Хоће ли на југу Црне Горе изнићи нови Дубаи

Сунчани априлски дани на улцињској Великој плажи и предсезонски мир без гужве, не показују да је баш ово место узбуркало читаву политичку сцену Црне Горе.

Ако се оствари намера владе, на овом дугачком пешчаном појасу на југу Јадрана, популарном међу туристима, уз арапски капитал могао би да никне луксузни комплекс и марине за јахте, чему се недељама противе мештани, еколози, активисти и поједине опозиционе партије.

У делу плаже, где се река Бојана улива у море, надомак Аде Бојане, срећем кајт сурф инструктора Немању Шкобића.

Он већ 17 година подучава туристе овом екстремном спорту на морским таласима.

Дошао је недавно из Вијетнама, где је пет месеци радио као инструктор, и каже да су у Улцињу „услови неупоредиво бољи”, готово идеални.

„Најављена инвестиција би се лоше одразила на нас кајтере, јер сама изградња тих чудесних марина и вишеспратница би променила лице Велике плаже и мора.”

Влада Црне Горе на челу са Милојком Спајићем, лидером Покрета Европа Сад (ПЕС), планира заједничка улагања са компанијама из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) које би, како кажу, донели „убрзани економски раст и виши стандард за грађане".

У улцињску ривијеру је спреман да улаже Мухамед Алабар, председник компаније Игл Хилс, која је почетком марта на тендеру дала највеће понуде за четворогодишњи закуп половине улцињских плажа којима газдује држава.

Бизнисмен чија је фирма градила небодер Бурџ Калифу у Дубајиу, на Балкану је познат као инвеститор изградње великог луксузног насеља Београд на води, као и других сличних пројеката у Хрватској и Албанији.

У држави, кандидаткињи за чланство у Европској унији која се Уставом обавезала да буде еколошка, активисти се прибојавају да би улагање угрозило не само локални туризам на дрвеним сојеницама уз Бојану и дуж Велике плаже, него и природно станиште птица које овде живе.

'Није добро за мештане, ни за Црну Гору'

Велика плажа је недалеко од Улциња, најјужнијег града у Црној Гори.

Дугачка 13 километара и широка и до 60 метара, већ деценијама омиљено је прибежиште љубитеља топлог мора, финог песка и нетакнуте природе.

Ада Бојана речно острво на ушћу реке Бојане у Јадранско море, од 1973. године проглашена за нудистичко насеље и деценијама нуди кампове, дрвене бунгалове и сојенице за туристе.

Борова шума у залеђу, пешчане дине и мочварно растиње природно су станиште за бројне врсте птица, па је 1968. Велика плажа проглашена за заштићено подручје.

Последњих година, међутим, све већи су притисци потенцијалних инвеститора, али и појединих функционера да се овде граде нови хотели и станови за продају.

Алберт Кастрати, представник Удружења закупаца купалишта и председник месне заједнице Штој, каже да нису против инвестиција, али да најављени пројекат није добар за мештане, а „ни за Црну Гору".

„У медијима се појавила информација да ће компанија Игл Хилс Монтенегро од Велике плаже направити нови Дубаи.

„Скице показују да та инвестиција није за овај простор јер заузима цео простор Велике плаже, а осим хотела градили би и тржне центре, али и станове", напомиње.

Према овом мегапројекту сумњичави су не само мештани, већ и локални политичари, додаје.

„Очигледно је да се овде не ради о одрживом развоју, већ првенствено о профиту", каже Кастрати.

Премијер најављује милионска улагања

Председник Владе Црне Горе Милојко Спајић средином фебруара боравио је у Дубаију и потписао меморандум о разумевању у области економске сарадње.

Влада је потом усвојила оквирни споразум о сарадњи са УАЕ у области туризма и некретнина који треба да буде основа за улагање њихових инвеститора у пројекте на црногорској обали и на северу државе, рекао је Спајић на конференцији.

Премијер је рекао и да је влада УАЕ вољна да преко компаније Мохамеда Алабара уложи око 30 милијарди евра у разне пројекте у Црној Гори, а као највећи је истакао изградњу туристичког комплекса у Улцињу и закуп Велике плаже и њеног залеђа, површине око 20 милиона квадратних метара на 99 година.

„Потписивањем два важна међудржавна споразума са УАЕ, Црна Гора добија одличну шансу за снажан инвестициони замах, отварање нових радних места и равномеран развој - од југа до севера”, објавио је премијер на мрежи Икс.

Неколико дана касније Алабар је рекао да ће инвестиција бити значајно мања.

„Конкретан износ на који се позивате не одговара инвестицији коју разматрамо”, овако је Алабар одговорио Центру за истраживачко новинарство Црне Горе на питање како је могућа оволика инвестиција у Улцињу.

Могуће је, међутим, додао је Алабар, да сума од скоро 35 милијарди одражава шири економски утицај пројекта.

Сличне уговоре о дугорочном закупу, али на много мањој територији, Црна Гора је већ склопила са неким страним инвеститорима.

Пример за то је Порто Монтенегро у Тивту, где су фирме из Дубајиа већ улагале милионске износе, али и некадашњи симбол црногорског туризма, полуострво Свети Стефан који је због спора мештана и инвеститора око права коришћерња плаже закључан већ неколико година.

Међународна компанија Адријатик пропертис, дугогодишњи закупац елитног комплекса, покренула је против Владе Црне Горе арбитражни поступак пред међународним судом у Лондону и тражи 100 милиона евра одштете, јер им власт не гарантује да ће гости имати мир и дискрецију.

Погледајте видео о Светом Стефану: Између истине и легенди

Споразум штетан јер се заобилазе тендери, тврде активисти

Споразум Црне Горе и УЕА, који је усвојен после целодневне расправе у скупштини и уз протесте цивилног сектора, многи тумаче као зелено светло Алабару да без тендера на Великој плажи гради луксузне некретнине.

У споразуму пише да се влада обавезује и да ће „предузети све неопходне мере и активности како би обезбедила земљиште неопходно за спровођење пројеката (развојно подручје)".

Кажу и да, ако то дозвољава црногорско законодавство, неће бити јавног тендера „или других процедура прописаних националним законодавством којим се уређује област државне имовине”.

Споразум прописује да ће изабрани пројекти аутоматски бити проглашени јавним интересом што значи да ће бити омогућено одузимање имовине грађанима Црне Горе ради реализације изабраних пројеката, без спровођења законом прописане процедуре.

Оваквом споразуму се противе представници Општине Улцињ и сви посланици у парламенту који долазе из тог града, али и поједине опозиционе партије, невладине организације и грађани који су до сада организовали неколико протеста.

Уочи расправе, председник општине Генци Ниманбегу рекао је да ће посланици који подрже предложене законе „постати непријатељи Улциња".

Еколози посебно истичу да би такав пројекат био погубан и за оближњу Улцињску солану, једно од важнијих станишта птица у Европи.

Посебно забрињава што споразум предвиђа прилагођавање националних закона интересима инвеститора, што озбиљно нарушава правну сигурност и владавину права, каже Ксенија Меденица из Центра за заштиту и проучавање птица, за ББЦ на српском.

„Један од првих пројеката у оквиру овог споразума је дугорочни закуп 12 километара Велике плаже на 99 година, чиме се угрожава јединствени екосистем реке Бојане и Велике плаже, препознат на међународном нивоу.

„Упозоравамо и да Просторни план Црне Горе још није усвојен, чиме се отвара простор за ретроактивно прилагођавање планова потребама инвеститора”, каже Меденица.

Зато траже да држава заштитити Велику плажу, Улцињску солану и друга стратешка природна подручја.

„Захтевамо од владе да нетранспарентним одлукама не угрожава наш европски пут, те да прихвати напоре локалне заједнице и цивилног друштва у одбрани јавног интереса, животне средине и демократских стандарда”, додаје она.

Министарка јавних радова Мајда Аџовић поручила је у парламенту да уколико Општина Улцињ не жели неку инвестицију на Великој плажи или у Улцињу, онда се она неће десити.

Ако било која општина жели инвестиције влада ће бити ту да помогне, додала је.

Спорно и за председника

Председник Јаков Милатовић потписао је Закон о потврђивању Споразума о економској сарадњи између Владе Црне Горе и Владе Уједињених Арапских Емирата.

Али је вратио скупштини на поновно одлучивање закон који се односи на међудржавну сарадњу у области туризма и развоја некретнина.

Главне примедбе су суспендовање примене црногорског законодавства које се односи на јавне набавке, јавне тендере и државну имовину.

За црногорског председника је проблематично утврђивање јавног интереса Споразумом унапред, а без конкретизације какви ће то бити пројекти и где, чиме се уводи правна несигурност за све грађане Црне Горе за чију имовину инвеститор може бити заинтересован.

„Споразум практично представља једнострано обавезујући акт којим се предвиђа низ обавеза за Црну Гору, а не садржи ниједну конкретну обавезу друге стране (УАЕ) која би осигурала заштиту интереса државе у овом правном послу", саопштено је из кабинета председника.

Док чекају на одговоре да ли ће се у Улцињу правити нови Дубаи, Улцињани организују протесте, али се и припремају да дочекају госте.

„Велика плажа је у пет најбољих кајт дестинација у свету, зато што имамо идеалну ширину и дужину плаже, чист песак, али и чисто море без корала и осталих препрека.

„У летњем периоду на плажи дува јако погодан термички ветар - маестрал који је константан и идеалан за овај спорт", каже кајт инструктор Немања.

Упитно је да ли би ту природну чистину то имали уз луксузне вишеспратнице и бродове.

„У питању је екстремни спорт, а замислите само да су ту везане бројне луксузне јахте.

„Ми бисмо били спутани и довели бисмо у опасност полазнике, што значи да бисмо сигурно морали да напустимо Велику плажу”, закључује он.

Погледајте видео: Водич кроз пројекат познат као „Нови Сад на води"

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]