Изборни пресек: Бивши СНС активиста о наводним малверзацијама, зашто нула изазива полемике у РИК-у

Предизборна утакмица улази у завршницу и расте „температура" међу актерима.

Момчило Марјановић, активиста Српске напредне странке, у интервјуу за портал БИРН оптужио је владајућу партију за бројне манипулације - од наводне куповине гласова до организовања људи за физичке нападе на политичке противнике.

Помињао је и Пионирски парк у центру Београда, у којем је последњих годину и по дана импровизовани камп, у јавности познат као „Ћациленд", како студенти и они који их подржавају називају присталице СНС-а, који се противе студентским блокадама.

Каже да је 15. марта 2025, када су студенти организовали велики протест на Славији, видео у парку „минимум“ стотињак људи са пиштољима.

„У шетњи кроз тај 'Ћациленд' сам видео доста људи да имају револвере које нису, узгред буди речено, ни крили. Да л' назад за каишем, да л' за појасом… Дуге цеви не, али револвере су носили и то не мали број људи. Сигурно стотињак“.

ББЦ је затражио коментар Српске напредне странке странке и Министарства унутрашњи послова (МУП).

На другом делу предизборног терена - у Републичкој изборној комисији (РИК) број нула изазвао је пажњу међу такмичарима.

Велики број бирача уписан је са адресом нула, иако та улица има додељене бројеве, указала је Јелена Врањеш, једна од чланица главног изборног органа.

„У решењу је наведено да има бирачких места за гласаче у улици од броја нула до 52 на пример", указала је Врањеш, упутивши примедбу Министарству државне управе и локалне самоуправе да објасни какве су то адресе јер тврди да подаци нису тачни.

Нешто више од 500 хиљада бирача без прецизно уписане адресе има право да гласа на предстојећим ванредним парламентарним изборима 25. октобра, известио је раније портал Радио Слободна Европа (РСЕ).

О овој административној ситуацији говорило се и уочи локалних избора у Нишу 2024, када је у једном нишком насељу на броју нула било пријављено 126 људи, подсећа Истиномер.

До ванредних избора заказаних за 25. октобар остало је још 12 дана.

'Нула': Неусаглашеност система

Највише бирача са адресом броја нула је у југозападној општини Пријепоље, на граници са Црном Гором, а потом на југу Србије, у општинама Прешево и Бујановац.

Због чега се јавља овај проблем?

Због неусаглашености између евиденције пребивалишта МУП-а и адресног регистра Републичког геодетског завода (РГЗ) објаснио је Владимир Ерцег из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

„Ако су вам додељени нова улица и број, општина тај податак шаље у РГЗ и онда се у адресном регистру та адреса мења.

„Али се не мења аутоматски у евиденцији МУП-а већ тек приликом вађења нових личних докумената. Бирачки списак је у целом поступку последњи, трећи корак", указује.

Таква неусаглашеност је „погодно тло" за манипулацију, тврди.

Када улица нема број она се у адресном регистру води као 'бб' познато као 'без броја', а у бирачком списку се та ознака нумерчки обележава нулом (0).

Представници опозиције у РИК-у претходно су изразили неслагање са бројем утврђених бирача јер је готово једнак броју становника у Србији

РИК је утврдио да ће право гласа на предстојећим изборима имати 6.450.523 људи.

На претходним парламентарним изборима 2023. право гласа имало је 6.500.666 људи, а била су отворена 8.273 бирачка места.

Ревизија бирачког списка била је међу кључним препорукама ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР), како би се унапредили изборни услови у Србији.

Њихове препоруке су уследиле после избора 2023, на којима је опозиција оптужила владајућу коалицију за изборну крађу, али су званичници то негирали.

Власт тврди да је већина кључних препорука ОДИХР-а преточена у законе, односно њихове измене усвојене у мају 2026.

СНС активиста: Притисак на бираче и новац у готовини

Српска напредна странка (СНС) се често дичи великом подршком, одбацујући оптужбе да плаћа људе како би долазили на скупове.

Међутим, Момчило Марјановић, 54-годишњи Новосађанин и дугогодишњи активиста СНС-а је у интервјуу за истраживачки портал БИРН говорио о куповини гласова, организовању и плаћању батинаша да чувају просторије странке и изазивају инциденте и сукобе са полицијом, као „убачени елементи“ међу студентима.

Био је, како тврди у Пионирском парку испред зграде Председништва Србије, 15. марта 2025. током студентског протеста, једног од најмасовнијих у новијој историји државе.

И даље није утврђено шта је те ноћи изазвало инцидент на улицама Београда.

У Пионирском парку су уочи протеста постављени шатори, а људи који су боравили у њима су се представљају као „студенти који желе да уче и противе се блокадама факултета".

Новац му је наводно давао Ненад Барац, директор јавно-комуналног предузећа „Новосадска топлана“, где су се и одржавали њихови састанци.

ББЦ се обратио Ненаду Барацу, али му је телефон у тренутку позива био искључен.

Барац је претходно одбио да коментарише ове наводе за БИРН.

Марјановић је говорио о исплатама у готовини, као и притисцима на бираче.

„Моја улога је била да екипу момака водим на најризичнија и критичнија места, као што је Ћациленд, на било које скупове где су били на супротној страни студенти или опозиција - ми смо били у том епицентру.

„Увек сам био с тим момцима у првим редовима, где год су били скупови и наше је било да у крајњој нужди, наравно, употребљавамо силу, мада често је било и без ње“, испричао је Марјановић у интервјуу за БИРН.

Односи са странком су се погоршали када је почео да одбија задатке, тврди.

Постизборна сарадња

У политичкој историји Србије постизборни савези идеолошки супротстављених странака нису непознаница.

Највећа битка се на предстојећим изборима води између владајућих напредњака и Студентске листе, према прогнозама аналитичара и анкета јавног мњења, чију веродостојност ББЦ не може да провери.

За разлику од мањинских странака које мудро ћуте о постизборним савезима, Социјалистичка партија Србије (СПС) која је годинама на власти у коалицији са СНС-ом, нема дилему.

Не постоји шанса за постизборну сарадњу са Студентском листом, одлучно је изјавио Душан Бајатовић, високи функционер СПС-а и дугогодишњи директор предузећа Србијагас.

Подршку следећој влади условљава храном, водом, енергетиком и државним интервенционизмом, али указује да ни однос са досадашњим партнером СНС-ом неће бити исти.

„Нећемо више бити партнер који се тек тако подразумева", поручио је.

СПС је странка која је током 36 година вишестраначја само неколико година била на опозиционој клупи, склапајући постизборне савезе са не тако блиским политичким организацијама.

После ванредних парламентарних 2008. ушла је у коалицију са тада ривалском Демократском странком (ДС), да би 2012. прешла у табор тада победничког СНС-а.

Са Студентском листом је спремна да сарађује Нова Демократска странка Србије (НДСС) иако ова опција нема одговоре на нека од најважнијих питања попут односа Србије према Европској унији и Русији, рекао је Милош Јовановић, лидер НДСС-а за ББЦ на српском.

Потенцијалну подршку мањинској влади нове политичке опције најавио је и Здравко Понош из опозиционе коалиционе листе „Европска Србија".

„Наш кључни услов је наставак и убрзање европских интеграција.

„Не бисмо могли да подржимо нити да учествујемо у влади која би се противила европском путу Србије", изјавио је Понош.

Одлука о чланству у ЕУ би требало да се донесе на референдуму, у демократској атмосфери, изјавио је раније Илија Срдановић, први са Студентске листе за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk