Индија и Пакистан пристали на моментални прекид ватре, али има кршења

После неколико дана непријатељстава, уз жртве на обе стране, Индија и Пакистан пристали су на моментални прекид ватре.

Ипак, после неколико сати, Индија је оптужила Пакистан за вишеструка кршења договора.

Индијске оружане снаге „пружају адекватан одговор", рекао је индијски министар спољних послова Викрам Мисри.

Ове недеље, Индија је гађала мете у Пакистану и палестинском делу Кашмира као одговор на смртоносни напад екстремиста на индијске туристе у Пахалгаму у априлу.

Пакистанске власти су порекле умешаност у тај напад.

Обе земље, које имају нуклеарно оружје, потом су се међусобно оптуживале за прекогранично гранатирање и нападе ракетама и дроновима након што је Индија е Индија покренула војну операцију.

У обостраним нападима је погинуло око 50 људи.

И Индија и Пакистан кажу да у потпуности полажу право на регион Кашмира.

„После дуге ноц́и разговора уз посредовање Сједињених Држава, са задовољством могу да објавим да су Индија и Пакистан пристали на пуно и потпуно примијерје", саопштио је амерички председник Доналд Трамп на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх Социал).

Он је честитао обема земљама на, како је написао, „здравом разуму и великој интелигенцији".

И Индија и Пакистан потом су потврдиле Трампове речи.

„Индија и Пакистан су данас постигли договор о обустављању ватре и војних акција.

„Индија је доследно задржала чврст и бескомпромисан став против тероризма у свим његовим облицима и манифестацијама. То ц́е наставити да чини", рекао је индијски министар спољних послова С. Џаишанкар.

Мисри је додао је да ће две земље „обуставити размену ватре и војне акцију на копну, ваздуху и мору".

Обуставу оружаних непријатељстава потврдио је и заменик премијера Пакистана Ишак Дар.

„Пакистан је увек тежио миру и безбедности у региону, не угрожавајуц́и сопствени суверенитет и територијални интегритет", рекао је.

Амерички државни секретар Марко Рубио написао је на мрежи Икс да су се две земље сагласиле и да почну преговоре о широком низу питања на неутралном терену.

Како је почео сукоб?

Две недеље после смртоносног напада екстремиста на туристе у Кашмиру под индијском управом, Индија и Пакистан покренули су оружани сукоб у којем је било погинулих и рањених.

Ескалација сукоба две нуклеарне силе достигла је нови ниво 10. маја када су индијска и пакистанска размениле жестоке ударце, међусобно се оптужујући.

Пакистанска влада је рано ујутру, 10. маја, објавила покретање велике војне операције „Чврст зид" против Индије, назвавши је „одговором на агресију".

Из Исламабада су рекли да је то одмазда зато што је Индија испалила ракете на три њене ваздушне базе, међу којима и једна близу главног града Пакистана.

Индија је 7. маја гађала више локација у Пакистану и Кашмиру под управом Пакистана, а Исламабад тврди да је оборила индијске авионе као „одговор".

Индијско Министарство одбране је оправдавало нападе назване „Операција Синдор" као „обавезу" да се казне одговорни за напад од 22. априла, у којем је погинуло 25 Индијаца и један Непалски држављанин.

Али Пакистан, који је негирао било какву умешаност у прошломесечни напад, описао је индијске ударе као „ничим изазване", а премијер Шехбаз Шариф је рекао да „гнусни чин агресије нец́е проц́и некажњено".

Индија је раније тврдила да има „доказе који указују на јасну умешаност терориста са седиштем у Пакистану" у напад у Пахалгаму, док Пакистан негира било какву везу.

Пакистанске власти кажу да је у индијским нападима погинуло више од 30 људи, а 57 рањено.

Индијска војска је раније саопштила да суе 14 цивила и један војник погинули, а 43 рањено у пакистанском гранатирању подручја у Кашмиру којим управља Индија.

Шта је гађала индијска војска?

Индијска влада је 7. маја у раним јутарњим сатима саопштила да је гађано девет различитих локација у Кашмиру и Пакистану под управом Пакистана.

Речено је да су ове локације „терористичка инфраструктура", односно места на којима су напади „планирани и усмерени".

У саопштењу се наглашава да ракете нису погодиле ниједан пакистански војни објекат, тврдећи да је напад био „усмерен, одмерен и неескалирајуц́е природе".

Према Пакистану, погођене су три различите области: Музафарабад и Котли у Кашмиру под пакистанском управом и Бахавалпур у пакистанској провинцији Пенџаб.

Пакистански министар одбране Кхаваја Асиф рекао је за ГеоТВ да су погођена цивилна подручја, оптужујући Индију да лаже да је „циљала терористичке кампове".

Погледајте видео: Последице индијског напада на Кашмир под управом Пакистана

Зашто је Индија покренула напад?

Индијски напади уследили су после вишенедељног пораста напетости суседа са нуклеарним оружјем због пуцњаве у сликовитом летовалишту Пахалгам.

У нападу групе екстремиста 22. априла убијено је 26 људи, а преживели су рекли да су нападачи издвајали хиндуисте.

Био је то најтежи напад на цивиле у региону у последње две деценије и изазвао је широк гнев у Индији.

Премијер Нарендра Моди рекао је да ц́е земља ловити осумњичене „до краја света" и да они који су то планирали и спровели „не могу ни да замисле како ће бити кажњени".

Међутим, Индија није именовала ниједну групу за коју сумња да је извршила напад у Пахалгаму и остаје нејасно ко је то урадио.

Индијска полиција је навела да су двојица нападача били пакистански држављани, а Делхи оптужује Пакистан да подржава екстремисте.

Исламабад то пориче и тврди да то нема никакве везе са смртоносним нападом 22. априла.

У протекле две недеље, обе стране су предузеле мере једни против других, између осталог протеривање дипломата, суспензију виза и затварање граничних прелаза.

Али многи су очекивали да ц́е то ескалирати у неку врсту прекограничног удара, као што је то било после напада у Пулвами када је погинуло 40 припадника индијске паравојне групе 2019.

Зашто је Кашмир жариште спора Индије и Пакистана?

Индија и Пакистан у потпуности полажу право на Кашмир, али обе земље само делимично управљају тим регионом после поделе после стицања независности од Британије 1947.

Индија и Пакистан су водиле два рата због Кашмира.

Међутим, у скорије време, напади милитаната довели су две земље до ивице новог великог сукоба.

У Кашмиру под индијском управом од 1989. године почиње оружана побуна против индијске владавине, а милитанти циљају снаге безбедности и цивиле.

Ово је био први велики напад на цивиле откако је Индија повукла члан 370 који је Кашмиру дао полуаутономни статус 2019. године.

После те одлуке, у региону су избили протести, али је истовремено опао екстремизам и дошло је до огромног повец́ања броја туриста који посец́ују Кашмир.

Након што је 19 индијских војника убијено у Урију, Индија је 2016. покренула „хируршки прецизне нападе" преко такозване Линије контроле - де факто границе између Индије и Пакистана - гађајући базе екстремиста.

У 2019., бомбашки напад у Пулвами, у којем је погинуло 40 припадника индијске паравојне јединице, подстакао је ваздушне нападе дубоко у Балакот - прву такву акцију у Пакистану од 1971. - што је изазвало узвратне нападе и ваздушну битку.

Свет је забринут због ескалације сукоба и разне земље и дипломате покушавају да спрече велики рат, поготово што су обе државе нуклеарне силе.

Шеф Уједињених нација Антонио Гутереш позвао је на „максималну уздржаност", док је амерички председник Доналд Трамп рекао да се нада да ц́е се борбе „врло брзо завршити".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]