Катабаза: Мој компликовани однос са серијом 'Црна свадба'

К А Т А Б А З А!

Када бих вам рекао колико сам пута последњих година ускликнуо познати израз из Црне свадбе помислили бисте да су и мене, попут ликова у серији, запоселе мрачне силе.

Јер стварно сам љубитељ прве сезоне.

И делује ми да нисам једини, пошто не знам да ли сам негде чуо или прочитао лош коментар или оцену, а моја „катабаза“ - пад, суноврат или силазак у подземни свет на старогрчком - готово да је потпуно ушла у свакодневни говор и, још важније, у мимове.

Прича је прилично једноставна.

Истрага масовног убиства у селу на истоку Србије, зачињена хорор атмосфером, фолклором и пре свега шапатима о црној свадби, старом влашком обичају венчавања девојака и недавно преминулих мушкараца који нису били ожењени.

Све то уз флешбекове у социјалистичку Југославију 1970-их, на лик спортског коментатора Миће Ђурића (Филип Ђурић), који остане без гласа, да видимо како је све почело, што је такође имало неки шарм.

Било ми је питко, занимљиво, питао сам се шта ће бити са несталом девојчицом Идом (Анастасија Ђуровић) и на моменте - заиста страшно.

Славко Штимац је био престрашан у улози Митра, Љиљана Благојевић као баба Микула такође.

А од кадрова црне свадбе, где видимо сватове како, по мраку и измаглици, играју коло око гроба на ком клечи невеста у белој венчаници, прилично сам се најежио.

Без музике, осмеха и иједне емоције на лицима, њихов плес делује некако ишчашено.

Ко су Власи?

Власи су припадници групе говорника романских језика који живе јужно од Дунава на територији данашње источне Србије, јужне Албаније, северне Грчке, деловима Северне Македоније и југозападне Бугарске.

Углавном су православне вероисповести, а у њиховој верској и обредној пракси очувани су многи прехришћански елементи.

Извор: Енциклопедија Британика

Како сам се изгубио у причи

После сам гуглао о свему томе, читао шта каже етнолог Александар Репеџић, нашао наводно једини снимак праве црне свадбе, који је РТС снимио 1967, и помислио како би било супер кад бих направио текст или репортажу о томе.

Праћен одличном верзијом песме Шанко си бонка залиби из серије, у извођењу Биље Крстић и Бистрик оркестра.

Од те 2021, када је Црна свадба премијерно емитована, гледао сам је нешто касније још једном „у цугу", али и готово сваки пут кад бих налетео на њу на телевизији.

И заиста сам нестрпљиво чекао другу сезону, чија је последња епизода 23. новембра прошла уз доста мог цоктања и фрктања.

Да, ако сте помислили да је после читавог увода следи једно „али“, били сте у праву.

„Друга сезона има озбиљних и квалитета и недостатака, верујем да ће можда још и више поделити публику од прве“, каже писац, филмски и књижевни критичар Дејан Огњановић, познат по хорорима, за ББЦ на српском.

„Прва је убедљиво - не за копље, него за више копаља - одскочила изнад Бележнице професора Мишковића, Калканских кругова и сличних серија које су у последње време кокетирале са хорором, тако да је и подигла рампу очекивања".

Идемо редом.

Друга сезона

Већ у првим епизодама су ме поприлично изгубили.

Са нечега локалног, колико-толико реалног и опипљивог, уз дозу хорора и фантастике, прешло се на ултимативну борбу добра и зла за спас планете и човечанства.

Чак сам и ја, љубитељ и епске и научне фантастике, помислио „стварно, дотле идемо?“

„Друга сезона иде у разне екстреме, жанровски је много профилисанија", каже Огњановић, аутор књига Поетика хорора и Долазак хорора: Књижевност.

„Дефинитивно је то натприродни хорор - иде се у фантастику, која можда широј публици неће бити тако блиска као додир са стварношћу из прве сезоне, са алузијама на масовне злочине.“

Прву сезону је написао Страхиња Маџаревић, који је радио и Вољу синовљеву.

Другу потписује Александар Радивојевић, ког Огњановић описује као „великог фана западњачког хорора".

„Можда ће бити упитно колико је неке западне формуле успео да глатко и неосетно употреби у нашем окружењу“, сматра Огњановић.

„Иако има одличних сцена и решења на нивоу детаља, имам одређене резерве према општем успеху тог калемљења, али добро, ипак је то прилично пионирски покушај... као тенденцију га подржавам".

Мој други највећи проблем - оне језиве атмосфере из прве сезоне више нема, док се црна свадба и влашка магија помињу само у траговима.

Чега има?

Па, свега.

Уместо у 1970-те, флешбековима се сада враћамо у 2002, баш током Светског првенства у кошарци у Индијанополису, где инспектор Петар Ћирић (Уликс Фехмију) истражује низ тинејџерских самоубистава, повезаних са мистериозном сектом.

Ту негде су и Српска православна црква на бастиону одбране човечанства, литије, Државна безбедност и Безбедносно-информативна агенција (БИА), хашки оптуженици и осуђеници, Свети Сава, виле русалке из словенске митологије, бомбардовање Београда 6. априла 1941. и изгорела библиотека на Косанчићевом венцу.

На крају и четири јахача апокалипсе.

Аутор серије Немања Ћипранић раније је изјавио да је мотив црне свадбе из прве сезоне искоришћен само да „завоза причу", а да је све „много дубље и шире".

„Покушали су у другој сезони да пре свега мало више убаце ту политичку димензију, службу, Народну скупштину...

„Нисам најсрећнији како је то изведено“, каже Огњановић.

Видим по интернету да многи критикују и визуелне ефекте - помињали су чак и да личи на серију Чари, баш из тих 2000-их - али ту сам толерантан.

Превише би било надати се да домаћа продукција, колико год квалитетна била, изгледа као Дина, што ми делује да многи овде заиста и очекују.

Свет на крају, нећете веровати, није нестао.

Међутим, и друга сезона је завршена клифхенгером - неизвесним тренутком и обртом у задњи час, али није познато да ли ће бити и треће.

Нико је до сада није најавио.

Глумица Моника Ромић, која у другој сезони игра инспекторку Кривошију, за Блиц је рекла да „места за наставак увек има", али да је то на продукцији.

Да ли ћу је гледати ако буде?

Иако ми се друга сезона није свидела - хоћу.

Јер - катабаза!

Погледајте видео: Како се први вампир у историји 'појавио' у селу у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]