радних места", истиче и оцењује да су откази „готово неминовни" .

Локалне самоуправе: 'Успориће се економски развој'

Иако се у јавности највише говори о помоћи медијима, далеко више новца добијале су локалне заједнице и државне институције.

За 30 година деловања УСАИД-а финансирани су пројекти из енергетике, здравства, образовања, улагало се у изградњу школа, деминирање и помоћ пољопривредницима кроз набавку опреме.

Од две милијарде долара уложених у претходних 30 година, око две трећине средстава отишло је у Федерацију БиХ, док је отприлике трећина отишла другом ентитету Републици Српској (РС), саопштила је Америчка амбасада у БиХ.

Два ентитета разликују се не само по етничком саставу, већ и по броју становника - у Федерацији живи око 2,3 милиона људи, а у РС око 1,3 милиона, показују подаци пописа из 2013. године.

Одлазак УСАИД-а се неће значајно осетити у РС, каже Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева и председник Савеза градова и општина Републике Српске.

„У граду Источно Сарајево неће бити негативних ефеката", каже Ћосић за ББЦ на српском.

Негативних ефеката биће „само у пет или шест општина у РС, које су посредством политичких веза остварили контакте у УСАИД", додаје.

Ћосић каже да је незадовољан како је УСАИД одлучивао које локалне заједнице ће добити финансијску помоћ.

„Недостајала им је транспарентност, а доминантно су били окренути Федерацији БиХ", тврди.

У око тридесет градова и општина, УСАИД је кроз пројекат Диаспора инвест радио на повезивању босанских инвеститора са локалним заједницама.

Међу њима је Општина Жепче, удаљена 70 километара од Сарајева, где су забринути да ће се обуставом америчког финансирања „успорити економски развој" у том месту, каже Весна Лучић из Кабинета општинског начелника за ББЦ на српском.

„Грађани још нису свесни тога, јер за сада не могу да осете учинак одлуке да се пројекти обуставе, али ми јесмо - очекују нас далекосежне последице", додаје.

„Неће доћи до отпуштања људи, али засигурно ћемо морати пронаћи неке нове изворе финансирања за запослене у будућности."

Један од њих је и Град Коњиц, који је финансирао половину пројектних активности из градског буџета, док је други део новца добијао из УСАИД гранта.

„Искрено се надамо наставку сарадње са УСАИД-ом и сматрамо да неће доћи до значајнијих застоја у реализацији планираних пројектних активности", каже Сабина Ћукле из одељења за медије и информисање у том граду.

Повлачење УСАИД пројеката ће „негативно утицати на подршку малим и средњим предузећима" у Општини Какањ, која је претходних година добила неколико УСАИД грантова.

Планирали су да кроз програме УСАИД-а у будућности сарађују на развоју туризма и унапређењу енергетке ефикасности, кажу из локалне самоуправе, али то је сада на паузи.

Ни у Коњицу, ни у Какњу неће бити отпуштања у локалним самоуправа, јер се радна места финансирају из државних буџета.

Град Цазин, на крајњем северозападу Босне, имао је два пројекта са УСАИД-ом, а који су се бавилина развојем бизниса жена и других маргинализованих група.

„Надамо се да ће се разрешити тренутни статус УСАИД-а, тако да ће се наставити даља сарадња са њима на постојећим и новим пројектима", рекао је Суад Рошић, помоћник градоначелника, за ББЦ на српском.

Шта кажу званичници у БиХ?

Док у Федерацији БиХ углавном ћуте, званичници у Републици Српском готово славе Трампову одлуку.

„УСАИД је криминална организација која је финансирала 40.000 организација и појединаца у БиХ", рекао је Милорад Додик, председник Републике Српске, запретивши полицијском истрагом о наводним малверзацијама.

Пре три године, Додик је говорио другачије.

„УСАИД је у протеклим годинама дао озбиљан новац за подршку и у РС. Ми смо захвални и ја сам своју захвалност изнио на ту тему", рекао је у јануару 2022.

Док међу званичницима у Федерацији БиХ углавном влада мук, једна од ретких политичарки која је изразила жаљење због гашења УСАИД-а је Дарја Софтић Каденић, министарка правде Кантона Сарајево.

„Не видим нити једа позитиван аспект ове одлуке, и ко год ју поздравља, сигурно не мисли на добробит Босне и Херцеговине."

Повлачењем УСАИД-а задовољан је и Фадил Новалић, бивши премијер Федерације БиХ, који тренутно служи четворогодишњу затворску казну због злоупотребе службеног положаја.

„Јако су ме обрадовале охрабрујуће информације из САД-а: злочиначка хоботница, УСАИД, се гаси", написао је на Фејсбуку Новалић, који упркос пресуди тврди да су његов случај „монтирали УСАИД-ови плаћеници".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]