Све сами осмеси у Кремљу док Путин седа за преговарачки сто са Трамповим изаслаником

У Кремљу су могли да се виде све сами осмеси.

„Драго ми је што Вас видим", срдачно је говорио Стив Виткоф док се руковао са руским председником.

На основу његовог широког осмеха, видело се да је специјалном изасланику Доналда Трумпа истински драго што види Владимира Путина.

Штавише, у последње време га је поприлично често и виђао.

Ово је био њихов четврти састанак за само нешто више од два месеца.

У том периоду, Виткоф је свакако провео више времена лицем у лице са руским председником него било који други Американац.

Кремљ је објавио снимак у трајању од 27 секунди са тог састанка.

Оно што ми је привукло пажњу није био толико говор тела или поздрављање – радило се о столу.

На једној страни седела је здружена сила руске делегације: председник Путин, окружен ветераном саветником за спољну политику Јуријем Ушаковим, његовим изаслаником за страна улагања Кирилом Дмитријевим, и преводиоцем.

На другој страни: очигледно бројчано надјачан, Виткоф и његов преводилац.

То није традиционална дипломатија, али, с друге стране, Виткоф није традиционални дипломата.

Он је милијардер, њујоршки грађевински инвеститор и дугогодишњи поуздани сарадник Доналда Трампа, који ни сам није традиционални председник.

Као и Трамп, и Виткоф је изградио каријеру склапајући погодбе.

Овако се води висока америчко-руска дипломатија у Трамповој ери.

Овако се данас преговара о кључним одлукама са потенцијалним последицама по читав светски поредак.

После ове рунде преговора, Ушаков је одржао телефонску конференцију за новинаре.

Он је инсистирао да су преговори са Виткофом били „конструктивни и веома корисни".

„Могу ли да поставим питање?", заустио сам.

„Које су главне тачке раздора, главне препреке миру у Украјини?"

„Хвала", рекао је Ушаков. „Завршићемо овде. Телефонска конференција је завршена."

У разноразним наводним мировним предлозима који су процурели у медијима, чини се да постоји велики број „тачки раздора".

Сучељени су ставови око територијалних уступака који ће бити затражени од Украјине, безбедносних гаранција, попуштања санкција за Русију и секвенцирања, што ће рећи, редоследа по ком ће се преузете обавезе извршавати.

Оног дана кад је Виткоф полетео за Москву, на ободу града, мир је био нарушен.

Од ауто-бомбе је страдао виши руски генерал.

Јарослав Москалик је био заменик Дирекције за главне операције Руског генералштаба.

Кремљ је оптужио Кијев за атентат који је извршен на њега.

Ако је то истина, онда је то знак да је руски рат у Украјини стигао много ближе кући.

Нема гаранција да ће преговори између Путина и Виткофа донети мир.

А Кијев и Европа су незадовољни што не седе за преговарачким столом.

Оно што је очигледно је да су Путин и Трамп чврсто решили да зближе две земље, шта год се десило са украјинским мировним процесом.

За Москву и Вашингтон, њихова кључна реч сада је „сарадња".

Шта би значило за Украјину да се привремено одрекне територија?

У петак сам присуствовао церемонији у московском војном парку која је то симболизовала.

Она је обележавала тренутак, пре 80 година, кад су се амерички и совјетски војници први пут срели на реци Елби (Лаба) у последњим данима Другог светског рата.

То су била времена кад су Русија и Америка били савезници.

Војни оркестар је свирао док су људи стајали у редовима да положе венце на споменик Сусрету на Елби.

Путинова инвазија на Украјину довела је САД и Русију на супротне стране, али времена се поново мењају.

Бела кућа и Кремљ покушавају да изгладе те односе.

Могу ли они да закључе мировни споразум, и то такав који би био прихватљив за Украјину?

„Ми само поново успостављамо контакт", рекла ми је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова на церемонији.

„Само покушавамо да пронађемо излаз из ове страшне кризе коју је створила претходна америчка администрација. Они су покварили много ствари."

Москва се представља као миротворац.

Она за борбе окривљује Кијев и „колективни Запад".

А опет, у фебруару 2022. године, председник Путин је био тај који је наредио руским трупама да изврше инвазију на суверену суседну земљу, да би је силом вратиле у московску орбиту.

Много тога се променило, поготово став Беле куће.

Председник Бајден је обећао да ће подржавати Украјину „док год то будемо могли".

Почетком овог месеца, Трамп је окривио украјинског председника Владимира Зеленског за отпочињање рата.

„Не започињете рат са неким 20 пута већим од вас, а онда се надате да ће вам неко други слати ракете", изјавио је Трамп.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]