мРНК вакцине: Како делују и које су њихове предности

Вакцине мРНК проглашене су медицинским чудом које је спасило животе током пандемије корона вируса, али Сједињене Државе (САД) сада одустају од даљег истраживања ове технологије.

Амерички министар здравља Роберт Френсис Кенеди Млађи укинуо је 22 пројекта, укупне вредности 500 милиона долара, који су били намењени борби против инфекција попут ковида и грипа.

Поставља се питање да ли је најпознатији скептик према вакцинама у Америци у праву, или прави огромну грешку?

Професор Адам Фин, истраживач вакцина на Универзитету у Бристолу, у Енглеској, каже да „има мало и једног и другог", али да је одбацивање мРНА технологије „глупо" и могућа „катастрофална грешка".

У наредним редовима ћемо појаснити зашто.

Делотворност мРНК вакцина

Кенеди тврди да је проучио научне податке о мРНК вакцинама и закључио да они „показују да ове вакцине не пружају ефикасну заштиту против инфекција горњих дисајних путева, као што су ковид-19 и грип".

Каже да ће уместо тога средства усмерити на „безбедније, шире примењиване технологије израде вакцина које су делотворне чак и када вируси мутирају".

Тврдња да мРНК вакцине не штите од инфекција горњих дисајних путева попут ковида и грипа „једноставно није тачна", каже професор Ендру Полард из групе за оксфордске вакцине.

Он ускоро напушта функцију председника Заједничког одбора за вакцинацију и имунизацију, који саветује министарства здравља у Великој Британији.

Показало се да вакцине пружају заштиту, спасавале су животе и смањивале број хоспитализација, како у клиничким испитивањима, тако и током интензивног праћења примене вакцина широм света.

Процене показују да је само мРНК вакцина Фајзер/БиоНтек, у првој години вакцинације током пандемије корона вируса спасила скоро шест милиона живота.

Истовремено је забележен мали број случајева упале срчаног мишића, познатог као миокардитис, нарочито код млађих мушкараца.

„Веома ретка нежељена дејства морају да се сагледавају у контексту огромне користи ове технологије", истиче професор Полард.

Пандемија је била период у којем је цео свет био усредсређен искључиво на корона вирус, а примена вакцина је пажљиво праћена.

И даље постоји консензус међу стручњацима да су вакцине донеле много више користи него штете.

Међутим, то не значи да је мРНК технологија савршена.

Вакцине мРНК против ковида обучавају имуни систем да циља само један специфичан протеин вируса.

Ако се тај протеин у корона вирусу промени или мутира, онда се смањује заштита организма.

Видели смо последице тога - имунитет слаби, па је потребна нова верзија вакцине.

Једна од теоријских претпоставки је да би другачији приступ вакцинацији, на пример употреба целог вируса, могао да пружи бољу заштиту, јер би имуни систем имао више мета које би могао да циља.

Ипак, професор Полард истиче да су у борби против ковида-19 мРНК вакцине дале боље резултате од мртвих вакцина које садрже мртве или инактивиране облике микроорганизама.

Каже да је то вероватно због начина на који се праве и чињенице да поступак убијања вируса такође „мења протеине вируса чиме се смањује способност имуног система да их препозна и реагује" у поређењу са мРНК вакцинама.

Потреба за новим верзијама вакцина није због недостатка мРНК технологије, који би могао лако да се реши преласком на неку другу технологију, већ се јавља због саме природе одређених вируса.

На пример, исте вакцине против малих богиња или хуманог папилома вируса (ХПВ) су деценијама делотворне јер су генетски кодови тих вируса стабилнији.

Али неки вируси непрестано мутирају.

На пример, грип није један вирус, већ је стално променљива мета.

У сваком тренутку, један сој доминира и највероватније ће изазвати проблеме током зимске сезоне.

У случају грипа, сваке године се прави нова верзија мртве вакцине која се одраслима даје у облику инјекције, исто као и жива која се деци даје у облику спреја за нос.

Будућа верзија мРНК вакцина против грипа би деловала на исти начин.

„Праћење сојева вируса важи за све технологије, не само за мРНК", каже професор Полард.

По чему се мРНА вакцине разликују од других?

Често се поставља питање како се мРНК вакцине уклапају у шири спектар постојећих технологија за прављење вакцина, јер их има много:

Свака од ових технологија има предности и недостатке, али професор Фин сматра да смо током пандемије „претерано" промовисали мРНК вакцине, изостављајући друге приступе, и да следи период усклађивања.

„Али ићи толико далеко и рећи да је мРНК технологија бескорисна, безвредна и да је не треба развијати или боље разумети је подједнако глупо, јер она јесте учинила изванредне ствари", истиче он.

Да ли мРНА вакцине пружају бољу заштиту?

Остаје легитимно научно питање о томе која технологија за израду вакцина се користи за коју болест.

Оно што забрињава научнике је што обустава истраживања мРНА технологије значи да нећемо имати те вакцине у временима када будемо морали да урадимо оно што ниједна друга технологија не може да обезбеди.

„Не мислим да постоје докази да ове вакцине пружају знатно бољу заштиту, али оно у чему је РНК технологија далеко испред осталих је одговор на епидемије", каже професор Полард.

Свет је већ веома увежбан у изради новх вакцина против грипа сваке године.

Али у том случају, поступак траје шест месеци, од одређивања сојева вируса који ће бити циљани, преко масовног култивисања вируса у кокошијим јајима, до производње и дистрибуције вакцина.

А развој потпуно нових вакцина траје још дуже.

Али мРНК технологија омогућава да нова вакцина може да буде спремна за шест до осам недеља, и да неколико месеци касније буде доступно десетине или стотине милиона доза.

Неки од пројеката у Америци којима су укинута средства су се спремали за могућу пандемију птичјег грипа.

Тај вирус Х5Н1 уништава популације птица и преноси се на многе друге животиње, међу којима је и стока у Сједињеним Државама.

„То једноставно нема смисла.

„Ако дође до пандемије птичјег грипа међу људима, одлука о укидању средстава могла би да се покаже као катастрофална грешка", каже професор Фин.

Али последице одлуке САД-а да одустане од истраживања мРНК технологије могле би да се осете много шире.

Какав утицај ова одлука има на поверење људи у постојеће вакцине, било мРНК или друге?

Како ће се то одразити на остатак света с обзиром на то да су САД једна од најутицајнијих земаља у области медицинских истраживања?

И да ли ће ова одлука имати домино ефекат на друге области примене мРНК технологије, као што су вакцине против рака или употреба овог приступа у лечењу ретких генетских болести?

После одлуке Роберта Ф. Кенедија Млађег, професор Полард поставља још једно питање.

„Да ли смо сви угрожени тиме што огромно тржиште окреће леђа РНК технологији?

„То је једна од најважнијих технологија коју ћемо видети у овом веку у области заразних болести, биолошких терапија за ретке болести, а нарочито у борби против рака.

„Та одлука шаље поруку која ме забрињава".

Погледајте видео: Вакцине против ковида - одговори на најчешћа питања

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]