Шта за Балкан значи повратак Трампа

Балкан није на листи приоритета новог америчког председника Доналда Трампа, али то не значи да овдашњи лидери немају велика очекивања, наде или стрепње, од његовог повратка у Белу кућу.

Док су се гласови са америчких избора још бројали, председник Србије Александар Вучић је међу првима честитао победнику, а Милорад Додик, председник Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, уз музику је наздравио шампањцем.

У Трамповој резиденцији на Флориди био је Беџет Пацоли, један од најбогатијих Албанаца са Косова и бивши министар, који је уверен да ће нови-стари председник „учинити не само Америку, већ и цео свет, поново великим".

За разлику од Београда и Бањалуке, тамо где су званичници били наклоњенији администрацији Џозефа Бајдена приметна је „ледена ћутња", каже аналитичар Аднан Ћеримагић за ББЦ на српском.

„Интересантно је видети шта су очекивања званичне Приштине, Сарајева, можда и Загреба, јер мудро се не говори о страховима и чувају се карте", каже аналитичар Иницијативе за европску стабилност из Берлина.

Није реално очекивати да се промени став Вашингтона о независности Косова или Дејтонском споразуму у Босни и Херцеговини, сматра Ћеримагић.

Могуће је, међутим, да у неком тренутку Ричард Гренел, именован за специјалног изасланика Беле куће за кризна жаришта у свету, у складу са америчким интересима посвети пажњу и овом региону.

„У првом мандату смо видели да Трамп деловање базира на фактору изненађења.

„Он и његов тим нису јавно усредсређени на Балкан, то је више однос са Европском унијом, односно Русијом у вези са Украјином, као и појединачним земљама попут Велике Британије или Немачке, што смо видели у активностима Илона Маска у интервјуу са десничарском представницом", објашњава аналитичар.

Одлуке од случаја до случаја

Балкан може привући пажњу Трампа само у ширем контексту, те треба имати умерена очекивања, сматра и Веско Гарчевић, предавач међународних односа на школи Парди за глобалне студије Бостонског универзитета.

„Његовом повратку обрадовали су се поборници чврсте руке или националисти, слично се дешавало у другом делу Балкана кад је Бајден победио.

„Може се очекивати да САД поново самостално раде и да за разлику од претходних администрација, то не буде увек у хармонији са Европском унијом", каже Гарчевић.

Вашингтонски споразум Београда и Приштине 2020, који је био део такозваних Абрахам споразума на Блиском истоку - историјске погодбе за нормализацију дипломатских веза између Израела и Уједињених Арапских Емирата, Бахреина, Судана и Марока, у којима је Трамп посредовао, пример је за такву политику.

„Предвидивост није нешто се везује за Трампа, многе ствари могу да буду решаване ад хоц и буду производ случаја или околности", каже Гарчевић.

Србија: Косово, протести, бизнис

Вашингтонски споразум је склопљен пред сам крај претходног Трамповог мандата.

На два листа папира потписана у Овалној соби наведене су и економске тачке сарадње Београда и Приштине, која није далеко одмакла, али и мноштво политичких питања важних за Америку.

Међу најважнијим тачкама овог споразума било је израелско признање независности Косова после 12 година.

Обећање да ће Србија пребацити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим се још није остварило.

Србија и Косово су се обавезали да ће Хезболах, шиитску политичку партију са војним крилом из Либана, прогласити терористичком организацијом, две године пре сукоба у Гази и Либану.

Влада Косова је убрзо донела такву одлуку, док Београд то још није учинио, пише у извештају америчког Стејт дипартмента из децембра 2023.

„Од тог споразума за време Бајдена није остало ништа, уместо тога је наступила политика која се сводила на лажна обећања Србији да ће се остварити аутономија за Србе на Косову, уколико Београд буде учинио неке уступке.

„На крају смо видели да је само Београд учинио низ уступака, а да Срби на Косову нису добили апсолутно ништа и то би с доласком Трампа могло да се промени", оцењује Владимир Трапара из београдског Института за међународну политику и привреду.

Током 2024. приштинске власти затвориле су више привремених органа Србије, укинуте су српске регистарске таблице, хиљаде Срба је узело косовска документа, а престала је и вишедеценијска употреба динара као валуте.

Уколико се Београд и Приштина буду сложили, могло би да дође до обнављања Вашингтонског споразума и даљег дијалога на његовој основи, али би одушевљење српске стране Трамповим повратком „могло мало и да спласне", упозорава он.

„Ако Гренел буде учествовао у диалогу Београда и Приштине, то ће бити шанса за Србију, јер је и прошли пут одиграо кључну улогу.

„Али треба бити опрезан, зато што ће се он бавити, како је најављено, другим деловима света који су значајнији за САД", каже Трапара.

Београд полаже наде у Трампа и на домаћем плану.

Промене у Белој кући поклапају се са вишемесечним протестима у Србији после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

Уследиле су студентске блокаде факултета и десетине већих и мањих скупова широм земље.

Вучић је недавно рекао да од Трампа очекује „велике структурне промене политичког крвотока у свету", и преиспита донације које се из америчког буџета дају невладиним организацијама.

У овим, како их Вучић назива „групама за притисак" чији је циљ „рушење слободних и слободарских држава у свету", српски председник види спољне организаторе домаћих протеста.

Трампа са Србијом повезују и пословни интереси: планови за изградњу Трамп куле, која би требало да се гради на месту Генералштаба у центру Београда, изазвали су противљење стручњака.

Према најавама, луксузни хотел и пословно градиће фирме Трамповог зета Џареда Кушнера у сарадњи са милијардером из Уједњених Арапских Емирата Мохамедом Алабаром.

Покушаји власти да преко пословних подухвата добију привилегован статус код Трампа можда и могу да се остваре, али нису довољни за остваривање стратешких циљева Србије или Албаније на Балкану, где Кушнер такође планира да улаже, напомиње Гарчевић.

Косово: И даље могуће кризе

Иако није, Балкан би требало да буде један од приоритета за Трампа, јер се ситуација у региону брзо погоршава, сматра Аидан Хехир са Школе за друштвене науке Универзитета у Вестминстеру.

Политика Бајденове администрације према Балкану била је повлађивање Србији, што је охрабрило националисте у српској влади и подстакло их да се мешају у суседне земље - посебно Косово и Босну, оцењује стручњак за међународне односе у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Сада смо на тачки где српски националисти угрожавају регионални мир и безбедност.

„Ако Трампова администрација не предузме кораке да исправи Бајденов неуспели приступ, велика је вероватноц́а да ц́е значајне кризе у обе земље избити у наредних 12 месеци са озбиљним импликацијама за Европу у целини", упозорава Хехир.

Вашингтонски споразум је „фактички мртав", сматра он, надајући се да ће Гренел, „један од најмање стручних дипломата икада укључених у преговоре Косова и Србије" бити ван овог дипломатског процеса.

„Гренелов отворено просрпски став и његови јавни напади на премијера Куртија учинили су га непоправљиво компромитованом фигуром на Косову", сматра он.

Косову предстоје парламентарни избори 9. фебруара, као и локални на јесен, а највеће шансе за победу тренутно има странка Самоопредељење Аљбина Куртија.

„Постоји широко распрострањен страх да ц́е Трамп настојати да ојача моц́ ауторитарних лидера широм света, међу којима и Вучиц́а у Србији, и да то има злокобне импликације по Косово", објашњава Хехир.

Босна и Херцеговина: Додик и санкције

Велике наде у Трампа полаже и Милорад Додик, који је од политичара који ужива поверење Вашингтона током 1990-их, данас под америчким санкцијама.

Додик се после избора сликао носећи качкет са слоганом Трампове кампање, а засвирала је и хармоника.

„Познајући процедуре, могуће је да му неке санкције нова администрација укине, али је још важније да не буде увођења нових.

„За Бањалуку и Додика је важно и шта ће се десити са судским процесом против њега, јер у јавности стварају утисак да иза тога стоји амбасада САД и Бајденова администрација", оцењује Аднан Ћеримагић.

Додику се у Босни суди за непоштовање одлука високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита.

„Значај санкција је досад минималан, јер је Додик појачао ратоборну реторику и без сумње види Трампа као лидера са којим може да се повеже", каже Аидан Хехир.

„Уколико Трампова администрација не предузме ништа у смислу потврде да су постојец́е границе на Балкану непромењиве, Додик ц́е вероватно настојати да у блиској будуц́ности издвоји Републику Српску из Босне", упозорава он.

Додик је говорио да је Бајденова администрација била „веома неправедна и злонамерна према позицији српског народа".

Елмедин Конаковић, министар спољних послова Босне и Херцеговине, међутим поручује да „нема разлога за забринутост, јер Америка остаје стратешки партнер БиХ".

„Трамп је и раније показао опредељеност и пуно поштовање територијалног интегритета и суверенитета БиХ, осуђивао је сецесионистичке поруке и потезе.

„Додик је санкционисан у време Трампове администрације и данас има те санкције, а оно што ради је део његовог фолклора којим забавља јавност већ дуже времена", рекао је Конаковић после избора.

Црна Гора: Поглед ка Београду и НАТО

Подгорица данас више гледа шта ће се дешавати у Београду с протестима, него у Вашингтону, оцењује Веско Гарчевић.

„Део Владе у Подгорици је под јаким утицајем Вучића и слабљење њега ће вероватно утицати на дешавања у Црној Гори, можда чак и до прекомпозиције владајуће већине", додаје бивши амбасадор Црне Горе при НАТО-у и у Бечу.

На Црну Гору, као чланицу НАТО-а, може директније утицати Трампов однос према овом војном савезу најмоћнијих западних земаља, предвођених Америком.

Током првог председничког мандата претио је да ће повући САД из НАТО ако друге земље чланице не испуне договорене циљеве трошења два одсто бруто националног производа (БДП) на одбрану.

„Сад тражи да се иде до четири одсто БДП-а, што ће значајно утицати на Црну Гору која тек што је успела да пребаци тражених два одсто издвајања.

„То за малу земљу можда није неопходно, али је потребно да би показали солидарност са осталим чланицама, што ће бити изазов и за Хрватску и Словенију", каће Гарчевић.

Према најавама из Брисела, Црна Гора би могла 2028. да постане следећа чланица Европске уније, пре осталих са Балкана.

Свет и Балкан

Утицај укупних међународних односа може индиректно довести до промена америчке политике према Балкану, оцењују стручњаци.

Ако Трамп буде заиста помогао у постизању мира у Украјини, за шта је у кампањи говорио да му је „довољан један дан", то би могло да утиче на нешто другачију поделу политичких карата у свету - и смањивање западног притиска на Русију.

Била би то добра вест и за Србију, каже Владимир Трапара.

„Делимично релаксирање санкција Русији које би уследило значило би и да ће Београд бити под мањим притиском да уведе санкције.

„Али не треба се заваравати, под Трамповом администрацијом ће се вршити већи дипломатски притисак на Београд да се дистанцира и од Москве и од Пекинга", оцењује он.

Трамп заговара ратоборни став према Кини, са којом је током претходног мандата покренуо жесток трговински рат, а и данас је сматра претњом по Америку.

Ако би се за удаљавање од Кине и Русије Србији понудило решавање отворених питања попут Косова, била би то добра шанса, оцењује Трапара.

„Благо дистанцирање од Русије је прихватљива цена коју би Београд могао да плати ако добије иоле компромисно решење косовског питања", закључује.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]